Decentralizacija u Srbiji (9): POŽAREVAC - Sto dugih kilometara do para

U Požarevcu, među čelnicima grada preovlađuje stanovište o koristima decentralizacije, ali ne i o tome kada i kako. Mada je u ovoj sredini načinjen nezanemarljiv iskorak pre nepune dve godine, kada je ubrzo po dobijanju statusa grada formirana i gradska opština Kostolac. I, zaista, većina tvrdi da je tako bolje. U tom kontekstu, i Evropska unija tako „kaže“, ali pred nama je da saznamo jesu li za decentralizaciju srpske „guše“ preuske ili su „apetiti“ preveliki.

Razvojna ograničenja?

Grad Požarevac broji oko 85.000 stanovnika. Udaljen je stotinak kilometara od Beograda. Okružen je Dunavom, Velikom Moravom i Mlavom. Sedište je Braničevskog okruga koji obuhvata 8 opština. Po svim elementima Požarevac je centar severnoistočne Srbije.
Najveći potencijal leži u poljoprivrednom zemljištu, sa 74 posto ukupnih površina. Tu se nalazi i Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac“. Raspolaže sirovinama kao što su magnetit, rutil, granit, cirkon, epidot, otkrivena su i naftno-gasna polja, a ogroman turistički potencijal nose vodni resursi i brojni lokaliteti pod zaštitom zakona: Arheološko nalazište „Viminacium“, Kompleks „Ljubičevo“, Regionalni park „Prugovo“, Spomenik prirode u Dragovcu…
Međutim, kao i u drugim „nebeogradskim“ sredinama, poveći je spisak teškoća sa kojima se grad Požarevac suočava. Recimo samo da se stanje u oblasti privredne i komunalne infrastrukture manifestuje kao krupno razvojno ograničenje. Pomenućemo nekolicinu. Deponija nije izgrađena. Teška se borba vodi za zaštitu vodoizvorišta. Industrijska zona samo u planovima. Dugogodišnji nedostatak sredstava za održavanje i rekonstrukciju puteva doveo je do ubrzane degradacije, pa je tehnički nivo putne mreže zastrašujuće nizak. Rečni saobraćaj nije razvijen, naročito ne u meri u kojoj to omogućuje oslonjenost na Dunav, plovnu reku međunarodnog značaja, zanemareni dragulj ovoga kraja.

Štednja na račun lokala

Zagovornici decentralizacije tvrde da bi takvim organizovanjem zemlje bilo više za sve, brži sveukupni privredni razvoj, sa akcentom na njegovoj ujednačenosti. Usput, statistika ukazuje na to da se svake godine iz Srbije u Beograd preseli jedna opština veličine opštine Aranđelovac. Nije li to opomena?
Traži se planski, sistematičan, razvojni pristup. Prenos ovlašćenja sa centralnog nivoa na lokal, čime bi dobila na značaju i uloga jedinica lokalne samouprave u pripremi i sprovođenju lokalnih razvojnih strategija, takođe, prenos vlasništva nad zemljištem, prava na upravljanje imovinom i više finansijskih sredstava. Decentralizacija procesa odlučivanja omogućila bi da direktno utičemo na svoju budućnost i jedan je od aduta za privlačenje investitora. Ali, bez para, nadležnosti ostaju „nasukane“.
Recesija je dodatno „udarila“ na „kese“ lokalnih samouprava. Vlada štedi na račun lokala. Država je lokalnim sredinama ustupila porez na imovinu, mada, po knjigovodstvenoj, ne tržišnoj vrednosti nekretnina, i rezultati su vrlo skromni.
U tom kontekstu, centralizacija sputava vlast u lokalu da sistematski unapređuje svoju sredinu i, kao nuspojavu, otvara vrata težnjama za ličnim pozicioniranjem. Šta drugo i ostaje činiti?
O investiranju u lokal odlučuje se na nivou Vlade. Pitanje je u kojoj meri se na tom nivou zaista mogu poznavati stvarne potrebe i problemi tih, od Beograda „dalekih“, sredina? S tim što u finalu, građani na odgovornost pozivaju sebi najbliže centre odlučivanja, svoje izabranike u lokalu.

Primer požarevačke prakse

Požarevac je na svojoj teritoriji, pre nepune dve godine, pristupio formiranju gradske opštine Kostolac, koja je do tada bila organizovana kao gradska mesna zajednica. Bila je to težnja Kostolčana starija od pola veka.
Čelnici grada smatraju tu odluku važnim iskorakom, sa značajnim rezultatima od koristi za žitelje novoformirane gradske opštine, dok neke opozicione stranke kažu da uprkos značaju unutrašnje decentralizacije, stvarnog boljitka ne može biti sve dok su sve poluge vlasti u Beogradu. Gradonačelnik Miodrag Milosavljević kaže da se na konkretnom primeru GO Kostolac može govoriti isključivo o benefitima spuštanja ingerencija na niži nivo.
– Učinili smo to u meri u kojoj nam je Zakon o lokalnoj samoupravi dozvolio, a najznačajnije je to što probleme rešavaju u direktnoj komunikaciji sa građanima i privrednim subjektima.
Predsednik Skupštine Požarevca, Miomir Ilić, takođe ukazuje na novu GO Kostolac kao dokazano dobro rešenje, ističući da bi moglo biti jedan od korisnih primera u nekim daljim razgovorima na svim nivoima, na temu teritorijalnog organizovanja Srbije.

Sporno – kada i kako

O razmišljanjima i stavovima na temu decentralizacije Srbije razgovarali smo sa čelnicima grada Požarevca, gradonačelnikom Miodragom Milosavljevićem, i predsednikom Skupštine, Miomirom Ilićem, kao i sa šefovima odborničkih grupa G 17 plus/ URS, SRS i DSS, koje ulaze u sastav Skupštine zajedno sa DS i SPS.
Gradonačelnik Miodrag Milosavljević (DS) je mišljenja da je decentralizaciji odavno trebalo pristupiti.
– Već je trebalo da zaživi. Potrebno je vratiti opštinama i gradovima što veću samoupravu. Tako bi se pitanja i problemi konkretnog grada i opštine direktno, pravovremeno i mnogo efikasnije rešavali. Razvoj bi bio brži. Lakše bi bilo za gradnju, privlačenje investitora, otvaranje novih radnih mesta. Mi smo, pak, u zatečenom sistemu. Centralizacija je izvršena 1996. godine. Situacija je takva da nam se prenose ingerencije, ali ne i transferna sredstva. Od decentralizacije bi bilo koristi na svim nivoima. Tako bi se građanima na najbolji način moglo izaći u susret. Republika je ipak „udaljena“ od njih. Ali, da bismo tome pristupili, mora se dobro pripremiti teren za implementaciju.
Predsednik Skupštine grada Požarevca, Miomir Ilić (SPS), kaže da je decentralizacija dobra i svrsishodna, ali da Srbija još uvek nije spremna.
– Puno je posla do najboljih rešenja, kako bi tako važno pitanje u razvoju našeg društva dalo najbolje efekte. Pošto Srbija po tom pitanju čini prve korake, mora se pristupiti studiozno i krajnje obazrivo, sa jakom argumentacijom. Smatram da bi to trebalo da ide na širi nivo rasprave u svim sferama i na svim instancama, kako bi se donela najbolja odluka, u interesu cele države. Socijalistička partija se zalaže za ravnopravni regionalni razvoj, ali za to su potrebni određeni zakonski propisi, naravno, uzimanje u obzir realnih mogućnosti za stvaranje svih potrebnih uslova, konzistentnih sa prostornim karakteristikama, kao i finansijskim mogućnostima za budžetska izdvajanja u RS.
Šef odborničke grupe G 17 plus/ URS, Radiša Ilić, ističe da će Požarevac sa novousvojenim izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava moći da računa na 400 miliona dinara više.
– Zalažemo se za kompletnu decentralizaciju. Zašto čekati? Zašto ne ubirati benefite što pre, nego odlagati nešto što je od koristi za svakog građanina? Tačno je da ima puno važnih pitanja koja bi trebalo rešiti, počevši od Ustava, ali nije tačno da je za to potrebno čekati godinama. To je garant celokupnog razvoja. Gradovi sada imaju ingerencije, ali ne i finansije. Potcenjuju se ljudi koje narod direktno bira u svojoj sredini. Oni bivaju ocenjivani kao nedovoljno uspešni, a zapravo je ključ u raspodeli novca i upravljanju imovinom.
Šef odborničke grupe SRS, Saša Valjarević, podržava decentralizaciju, ali sumnja u tekući način njenog uvođenja.
– Prihvatamo decentralizaciju, ali neophodno je pokrenuti privredu, poljoprivredu, sve resurse, jer bez toga Srbija ne može računati na napredak, na više para. Posle privatizacija sprovedenih od 2000. godine privreda je dospela u kolaps. Donošenjem akciza, poreza, dodatno se opterećuju građani. O tome koliko će sredstava biti preneto lokalnim samoupravama odlučuju stranke koje su i pokrenule tu inicijativu. Umanjen je transfer lokalnim samoupravama, i tako umanjen kasni. Ono što obećavaju, kosi se sa onim što rade.
Šef odborničke grupe DSS, Slavoljub Matić, ističe da je Požarevcu u poslednje tri godine zakinuto 515 miliona dinara. Podseća na Ustav donet 2006. godine, ukazujući da on otvara vrata decentralizaciji, ali kaže da ne vidi spremnost za pronalaženje kvalitetnih rešenja.
– Neshvatljivo je da u ovom trenutku jedna od vladajućih stranaka poseže za novim zakonskim projektima, a da nije poštovala ni dosadašnje. Napredak je moguć ukoliko je vlast bliža građanima. To omogućuje decentralizacija, otvara šanse u domenu investicija, važnih projekata, zapošljavanja… A, smatramo da bi je trebalo izvršiti na nivou lokalnih samouprava. Ako sagledate jedan decentralizovani element u našoj državi, Vojvodinu, videćete da Vršac, Kikinda ili Zrenjanin nemaju koristi od regionalizacije, jer, koja je razlika u tome da li se novac odliva za Beograd ili Novi Sad? Zato, smatramo da bi morala da bude na nivou lokalnih samouprava.

Bliže decentralizaciji?

Skorašnjim izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, opštine i gradovi bi trebalo da umesto dosadašnjih 40 posto dobijaju dvostruko više sredstava od poreza na zarade, a najviše iz transfera solidarnosti ide nerazvijenim sredinama.
Neki ocenjuju to kao prvi korak ka decentralizaciji, pojedini stručnjaci, pak, uočavaju novi problem na pomolu, tvrdeći da će time biti ugrožena fiskalna stabilnost zemlje, ima i onih koji ističu da će to samo proizvesti novi vid prebacivanja odgovornosti sa centra države na lokal… Sasvim jasno – bez konsenzusa. Ali, sreća, pa će nas vreme i praksa podučiti. Pristojno skrećemo pogled od tuđeg dvorišta i nastavljamo da kusamo samo iz sopstvenih tanjira.
Sve najbolje, Srbijo!

Andrijana Maksimović