Različite vrste alergijskih reakcija, koje mogu biti izazvane hranom, raznim hemikalijama i otrovima, prašinom i polenom, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, će postati bolest čovečanstva u 21. veku.
Procenjuje se da je skoro svaki peti čovek alergičan na polen neke biljke – najveću opasnost predstavlja ambrozija.
Ambrozija je korovska biljka koja je u Vojvodini registrovana sedamdesetih godina i vrlo brzo se raširila. Danas je ima svuda – na njivama, u voćnjacima, vinogradima, povrtnjacima, baštama, na otvorenim osunčanim zemljištima, pored puteva, na neodržavanim travnatim površinama… Ambrozija cveta od jula do oktobra i oslobađa stotine miliona zrnaca polena godišnje, koji mogu „putovati“ i do 300 kilometara.
Upravo sada je sezona cvetanja ambrozije i koncentracija njenog polena u vazduhu je vrlo visoka, tako da osobe koje su alergične imaju mnogo problema pre svega sa gornjim i donjim disajnim putevima (alergijske kijavice), guše se, imaju svrab kože itd. S obzirom na to da je ambrozija otporna biljka, čije seme može da proklija i nakon 10 godina, prema mišljenju stručnjaka, potrebno je sistematski raditi na njenom suzbijanju i uništavanju košenjem i tretiranjem hemijskim preparatima, jer je to važno i zbog zdravlja ljudi i zbog očuvanja životne sredine.
U nekim opštinama su pokrenute akcije kojima se građani informišu o problemima koje izaziva ambrozija, ali i motivišu da održavaju prostor oko svojih kuća, a pojačane su kontrole i na obradivim zemljištima gde je uočena veća koncentracija ove biljke. Zemljoradnici su dužni da je uklone ukoliko ne žele da plaćaju kaznu, a obezbeđuju se i dodatna sredstva za suzbijanje ambrozije preduzećima koje se bave održavanjem zelenih površina.
U Bečeju održavanje javnih zelenih površina obavlja JP Komunalac. Javno preduzeće je najavilo akciju suzbijanja ambrozije na unapred određenim lokacijama u opštini od 16. juna do 31. avgusta.
Međutim, prilikom obilaska dolme pored Tise do Šlajza, može se videti da se trava ne kosi dovoljno često, kao i da u neposrednoj blizini Šlajza postoji ogromna površina obrasla upravo ovom korovskom biljkom.
Prema rečima poslovođe zelenila u Komunalcu Zoltana Feješa, akcija suzbijanja ambrozije je sprovedena po planu i u predviđenom roku.
„Komunalac je sklopio ugovor sa opštinom za košenje ambrozije na površini od 15 hektara sa zadatim lokacijama. Na svim lokacijama je dva puta pokošena ambrozija, čak je na nekim košena i treći put, recimo, na Petrovoselskom putu gde nije bio u planu da se radi. Komunalac je pokosio ambroziju na 15 hektara, kako je i bilo predviđeno, ali i na dodatnih 20 hektara, međutim, ambrozije ima mnogo, raširila se, a mi nismo ovlašćeni da kosimo na privatnim parcelama, to pitanje nije rešeno“, rekao je Feješ.
Košenje trave na grobljima Što se tiče košenja trave na grobljima, Feješ je rekao da su ovi poslovi na malom katoličkom groblju završeni, na velikom katoličkom groblju je do 9. septembra košenje trave urađeno na većem delu (ostalo je da se uradi deo do Gerontološkog centra), a trava na pravoslavnom groblju do petka (10. septembra) je pokošena na 90 posto površine. Prema njegovim rečima, preostale površine na svim grobljima trebale su da budu očišćene do 16. septembra. U sredu pre podne se na velikom katoličkom groblju još ništa nije radilo, dok je na pravoslavnom groblju košenje trave bilo u toku. |
Na pitanje šta je sa parcelom kod Šlajza i vidikovca, gde ambrozija trenutno doseže u visinu od oko 30 centimetara i pred cvetanjem je, Feješ je odgovorio da je i ta parcela dva puta pokošena: „Mašina za košenje je bila u kvaru, ali će se kod Šlajza ambrozija kositi i treći put. Površine levo od vidikovca prema plaži i prema ’Halasčardi’, kao i na samoj dolmi smo prskali i hemijskim sredstvima, međutim, parcelu od vidikovca prema Šlajzu nismo smeli da tretiramo hemijskim preparatima, jer se ta površina nalazi na manje od 20 metara od vodotoka. Pored toga, ove godine je bilo mnogo padavina, ambrozija je brzo iznikla i dva košenja (20. juna i 14. avgusta) nisu bila dovoljna. Sa druge strane, nemamo dovoljno finansijskih sredstava, dobili smo i nalog od opštine da se poslovi redukuju, a ja nisam ovlašćen da kažem šta će se redukovati. Po ugovoru smo trebali da kosimo dva puta u navedenim periodima, to smo i uradili, ali je činjenica da je ambrozija ponovo iznikla i da je treba kositi i treći put, međutim, ja ne mogu sam da dam nalog“.
Na konstataciju da su u nekim opštinama predviđena i dodatna sredstva za suzbijanje ambrozije, kao i pojačana kontrola parcela i njiva, Feješ je odgovorio: „Da, na primer Novi Sad je predvideo dodatna sredstva za suzbijanje ambrozije i za orezivanje drveća zbog nevremena. Bečej ne da nije predvideo da nam da vanredna sredstva, nego se i planirana sredstva koja su bila umanjena na početku godine, sada retroaktivno umanjuju za 30 posto. Što se kontrole tiče, to radi inspekcijska služba i od ekološke inspekcije u Bečeju smo dobili samo dva naloga za vanredno košenje ambrozije“, rekao je poslovođa zelenila u Komunalcu.
LJ.M.