Anketa: Ko se seća Strategije održivog razvoja? – Zarđao motor razvoja

Pre donošenja Strategije održivog razvoja opštine Bečej 2007. godine, izrađivači tog dokumenta na čelu sa Zoranom Subotičkim, koji je tada bio deo opštinske vlasti, saopštili su kako je u javnoj raspravi o tom dokumentu učestvovalo mnogo građana opštine, te da su ljudi bili informisani o Strategiji čiji je moto „Bečej – moj centar sveta“.

U preambuli Strategije (doduše, uz korišćenje velikih slova i tamo gde im nije mesto, a to verovatno ukazuje na megalomaniju i samoljublje izrađivača dokumenta) zapisano je: „Građani opštine Bečej su svoju iskrenu želju za smislenim, dobro organizovanim i kvalitetnim životom pokazali svojim značajnim učešćem u izradi ovog dokumenta čime su umnogome pomogli Opštinskom forumu i Radnim grupama da njihove potpuno realne i dostižne želje pretoče u metodološki definisan plan razvoja lokalne zajednice. Opšta saglasnost, kako građana, tako i stručne javnosti sastoji se u zaključku: da se energija svih relevantnih ljudi i institucija mora usmeriti ka reformi ukupne lokalne uprave do nivoa stvaranja jedne ozbiljne, preduzetničke samouprave koja će predstavljati motor ukupnog razvoja opštine Bečej“.
Ove, 2011. godine, međutim, stanovnici opštine Bečej ne znaju ni da postoji Strategija, niti zašto je ona uopšte važna. Ovaj zaključak smo doneli nakon anketiranja građana. Pitali smo 250 Bečejaca o tome da li su čuli za Strategiju održivog razvoja opštine Bečej i da li znaju šta je opisano u tom dokumentu. Rezultati ankete pokazuju da većina ispitanika nije čula za Strategiju, kao ni za to za šta bi taj dokument trebao da služi – a reč je o planovima (ne)održivog razvoja opštine u svim segmentima života, do 2017. godine.
To dalje znači da je novac koji je potrošen za izradu Strategije bačen, da Strategija ne služi ničemu, jer se ne ostvaruje to što je tamo zapisano.

„Nevernici“ s razlogom

U istraživanju Bečejskog mozaika učestvovalo je 250 građana, 125 srpske i 125 mađarske nacionalnosti. Na anketna pitanja su odgovarali muškarci (130) od 18 do 65 godina i žene (120), takođe od 18 do 65 godina. Od ukupnog broja ispitanika jedna trećina ima osnovnu školu, jedna trećina srednju, a jednu trećinu su činili visokoobrazovani građani. Iz grada Bečeja u anketi je učestvovalo 160 građana, a iz naseljenih mesta Bačko Gradište i Bačko Petrovo Selo po 45 stanovnika.
78 posto ispitanika je reklo da prvi put čuje za Strategiju održivog razvoja opštine Bečej i da ne zna o čemu je reč u tom dokumentu. Od njih ljudi starosne dobi od 20 do 40 godina činili su 80 procenata.
17 posto anketiranih je saopštilo da zna da opština Bečej raspolaže dokumentom koji se zove Strategija održivog razvoja, a to su saznali iz lokalnih medija, međutim, nijedna anketirana osoba ne zna šta sadrži Strategija.
Samo 5 posto građana zna da Bečej ima Strategiju održivog razvoja i da taj dokument, u stvari, treba da bude svojevrstan biznis plan za razvoj Bečeja.
Od 250 ispitanika niko nije pročitao Strategiju održivog razvoja koja je dostupna i na internetu. Interesantno je i da nijedna od 250 ispitanih osoba nije učestvovala na već pomenutoj javnoj raspravi pre donošenja Strategije održivog razvoja opštine. Ispitanici su odgovorili i na pitanja da li misle da će se Strategija održivog razvoja ikada ostvariti. Njih 235 je reklo da ne veruje u to, a ostali, mada su sumnjičavi, misle da će se možda i ostvariti, bez obzira na to što ne znaju o čemu se radi u Strategiji.

Ko su pisci Strategije?

O tome o čemu se radi u Strategiji održivog razvoja mogli ste da čitate u tematskom dodatku Bečejskog mozaika 29. aprila. Sada objavljujemo imena Bečejaca koji su učestvovali u izradi Strategije (na način kako se imena navode u samoj Strategiji; vidljiv je nedostatak dužne pažnje i pismenosti što se tiče redosleda imena i prezimena): mr Zoran Subotički, Kuti Imre, Molnar Endre, Goran Sadžakov, Nikola Dolinka, Svetlana Gagić (PIK Bečej), Nikola Popović, Gordana Kovačev, Svetlana Gagić (CSR), dr Dejan Dudvarski, Velimir Cvejanov, Berček Ferenc, Ferenc Edvin, Ljubomir Glavonić, Tamara Ivanišević, Radoslav Ivanović, Radomir Jelić, Miodrag Jovićević, Budislav Medurić, Žužana Mišković, Aleksandar Obrovački, Julija Popić, Dušan Radivojević, Dragan Ristić, Šandor Pal, Šormaz Izabela, Radovan Stojanović, Varnju Ilona, Govedarica Andrea, Kiš Tereza, Vračarić Tatjana, Avramov Rade, mr Feher Laslo, Stražmešterov Miloš, Nađ Šandor, Sretenović Siniša, Barši Đula, Molnar Imre, Babin Dejan, Nežić Miodrag, Radičević Marjan, Pavlović Ljubomir, Mihajlović Miloš, Galus Žolt, Agneš Kuti Hanak, Dumić Dušan, Ivošev Radivoj, mr Feher Laslo, Ludmany Tibor, Marjanović Milica, Plavšić Petar, Sekulić Milan, Jevtimijević Saša, Matić Aleksandar, Krečković Sofija, Subakov Gordana, Krunić Ljubica, Tašin Nestor, Mikalački Žarko, Mikalački Velimir, Gavrić Bogdan, Kneht Laslo, Saravolac Ljiljana, Krkobabić Damir, dr Ric Đerđ, Zahar Keri Gizela, Silađi Atila, Mirić Dragan, dr Zora Apić, Ferenc Magdolna, Prpa Maja, Prkosovački Vojislav, Ružička Ivana, Strajnić Goran, Bašić Budimir, Dimitrijević Aleksandar, Gujanica Marjan, Kekić Dalibor, Bašić Sanja, Stanko Imre, Mikić Antonić Branislava, Džigurski Miladin, Opinćal Milan, Bašić Pero, Ćelić Mihajlo, dr Šijačić Siniša, dr Nešić Kosara (trebalo bi da je Kosana), Vukelić Nenad, Lučev Marija, Knezi Peter, Dušan Jovanović i doc dr Marija Jevtić.
Interesantno je, a trebalo bi da je i alarmantno, da skoro niko ko je učestvovao u izradi Strategije javno ne insistira na tome da se poradi na ostvarenju planiranih ciljeva, a onaj ko insistira, čini to za potrebe predizborne kampanje.

Od „nedovoljno usmerenog bivstvovanja“ do…

Anketiranim građanima, kojima nije jasno šta se želi postići Strategijom održivog razvoja do 2017. godine, mogu da pomognu reči Zorana Subotičkog koji je bio neka vrsta koordinatora posla prilikom izrade Strategije. On je u uvodnom delu dokumenta nadahnuto i optimistički definisao ciljeve. „Strategija održivog razvoja (Lokalna Agenda 21) je proces i dokument koji jedno besciljno, ili nedovoljno usmereno bivstvovanje zajednice usmerava ka smislenom i organizovanom životu kako same zajednice, tako i njenih pojedinačnih članova. Upravo to je radilo preko sto ljudi, naših sugrađana, proteklih godinu i po dana: usmeravali smo našu opštinu ka jasnim ciljevima, sa jasnim merama i aktivnostima koje nas mogu dovesti do kvalitetnijeg i sadržajnijeg života. U taj proces usmeravanja uključeno je veoma mnogo ljudi: od naših najmlađih sugrađana do najstarijih, od manje obrazovanih do onih sa visokim školama, od zaposlenih do nezaposlenih… Kao što se grudva bačena sa vrha planine, pretvori u lavinu tako je i izrada Strategije održivog razvoja, od inicijative nekolicine ljudi prerasla u pokret za jasnim definisanjem naše sopstvene budućnosti u raznim oblastima naših života. To i jeste suštinski smisao izrade Lokalne Agende 21 – da sami, svojom voljom i svojom pameću projektujemo sopstvenu budućnost u prostoru u kojem živimo, a na koji možemo aktivno da utičemo. Kao i mnogo puta do sada pokazalo se da mi, Bečejci, nismo sami, da imamo prijatelje koji o nama imaju bolje mišljenje nego što ga sami o sebi imamo. Tako smo čitav ovaj proces sprovodili sa našim prijateljima iz Stalne Konferencije Gradova i Opština Srbije (SKGO) i sa našim norveškim prijateljima. Dugujemo im veliku zahvalnost na podršci, na njihovom verovanju u nas, kada nam je zaista bilo teško u periodu naših političkih turbulencija, kada su mnogi mislili da je još jedan projekat, još jedna dobra zamisao propala. Kao što grmljavina u daljini nagoveštava kišu, tako i ovaj dokument nagoveštava jednu potpuno novu dimenziju našeg odnosa prema sopstvenom gradu i opštini, prema životu koji želimo da vodimo na ovom prostoru. Nakon obavljenih javnih rasprava i razgovora, nakon usvajanja ovog dokumenta od strane lokalnog parlamenta Strategija održivog razvoja postaje najvažnija Javna Knjiga u koju su upisane naše sudbine, naša sadašnjost i budućnost. Kao i naših potomaka. To je naš Vodič u budućnost. Ipak, najveću odgovornost za realizaciju Strategije održivog razvoja imaju oni koje vi, svojim glasovima, birate i dajete im mandate da upravljaju našom zajednicom. Ovim dokumentom ste dobili moćno oruđe. Poštovane sugrađanke i sugrađani, budućnost je, dakle, u našim rukama i ona predstavlja naše zajedničko vlasništvo“, piše u Strategiji.
Ipak, stiče se utisak da danas „najvažniju Javnu Knjigu u koju su upisane naše sudbine, naša sadašnjost i budućnost“ niko ne čita, niti ona interesuje bilo koga. Bilo bi politički mudro da odgovorni ljudi u opštini daju odgovore na pitanja zašto je to tako, ili, ako ova „javna knjiga“ danas nije prihvatljiva, kada ćemo izraditi i realizovati drugu sa ostvarljivim ciljevima.

Kristina Demeter Filipčev

Imamo Strategiju održivog razvoja, ali će se praviti nova
Cilj ili šala: da Bečej dostigne nivo privrednog razvoja Slovenije

U prethodnom dodatku koji smo objavili krajem aprila meseca, predsednik opštine Peter Knezi, čije je ime na spisku izrađivača Strategije održivog razvoja opštine Bečej, nije imao komentar, odnosno odgovore na pitanja vezana za najbitnije strateške ciljeve Strategije, uz obrazloženje da nije upućen u tu materiju.
Podsetimo i da je u junu mesecu prošle godine osnovana opštinska radna grupa za preispitivanje postojećih strategija u opštini Bečej, između ostalog i Strategije održivog razvoja, koja je napravila popis postojećih strategija i donela zaključak da ne postoji sistem koji definiše ko, kada i na koji način radi strateške dokumente opštine, da u većini nema definisanih struktura i mehanizama monitoringa, evaluacije i finansiranja.
Jedan od članova tima, koji je učestvovao i u izradi Strategije održivog razvoja opštine Bečej je Budislav Medurić, danas zamenik predsednika opštine. Situacija je pomalo paradoksalna, jer je on danas koordinator radne grupe za preispitivanje strategija, između ostalog i Strategije održivog razvoja.
Sa Medurićem smo razgovarali o (ne)realizaciji Strategije održivog razvoja. O tome da li je po njegovim saznanjima od 2007. do 2011. godine išta realizovano što je zacrtano u Strategiji održivog razvoja, Medurić je rekao:
– Pošto po mom mišljenju postoji hiperprodukcija strategija u opštini Bečej, koje su mrtvo slovo na papiru, još u januaru 2010. godine na Opštinskom veću pokrenuo sam pitanje da se uradi preispitivanje, to jest inventar svih strategija i njihovog statusa. Formirana je radna grupa koja je trebala da pročita sve te strategije i da da svoj stav o tome da li je neka strategija „živa“. Na osnovu odgovora na spisak pitanja kao što su: čime se bave strategije, datum donošenja, koji je organ usvojio strategiju, da li ima strukturu i mehanizam sprovođenja za akcioni plan, koji su osnovni ciljevi strategije, kome se podnosi izveštaj o ostvarenju strategije, koja je institucija odgovorna za sprovođenje strategije, da li je metodološki urađena korektno, ko je učestvovao u izradi strategije, da li su definisane forme izveštaja i da li je definisano vreme izveštavanja, da li su obezbeđena finansijska sredstva, a ako jesu, kog obima, trebalo je da se donese zaključak. Kada smo po tom osnovu analizirali strategije, došli smo do zaključka da većina njih ne zadovoljava ni elementarne stvari. Da ne kažem da smo hteli da znamo gde je original, da li je preveden na mađarski i engleski jezik, da li su definisani u strategiji opšti ciljevi saglasni prioritetima koji se finansiraju iz predpristupnih fondova Evropske unije, jer nama je interes da tamo apliciramo itd. Ima mnogo stvari koje su nepoznanica, i imam utisak da kreatori strategija ili nisu imali dovoljno elemenata ili nisu bili dovoljno edukovani da naprave ta dokumenta, te smo doneli zaključak, da treba da radimo novu strategiju. Tu je još pitanje da li su postojeće strategije opštine usklađene sa višim strategijama i da li se povremeno ažuriraju na način kako se ažuriraju i strategije višeg nivoa. Mi to nemamo. Postoji još jedan vrlo bitan element: kada smo hteli da se konstituišemo kao lokalna vlast, moj predlog je bio da napravimo plan rada koalicije i da se to pretoči u Strategiju razvoja lokalne samouprave i onda smo u obavezi da četiri godine to „guramo“ i da na kraju mandata i mi merimo šta smo uradili, a šta nismo, jer ako je strategija doneta i ne sprovodi se, čemu ta strategija služi? To su razlozi zašto smatram da postojeće strategije nisu dobre. Pokušali smo da kroz projekat prekogranične saradnje dođemo do sredstava IPA fondova za izradu jedne ozbiljne Strategije razvoja opštine Bečej, međutim, nije nam to uspelo. Ono što je još problem kod nas, kad zainteresovane strane učestvuju u kreiranju strategija, da postoji velika neobaveznost tih grupa, nemaju ni obaveznost sprovođenja, niti imaju dovoljno informacija o prethodnom stanju. Jer ako je strategija skup akcija koje treba da dovedu do nekog novog stanja, vi prvo u strategiji napišete kakvo je trenutno stanje i definišete ciljeve koji će dovesti do željenog stanja, i onda sprovodite akcije. Prema tome, mnogo ljudi mora biti edukovano o stanju koje jeste, o realnostima, o mogućnostima, jer ne možete imati nerealne ambicije. To što u Strategiji stoji da želimo da dostignemo standard Slovenije je smejurija. 

Kako su onda te strategije uopšte i usvojene u lokalnom parlamentu? Na osnovu čega?

– Govorim o nerealnosti ciljeva, o nesagledavanju realnosti i o neobaveznosti sprovođenja. Imate i nevladine organizacije koje učestvuju u kreiranju strategija, na to svi imaju pravo. Neko ko je direktno odgovoran i kome nešto zavisi od sprovođenja i neko kome ne zavisi ništa od toga, nemaju isti stepen odgovornosti prema nekom budućem stanju. U tom procesu jeste bitno da se uključi što više zainteresovanih strana, ali onda imate problem da sve te strane edukujete i metodološki da vodite taj proces, a sa druge strane da ih dobro informišete i o aktuelnom stanju u opštini Bečej i o podacima u ostalim strategijama koje postoje i u okruženju. To je moj odgovor zašto prođe i nešto što nije u potpunosti adekvatno i realno. Na primer, kada neki preduzetnik ima ozbiljan biznis plan, on taj biznis plan predaje u banku i za taj plan je odgovoran, a ovo je neka futuristička priča koja se ostvari ili se ne ostvari. Kada bismo imali, recimo, svakih šest meseci izveštavanje i ocenu strategija, vrlo brzo bi se napravilo preispitivanje i uklonili bi se nerealni ciljevi kada bi postojala odgovornost za sprovođenje, a ovde, pošto nemate odgovornost za sprovođenje, nemate odgovornost za ono što pišete. Moja želja je da Strategija uđe u obavezujuću formu preispitivanja i ocenjivanja u lokalnoj samoupravi, kao što je slučaj s opštinskim budžetom, jer budžet je obavezujući, morate ga usvojiti i na kraju dati izveštaj o njegovom ostvarenju. Kada bi i Strategija ušla u tu formu, mislim da bismo mnogo dobili, i na realnosti i na ozbiljnosti, i svaka nova lokalna vlast bi imala jasno definisan cilj. Ne možete imati jedne ciljeve, a drugačiju strategiju, onda ili menjate strategiju ili menjate ciljeve, to je vrlo prosto, ali ja ne znam šta bi lokalnoj samoupravi bio cilj nego da kroz strategiju sprovodi ono što je i politički obećala. Mislim da tu ne postoji problem.

Kakav je zaključak donela radna grupa nakon analize lokalnih strategija u vezi sa Strategijom održivog razvoja?

– U zaključku se predlaže da se Strategija stavi van snage i da se započne izrada Strategije održivog razvoja opštine Bečej saglasno nacionalnoj strategiji – da se iz nje izvuku sektorske, naprave akcioni planovi, obezbedi kompetentno usvajanje, infrastruktura za praćenje, sprovođenje i izveštavanje, u budžetu da se obezbede sredstva za realizaciju, jer sve ostalo je improvizacija. Imali smo nedavno problem kada smo hteli da apliciramo za sredstva u predpristupnim fondovima. Naime, kada aplicirate, traži se i odluka Skupštine opštine o usvajanju strategije, citat iz strategije itd. Ranije je bilo dovoljno da se navede da je projekat deo strategije. Naši opšti ciljevi moraju biti usklađeni s prioritetima tih fondova EU, ukoliko želimo odatle da se finansiramo. Definisanje tih opštih ciljeva u strategiji mora biti pažljivo i vrlo dobro izbalansirano. Mislim da je naš suštinski problem kuda hoćemo da idemo, a kada to kažemo, akcioni plan već opredeljuje ko, kada, za koliko para ostvaruje ciljeve, ali strategija podrazumeva i da imate generalno usmerenje, što ne znači da na kraju godine to ne možete revidirati zbog novih okolnosti, recimo, svetske ekonomske krize, i opet imate živu strategiju koja je ostvariva za četiri godine.

Rekli ste da je Strategija održivog razvoja mrtvo slovo na papiru.

– Jeste mrtvo slovo na papiru i ima nekoliko mogućih izlaza iz ove situacije. Jedno je da ostane ista, što nije dobro. Druga mogućnost, da je vrlo često prilagođavate dnevnim potrebama takođe nije dobra, ali izgleda da je to jedino moguće do momenta obezbeđivanja ozbiljnih sredstava koje bi omogućile da se uradi nova Strategija razvoja koja bi zaista obuhvatila realne elemente i koja bi bila, verovatno, profesionalno vođena. Mislim da bi se nova strategija trebala uraditi, ali treba obezbediti sredstva. Mi smo to pokušavali preko IPA fondova, ali nismo uspeli, što ne znači da nećemo pokušati ponovo, jer smo članovi Regionalne razvojne agencije Bačka, koja je pokušala to da uradi. Nećemo odustati.

To, logično, znači da postojeća Strategija održivog razvoja nikad neće biti realizovana?

– Ona po meni sigurno u sebi nosi deo ciljeva koji će biti ciljevi i neke buduće, ali ima ciljeva koji su neadekvatni, neažurni, neinteresantni u ovom momentu. Neke sam detalje zaboravio, pošto je ne čitam svaki put, ali ima elemenata koji više ne postoje, privredni element se totalno promenio, ne možemo da pričamo o stanju u nekim firmama koje više ne postoje, ali postoje neke druge. U akcionim planovima vi govorite o detaljima, ovo je suštinski koji su pravci kojima opština Bečej, kao i sve ostale opštine u Vojvodini i u Srbiji, treba da ide.

Ako je ta strategija već doneta i obuhvata period 2007-2017, da li je bilo kakav novac obezbeđen za njenu realizaciju?

– Ove godine u budžetu, koliko ja znam, nije obezbeđeno ništa. Novac se obezbeđuje godišnje, i moglo je da se desi da je neki cilj iz Strategije realizovan, pa je iz budžeta izdvojeno nešto para, i da se kaže, to je za Strategiju, ali mislim da u budžetu ne postoji nijedna stavka predviđena za sprovođenje Strategije. Mislim da nije ništa izdvojeno, jedini novac je bio za izradu Strategije, ali za samo sprovođenje mislim da nije ništa izdvojeno i to je jedan od problema. Recimo, kad govorite o potrebi razvoja infrastrukture, onda smo mi možda dali Vodokanalu neke pare, pa je on poboljšao vodovod, ali ne piše da je to za Strategiju, ili za Toplanu, koja je uradila rekonstrukciju dela toplovoda za koji je i iz budžeta izdvojen deo sredstava. To je dobro, ali nije knjiženo da je za realizaciju Strategije.

U suštini postoji potreba da se uradi nova Strategija održivog razvoja.

– Da, treba uraditi novu strategiju, koja će respektovati postojeće okolnosti u Bečeju, u Vojvodini, u Srbiji i strategije viših nivoa u koje se mi trebamo uklopiti.

Da li se sećate koji je bio slogan Strategije održivog razvoja?

– Bečej – moj grad, ili tako nešto, ne mogu tačno da se setim. Mislim da se oko toga puno diskutovalo, jeste to marketinški važno, ali mislim da je suština važnija. Njegov značaj nije toliki koliko se o njemu diskutovalo i koliko je on bio promovisan, jer nije doveo do onoga do čega treba – rekao je Medurić.
Inače, slogan Strategije održivog razvoja bio je: „Bečej – moj centar sveta“.

Ljiljana Milovanov

Bečej ima osam neostvarenih strategija
Vreme je za reviziju

U opštini Bečej postoje sledeće strategije, manje-više neostvarene: Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) usvojen u julu 2005. godine; Strategija lokalnog održivog razvoja opštine Bečej od 2007do 2017. (LA 21), usvojena oktobra 2007. godine; Strategija ekonomskog razvoja opštine Bečej, usvojena oktobra 2007. godine; Lokalni plan akcije za decu od 2008. do 2012, usvojen decembra 2007. godine; Strategija unapređenja usluga socijalne zaštite opštine Bečej, usvojena marta 2008. godine; lokalni akcioni planovi za unapređenje obrazovnog statusa i zapošljavanja Roma, usvojeni februara 2010. godine i Lokalni akcioni plan za mlade, usvojen maja 2010. godine.
Radna grupa za preispitivanje opštinskih strategija u svom izveštaju konstatovala je da ne postoji sistem koji definiše ko, kada i na koji način radi ove strateške dokumente, te su zbog toga različitog kvaliteta i ne postoji koordinacija u njihovoj realizaciji. Utvrđeni su i brojni nedostaci u vezi sa strategijama: ne postoji uredna dokumentacija o usvojenim strateškim dokumentima kako bi se na jednom mestu mogli naći svi pomenuti dokumenti sa potrebnim generalijama; strategije nisu dostupne na sajtu opštine Bečej, a njihovim master kopijama je veoma teško ući u trag, što ih čini netransparentnim i nefunkcionalnim; u većini dokumenata nema definisanih struktura i mehanizama sprovođenja (akcioni planovi), kao ni struktura i mehanizama monitoringa, evaluacije, izveštavanja i finansiranja; usaglašenost sa strategijama višeg nivoa uglavnom postoji, međutim, nedefinisan je način praćenja, usaglašavanja i inoviranja strateških dokumenata u budućnosti (ko, kada, kako). Najsvežiji je primer Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) koji bi se u najskorije vreme morao usaglasiti sa nedavno usvojenim Planom za upravljanje otpadom.
Ustanovljeno je i da su najveći problemi uočeni kod strateških dokumenata starijeg datuma, i na njih se odnosi najveći broj primedaba, dok dokumenta novijeg datuma strukturno i metodološki zadovoljavaju postavljene zahteve.
Strategija održivog razvoja opštine Bečej – LA 21, kao noseća, krovna strategija, prema zaključku radne grupe, zahteva ozbiljnu reviziju. Nedavna dopuna ove strategije samo omogućava nesmetan pristup fondovima sa aspekta tematskih celina koje pokriva.
Radna grupa je konstatovala i da je potrebno naći rešenja za revidiranje postojećih strateških dokumenata, kao i da se donesu novi. Bez toga, lokalna strateška dokumenta neće ostvariti svoju svrhu: razvoj opštine Bečej.
Zato radna grupa predlaže da se što pre napravi revizija Strategije održivog razvoja, s tim da se ekonomski i ekološki ciljevi integrišu u jednu strategiju, da to bude u Skupštini opštine usvojen politički program postojeće vlasti.
Nema previše vremena da se urade navedene stvari, jer polako ističe četvorogodišnji mandat aktuelne vlasti, a sledeća godina je izborna i možda će doći neka nova vlast sa novom idejom da Bečej postane Eldorado.

Ne zna se ko je doneo Strategiju ekonomskog razvoja

U izveštaju opštinske radne grupe čiji je zadatak preispitivanje lokalnih strategija, u zaključku o Strategiji ekonomskog razvoja opštine Bečej navodi se da je Strategija doneta u novembru 2006. godine, ali da se ne zna, ili ne može da se uđe u trag tome koji organ opštine (institucija) ju je usvojio, a nema ni akcione planove. Osnovni ciljevi koji se njenom realizacijom žele(le) postići su razvoj industrije i svih grana privrede ka finalnoj proizvodnji (bečejska industrija je od tada propala); stvaranje jakog regionalnog centra za agrobiznis, ujedinjavanje farmera i preduzeća PIK „Bečej“ u smislu zajedničkog nastupa na tržištu (i PIK je propao nakon što ga je privatizovao biznismen Đorđije Nicović, a sada će država da pokuša da spasi firmu, da bi je kasnije ponovo privatizovala, nadajmo se da bar za nijansu bolje); dostići nivo privrednog razvoja Slovenije (bolje da ovu ideju, čija god da je, ne komentarišemo); urbanistička i planska izgradnja grada i naselja sa zdravom životnom sredinom (osvrnite se oko sebe); povećanje broja zaposlenih (na ovaj cilj ne vredi ni trošiti reči); poboljšanje celokupne infrastrukture i komunalnih usluga (svako vidi i oseća); politički stabilna rukovodstvena garnitura lokalne samouprave (aktuelna je „svađica“ između vladajućih stranaka zbog eventualnog ulagača u buduću banju); razvoj turizma; privlačenje investitora; efikasna lokalna samouprava (prave se mali koraci); održivi razvoj lokalne zajednice (građani ne znaju ni šta je to); uređenje gradskog trga (o tome se već pričaju vicevi) itd. 

U zaključku radne grupe navodi se da ne postoji definisana adresa (institucija) na koju treba da se šalju podaci, ni ko treba da šalje podatke u kojoj formi i dinamici o ostvarenju Strategije; ne obezbeđuju se sistemski sredstva za njeno ostvarenje i ne zna se ni ko, odakle, kada i koliko sredstava treba da obezbedi; nije definisano ni ko, ni kada treba da preispituje usaglašenost Strategije sa višim dokumentima; ne postoji organ (institucija) koji je odgovoran za sprovođenje Strategije i izveštavanje o tome; ne postoje međustrateške korelacije, a ne zna se ni ko treba da ih definiše; u izradu Strategije javnost je bila uključena, ali se ne zna da li su određene zainteresovane strane u tome participirale, takođe je uočljivo da nije korektno rađeno (nedovoljno stručno, te ima mnogo nedostataka); ne zna se ni da li je i na koliko jezika prevedena Strategija, ne postoje indikatori za praćenje realizacije Strategije… Doduše, praćenje realizacije Strategije ekonomskog razvoja opštine Bečej i nije potrebno, jer ni delić navedenih planova nije ostvaren. Naročito ne deo o dostizanju nivoa Slovenije.

LJ.M. i K.D.F.

Život u Bečeju, sa ili bez Strategije održivog razvoja
Gde smo i kuda idemo?

Poboljšanje celokupne infrastrukture i komunalnih usluga, kao i urbanistička i planska izgradnja grada i naselja sa zdravom životnom sredinom su neki od ciljeva koji su postavljeni u Strategiji održivog razvoja opštine Bečej, koji bi trebali da stvore bolje uslove za život građana, ali i da se na taj način stvore preduslovi za razvoj opštine i privlačenje novih investicija.
U oblasti vodosnabdevanja koje se obavlja centralnim vodovodnim sistemom kojim upravlja Javno preduzeće Vodokanal, došlo je do proširenja, naime, ovo javno komunalno preduzeće je od 1. januara 2010. godine preuzelo snabdevanje vodom i upravljanje vodovodnom mrežom u Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu, a od ove godine i u Radičeviću, Mileševu i Poljanicama, čime je konzumno područje od oko 26.000 individualnih potrošača, koliko ih je bilo krajem 2009. godine, povećano na 43.000 korisnika. Prethodno je utvrđeno da su postojeći sistemi u tim naseljenim mestima devastirani i u vrlo lošem stanju, a nadležni u Vodokanalu su rekli da će preduzeće nastojati da te sisteme unapredi prvo u kvantitativnom smislu, da bude bolji pritisak, da ima dovoljno vode, a onda i u kvalitativnom, da voda sa slavina potrošača bude higijenski ispravna, shodno mogućnostima koje su dosta ograničene jer Vodokanal ne raspolaže novcem za tu namenu.
Što se tiče ulaganja u razvoj vodovodne mreže Vodokanal je u 2008. godini sredstvima iz NIP-a i Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine izradio projektno-tehničku dokumentaciju, reviziju idejnog rešenja vodovoda i kanalizacije (4,72 miliona dinara), rekonstrukciju i izgradnju objekata i uređaja za prečišćavanje otpadnih voda (3,5) i rekonstrukciju i sanaciju vodovodne mreže u Bečeju (30 miliona) u cilju poboljšanja vodosnabdevanja i smanjenja gubitaka vode u transportu. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio je sredstva za sanaciju filter stanice (3 miliona), za zamenu pumpi na crpnim stanicama otpadnih voda (1,55 miliona), za izgradnju zacevljene atmosferske kanalizacije u ulici Mihalja Tančića (800.000). Lokalna samouprava je obezbedila novac za radove na postavljanju kanalizacije u ulici Ferenca Holoa (3,17 miliona), za zamenu pumpi „Živinopromet-Veljko Vlahović“ (1,56 miliona), za sufinansiranje sanacije filter stanice (2 miliona), za izgradnju magistralnog vodovoda u Botri (oko 800.000 dinara), za izradu projektne dokumentacije i za radove u ulici Predraga Hadnađeva (961.000) i za sanaciju vodovoda u ulici Ive Lole Ribara (1,16 miliona).

Tokom 2009. godine rekonstruisana je vodovodna mreža u ulicama Đure Jakšića, Slobodarskoj i Nikole Tesle (ukupno 1.709 metara) u vrednosti od 15 miliona dinara i kanalizaciona mreža u ulici Holo Ferenca (parna strana) u dužini od 257 metara.
U 2010. godine izvršena je rekonstrukcija vodovodne mreže u Bečeju u Hajduk Veljkovoj ulici, od ulice Petefi Šandora do železničke pruge u dužini od 760 metara, postavljeno je sedam novih šahtova i tri hidranta. Novac za realizaciju ovih radova, čija je ukupna vrednost 4,6 miliona dinara, obezbeđen je iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Novcem od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo (2.400.000 dinara) urađena je sanacija hidromašinske opreme u delu ulice Vladimira Nazora u Bečeju i sanacija hidromašinske opreme u Bačkom Petrovom Selu.
Iako je u planovima Vodokanala predviđeno bušenje bar jednog bunara godišnje, u prethodnih nekoliko godina (oko 4) nije izbušen nijedan novi bunar, što će se već ove godine u letnjem periodu odraziti na snabdevanje vodom, a održavanje kapaciteta postojećih bunara radi se fizičko-hemijsko-hidrauličnom revitalizacijom. Iz Fonda za kapitalna ulaganja odobreno je 52 miliona dinara za bušenje dva bunara u Bečeju, jednog u Bačkom Gradištu, a u Bačkom Petrovom Selu treba da se povežu dva već izbušena bunara u sistem, što bi trebalo da dovede prvenstveno do kvantitativnog poboljšanja vodosnabdevanja, ali bi u Petrovom Selu bila u pitanju bela voda, koja može da se hloriše i bakteriološki da se poboljša. Realizacija ovih radova bi trebala da počne ove godine.
U Javnom preduzeću Toplana direktor je zadovoljan učinjenim, recimo, u prethodnoj godini, jer je tokom godine bilo znatno manje prekida u isporuci toplotne energije, kao i manje žalbi na kvalitet grejanja. Krajem oktobra Toplana je dobila novu odluku o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja, koja pored brojnih novina uvodi i mogućnost individualnog merenja u kolektivne stambene objekte.
Tokom 2010. godine realizovan je jedan od dva projekta koji su pripremljeni još 2008. godine: reč je o projektu rekonstrukcije severnog magistralnog voda u ulici Miloša Crnjanskog. Realizacijom ovog projekta ove godine se očekuje da ne bude havarija na toj deonici, kao i značajno smanjenje gubitaka u distribuciji. Ove godine trebalo bi da se rekonstruišu ekonomajzerski paketi na kotlovima, čime bi se obezbedilo povećanje efikasnosti energetskog postrojenja, što predstavlja jedan od osnovnih uslova za redukciju troškova energenata.
U Direkciji za izgradnju takođe su nastupile neke promene nabolje: urađena su četiri plana detaljne regulacije koji su proizašli iz Generalnog urbanističkog plana i prilagođeni su novom Zakonu o planiranju i izgradnji. Najvažnije je da su urađeni planovi detaljne regulacije banje i industrijske zone. U planu detaljne regulacije banje date su i ideje kako može taj prostor da se razvija.
Pored toga, urađena je i unutrašnja organizacija u firmi što bi trebalo da omogući efikasniji rad sa građanima.
Inače, u prošloj godini Direkcija je asfaltirala nekoliko ulica u Bečeju, opremila industrijsku zonu transformatorima i ponovo je asfaltiran deo Iđoškog puta, doduše loše, i put je već delimično propao.
Loše je i to što firma, zahvaljujući tome što iz opštine nije dobila svoj novac na vreme, nije platila struju Elektrovojvodini, pa se tako desilo da su u 21. veku bečejske ulice noću bile u mraku.
Što se tiče ostalih preduzeća čiji je cilj poboljšanje života građana, one rade manje-više prihvatljivo, a desi se i da izazovu bes građana, kada, recimo, Komunalac i Potisje zaborave da očiste grad i u ranim jutarnjim satima da odnesu smeće.
U nekim segmentima života u Bečeju mnogo smo daleko od toga što je navedeno u Strategiji održivog razvoja, kulturne institucije propadaju (zgrade pozorišta i muzeja), o turizmu i ekologiji se deklarativno veoma vodi računa, ali u realnom životu manje, mada su potencijali ogromni, ali neiskorišćeni.
Bruka je za grad i to što su autobuska stanica i benzinska pumpa u centru, a pumpa je pored škole, jer bi se ti prostori mogli iskoristiti na mnogo bolji i lepši način.
Nije prihvatljivo ni to da Bečej leži na obali reke Tise, a nema plažu, mada svaka vlast to obećava. Valjda će u budućnosti biti zaista i izgrađena ukoliko se ostvari ideja svagdašnje lokalne vlasti o izgradnji velikog banjskog kompleksa veoma blizu reke Tise. Dakako, izgradnja banje je jedan od ciljeva u Strategiji održivog razvoja.
O stanju u privredi bolje da ne govorimo: dovoljno je reći samo da je svako privatizovano preduzeće propalo, osim Sojaproteina i Linde gasa.
I za kraj, u vremenu kada turisti idu na Mesec, u opštini Bečej nisu sve ulice asfaltirane i nema svaka kuća vodovod i kanalizaciju i zato Bečej nije centar sveta za svoje građane, nego je za mnoge mesto koje treba hitno napustiti.

K.D.F. i LJ.M.

Objavljivanje dodatka pomoglo je Ministarstvo kulture Republike Srbije