Aktivnosti u Dečjem vrtiću „Labud Pejović“: Zaboravljeni običaji

U Dečjem vrtiću „Labud Pejović“ u Donjem gradu rade dve dvojezične grupe. Mlađa, za uzrast od 2 do 4 godine, i starija, za decu od 4 do 6 godina. Mlađu dvojezičnu grupu vode vaspitačice Andrea Horvat na mađarskom jeziku i Erika Avramov na srpskom. U starijoj dvojezičnoj grupi rade vaspitačice Tatjana Mitić na srpskom i Erika Varga Gal na mađarskom jeziku. Ove dve grupe se tokom godine druže, sarađuju, posećuju i zajedno obeležavaju neke od praznika (Svetog Savu, Svetog Nikolu, faršang, Uskrs).

Nakon obeležavanja katoličkog, 25. aprila deca iz obe grupe su sa svojim vaspitačicama počele pripreme za pravoslavni Uskrs. Deca su se upoznali s običajima, verovanjima, simbolima Uskrsa i razlozima zašto se ovaj praznik obeležava.
Na pitanje vaspitačice šta je Uskrs i zašto ga slavimo, Mona Jakšić (4,5 godina) sa podrškom svojih drugara odgovara: „Tada dolazi zeka i ja mu napravim gnezdo, pa mu napišem pismo šta bih želela da dobijem. Sutra izađem napolje i pogledam šta mi je doneo. Moramo biti dobri da nam zeka nešto donese“.
Starija deca pominju da se tada farbaju jaja i da je običaj da se kuckamo. U daljem razgovoru sa decom dolazi se do zaključka da svako od njih farba jaja bojom iz kesica. Za drugo ne znaju, nisu videla, niti su čula.
Zato je deci u trpezariji vrtića demonstriran tradicionalan način farbanja jaja. Deca su pažljivo slušala, posmatrala i iščekivala odgovore na pitanja: šta će na stolu spanać, ljuske od crnog luka, ljubičasti kupus i cvekla? Na pitanje vaspitačice „Na koji način možemo pomoću ovih povrća ofarbati jaja?“ sinule su dečje ideje.
Mladen Vlajkov (6 godina): „Uzmemo list spanaća i umotamo jaje.“
Viktor Molnar (6 godina): „Utrljamo ljuske luka na jaje.“
Povrće je iseckano i preliveno ključalom vodom.
Milan Roknić (6 godina): „Znam, od spanaća će voda biti zelena, od cvekle crvena, od kupusa ljubičasta i od luka braonkasta!“
Deca su posmatrala boje koje je povrće pustilo. Bilo im je iznenađujuća boja vode ljubičastog kupusa koja je postala plava.
Nakon toga su deca spustila kuvana jaja (koja su prethodni dan donela u vrtić) u činije sa povrćem. Na pitanje ko je na ovaj način farbao jaja kod kuće niko se nije javio. Nekolicina dece je izjavila da će ispričati mami i tati kako su farbali jaja u vrtiću i tražiti od njih da i kod kuće tako urade.
Sutradan, nakon što su ofarbana jaja izvađena iz posuda i ostavljena da se osuše, deca su počupala mnogo sveže trave u dvorištu vrtića. Potom im je u radnoj sobi pokazano na koji način se može dati sjaj lepo ofarbanom jajetu. Tada je, uz nekoliko pomagača, nauljanom vatom počelo ulepšavanje jaja.
Zaključeno je da su jaja koja su bila u šerpici sa spanaćem najslabije ofarbana, a da su jaja koja su bila u šerpici sa ljuskom luka najjače i najlepše ofarbana.
Sveža trava je stavljena u spremljene korpe koje će krasiti blistavo jaje.
Razne nalepnice sa motivima pilića, zeka i drugih figura, zalepljene su na ofarbana jaja bojama iz kesica.
Nekada su se jaja ukrašavala voskom, raznobojnom vunicom, raznim travkama i osušenim cvetovima koji su se lepili na jaje i u čarapi se spuštali u kipuću vodu. Mnogo više posla, mnogo više truda. Nekada su se prirodnim materijalima više pridavali značaja nego danas. Ranije je proces bio bitan, atmosfera u kojoj su se majke sa decom družile i razmenjivale iskustva i ideje prilikom ukrašavanja uskršnjih jaja.
Veliko iščekivanje farbanja jaja ne bi smelo da prođe brzinski, površno, veštački.
Neka Uskrs bude i dalje u duhu porodice. To je jedan od najlepših i najvećih verskih praznika u kojima deca imaju veliku ulogu. Nemojmo oduzeti deci ono što nam 21. vek donosi, a to je kvalitetno vreme provedeno sa njima jer njima ništa nije teško.
Ovo je bilo dragoceno iskustvo za sve njih. Osim što su se deca, čiji je maternji jezik srpski, upoznala sa tradicijom i običajima svojih naroda, deca, čiji je maternji jezik mađarski, su postala bogatija za još jedno iskustvo i saznanje kako isti praznik obeležava drugar sa kojim se igra ceo dan, a govori drugim jezikom.