„ANTIKRIZNE“ MERE VLADE: Za dva odsto veći PDV, manje nameta

Ministar finansija Mlađan Dinkić početkom nedelje nas je veoma „obradovao“ kada je govorio o tzv. antikriznom paketu Vlade Srbije, kada smo saznali i da će PDV od oktobra biti povećan sa 18 na 20 odsto. Poslodavci su jedva u stanju da plate državi i PDV od 18 odsto, uzgred budi rečeno. Utešna vest je da se za mala i srednja preduzeća od 1. januara uvodi mogućnost da PDV plate tek kada robu naplate. Nije jasno zašto to važi tek od januara, a „novi“ PDV „od odmah“.
Antikrizne mere vlade su:

– nije menjana snižena stopa PDV-a od osam odsto na sve životne namirnice (kako bi se očuvao standard građana, objašnjavaju predstavnici vlade),
– predviđeno je i povećanje iznosa PDV-a koji se vraća poljoprivrednicima, sa sadašnjih 5 na 8 odsto, a novac se uplaćuje direktno na račun poljoprivrednika,
– vlada je odlučila da se ukine oko 130 parafiskalnih nameta i taksi,
– za više od pola miliona najugroženijih penzionera čija su mesečna primanja ispod 15.000 dinara vlada je obezbedila i posebnu pomoć u iznosu od 16.000 dinara godišnje, čija će prva rata biti isplaćena tokom sledeće nedelje,
– obećano je da će ušteda biti napravljena i smanjenjem previsokih plata u agencijama i javnim preduzećima, gde najviša plata ne može biti veća od 162.000 (!) dinara bez minulog rada.

Pragmatična (ne)moralnost

Premijer Ivica Dačić je posle sednice Vlade u ponedeljak, istakao da neće biti u vreme velike ekonomske krize otpuštanja, ali da će plate i penzije biti „usklađene sa realnim tokom“.
Prema njegovim rečima, nije moralno da neko građanima govori o stezanju kaiša, a da u javnim preduzećima zaposleni imaju deset puta veće plate nego što je prosečna plata u Srbiji.
U tom slučaju nije jasno kako može da bude „moralna“ snižena plata od 162.000 dinara u javnim preduzećima i agencijama… Doduše ona nije deset puta veća od prosečne, ali je mnogo veća. Uzgred, većina građana ne zarađuje prosečnu platu izračunatu od statističara, već minimalnu, od oko 22.000 dinara ili još manje.

Antikrizne mere su potrebne, jer je po rečima ministra finansija, Srbija u veoma teškoj situaciji „jer je za pokrivanje budžetskog deficita i otplatu javnog duga ove godine potrebno rekordnih 4,4 milijarde evra, a samo za plaćanje kamate troši se tri puta više nego na kompletan agrarni budžet“. Dinkić je rekao da bi svako odlaganje fiskalne konsolidacije dovelo Srbiju za godinu do dve u situaciju sličnu Grčkoj. Paket mera će omogućiti obaranje budžetskog deficita sa 7,1 odsto BDP (235 milijardi dinara) na 6,7 odsto BDP do kraja godine. On je rekao i da primena programa treba da donese uštedu od 26 milijardi dinara u poslednjem kvartalu ove godine i 120 milijardi dinara u narednoj godini.

Štetočinska politika

Ekonomista Miroslav Prokopijević ocenio je kao potpuno pogrešnu meru Vlade Srbije da od oktobra porez na dodatnu vrednost (PDV) poveća sa 18 na 20 odsto: „Ova mera će samo privremeno malo popuniti budžet, daviće privredu, a kroz nekoliko meseci biće još samo veći problem“.
Prokopijević je rekao da se povećanjem PDV-a za dva odsto samo izvlači novac iz privrede gde se koristi produktivno i on odlazi u državu gde se koristi neproduktivno. On misli da bi ova mera imala smisla samo ako bi se kazalo da će se porezi podići šest meseci dok se ne smanje rashodi vezano za državu i dok se ne otpusti jedan broj ljudi iz države, a onda će se oni vratiti tamo gde su bili. „Ovo je jedna štetočinska politika i od takvog ministra koji to radi ne može ništa bolje ni da se očekuje“, rekao je Prokopijević, misleći verovatno na ministra finansija.

Ministar finansija je pre nekoliko dana saopštio još jednu radosnu vest: građani Srbije će od 1. oktobra imati manje troškove za registraciju automobila i do 4.000 dinara. Manji troškovi će biti rezultat ukidanja nekoliko republičkih i smanjivanja lokalnih taksi. Prema Dinkićevim rečima, registracija vozila će biti jeftinija za dve do četiri hiljade dinara u zavisnosti od mesta gde se obavlja. Prilikom registracije građani bi trebali da plate dažbine umesto sa sadašnjih 12 uplatnica samo sa jednom.

Posledice „malo većeg“ PDV-a

Stručnjaci ocenjuju da cene ne bi trebale preterano da „skaču“ zbog povećanja PDV-a sa 18 na 20 odsto, i objašnjavaju da, recimo, hleb i mleko ne bi trebalo da poskupe, tim pre što nije podignuta poreska stopa za osnovne životne namirnice. Ostali proizvodi će verovatno poskupeti, ali ne bi trebalo više od 1-1,5 odsto.
Uskoro ćemo videti i osetiti da li će biti tako.

Priredila K.D.F.
(Izvori informacija: B92, Beta, Tanjug)