Dok Robne rezerve otkupljuju pšenicu, doduše u ograničenoj količini od 100.000 tona, za 20 dinara po kilogramu, u Bečeju je aktuelna otkupna cena ove kulture 17,32 dinara ukoliko poljoprivrednik odmah želi novac za svoju robu.
Hlebno žito je ove godine dobro rodilo, i ono je u Srbiji jesenas zasejano na blizu 500.000 hektara. Prosečni prinosi su oko 4,5 tone po hektaru, što je prema oceni stručnjaka rekord u poslednjih 20 godina, a kvalitet hlebnog žita je dobar i iznad očekivanog je. U Vojvodini su prinosi pšenice iznad 5,1 tone po hektaru, dok su u Južnoj Srbiji oko 4,5 tone. Procenjuje se da će ukupan rod pšenice biti oko 2,2 miliona tona, dok su, prema izjavi Vukosava Sakovića, direktora udruženja „Žita Srbije“, godišnje potrebe za pšenicom u Srbiji oko 1,6 miliona tona i očekuje se da će ove godine ostati za izvoz između 400.000 i 600.000 tona pšenice, najviše u zemlje regiona CEFTA.
Mediji su objavili da predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov podržava odluku države da za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve otkupi 100.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 20 dinara po kilogramu, iako smatra da to nisu dovoljne količine. On je rekao da je, prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, cena ovogodišnjeg roda pšenice trebala da bude 18,75 dinara za kilogram, na bazi prinosa od 3,9 tona po hektaru, a da je država izašla sa još većom cenom.
Prema rečima direktora OZZ „Bečej“ Živka Đakonova, ovo je rekordna godina u preuzimanju pšenice od poljoprivrednika sa teritorije koju pokriva ova zemljoradnička zadruga i od kooperanata iz Turije, i delom iz Banata i Srema.
– Od zemljoradnika je preuzeto oko 1.050 vagona pšenice i to je odrađeno u veoma kratkom roku. Za desetak dana je žetva bila završena, sad je u toku isplata, koja je moguća na tri načina: isplata do deset dana u celosti po ceni od 17,32 dinara po kilogramu, isplata u tri rate, 30-30-40 posto po 18 dinara, a treća varijanta je da poljoprivredni proizvođači novi rod ostavljaju na lageru i u zavisnosti od cene, odlučiće kada će da prodaju pšenicu. Promenljive vremenske prilike i ovaj poslednji kišni period nije uticao na kvalitet, pšenica je smeštena relativno suva, a samo mali procenat je išao na sušenje. Najviše je preneto na mlinsku industriju Senta, zatim deo u MK komerc, deo u novobečejsku mlinu i u Deltu – rekao je Đakonov.
Kakva su vaša predviđanja i očekivanja kada je reč o ceni pšenice u narednom periodu?
– Po mom mišljenju cena bi trebala da bude veća, ne kao prošle godine kada je porasla sa 13 na 26 dinara, ali sigurno bi trebala da dostigne bar onu cenu koju plaća država, a to je 20 dinara po kilogramu. Mislim da ta cena mora biti aktuelna za par meseci – rekao je Đakonov.
Prema njegovim rečima, cena kukuruza je bila u porastu i dostigla je 23 dinara za kilogram, a suncokret i soja pristižu za mesec dana (očekuje se prosečan rod), pa će se tek tada znati cena ovih poljoprivrednih kultura.
LJ.M.