trg_fontane
Prošle nedelje je u Bečeju odjeknula vest, tada još nepotvrđena, da će služba fizikalne medicine i rehabilitacije „Jodna banja“ Doma zdravlja krajem januara ili početkom februara biti zatvorena, jer služba nema lekara i zbog toga što u zgradi oko šest nedelja nije ispravno grejanje.
Tu informaciju je za Bečejski mozaik potvrdio i direktor Doma zdravlja Siniša Šijačić, navodeći da je razlog privremenog zatvaranja službe fizikalne medicine i rehabilitacije nedostatak lekara. Naime, prethodni fizijatar je otišao u penziju, a doktor koji je o trošku Doma zdravlja poslat na specijalizaciju, školovanje završava u septembru mesecu naredne godine.
U „Jodnoj banji“ je, međutim, i do sada radio „gostujući“ lekar, Bečejac Atila Klimo, koji je zaposlen u Kanjiži i koji je u Bečej dolazio u većini slučajeva dva puta nedeljno i primao pacijente od 17 do 21 čas. Tako je bilo i prošle nedelje, kada je oko 17 časova u hladnoj čekaonici banje očekivalo da bude pregledano dvadesetak pacijenata.
„Atila Klimo je bio privremeno rešenje od maja meseca, ali neće više ni on dolaziti, tako da će služba fizikalne medicine i rehabilitacije biti zatvorena najdalje do septembra meseca“, rekao je Šijačić i dodao da se nada da će i pre toga da pronađe rešenje, te postoji mogućnost da banja bude otvorena i ranije.
Na pitanje šta će biti sa ljudima koji će nakon zatvaranja „Jodne banje“ imati potrebu za rehabilitacijom, Šijačić je odgovorio da građani neće moći da prime terapije u „Jodnoj banji“, jer banja nema doktora, te će biti upućivani negde drugde, a oni kojima je već prepisana terapija, imaće priliku da je okončaju u Bečeju.
Građani Bečeja, kojima će biti potrebna rehabilitacija, verovatno će biti upućivani u Temerin. Izvesno je, međutim, da putne troškove pacijenata ne pokriva osiguranje, te će to sami plaćati – ako imaju novca.
Prema Šijačićevim rečima, u zgradi „Jodne banje“ postoji i problem sa grejanjem, ali taj problem datira od pre 30 godina. „Nije hladno, ima grejanja, ali tamo se očekuje da bude mnogo toplije“, rekao je direktor Doma zdravlja.
Što se zaposlenih u „Jodnoj banji“ tiče, oni će do ponovnog otvaranja objekta biti raspoređeni na druge poslove u okviru Doma zdravlja, objasnio je Šijačić.
Inače, po pričama starijih Bečejaca, ranije, kada „Jodna banja“ nije imala lekara Bečejca, dolazio je doktor iz Novog Sada i banja je na taj način bez problema funkcionisala.
Podsetimo da je „Jodna banja“, jedan od simbola Bečeja, otvorena 1906. godine zahvaljujući Karolju Šošu, koji se 1904. godine doselio u Bečej i pronašao artesku vodu na sadašnjem gradskom trgu (pre njega su to pokušavali i neki drugi), gde od tada postoji „žuti bunar“. Šoš je potom izbušio još četiri bunara u Bečeju, a jedan je napravio i na svom imanju i tamo je 1906. godine otvorio banju u kojoj se koristila lekovita voda. Banja je 1911. godine proširena parnim kupatilom i pekarom.
Peticija i ostavke?
Građani Bečeja su revoltirani zbog skorog zatvaranja „Jodne banje“, pre svega zbog toga što neće imati mogućnost rehabilitacije u svom gradu, ali i zbog nestanka – makar i privremenog – simbola Bečeja.
Osim u čekaonici „Jodne banje“, građani iskazuju svoj revolt i na društvenim mrežama i pominju da će pokušati da peticijom spreče zatvaranja službe fizikalne medicine i rehabilitacije Doma zdravlja, a neki od njih žele i ostavke direktora Doma zdravlja i predsednika opštine.
S druge strane, politički akteri u lokalnoj samoupravi – u čijem Opštinskom veću radi i član zadužen za pitanja zdravstva, doktor Slobodan Dimitrov – već desetak dana nisu osetili potrebu da građanima Bečeja objasne zbog čega je neminovno zatvaranje „Jodne banje“ i da li problemi grejanja i nedostatka fizijatra mogu da se reše, ako nikako drugačije, angažovanjem lekara iz drugog grada.
Pitanje u vezi zatvaranja „Jodne banje“ na sednici Skupštine opštine Bečej 22. decembra postavio je predstavnicima vlasti i odbornik Slobodan Zlokolica, koji, međutim, nije dobio odgovor na pitanje, već mu je predsednik opštine Vuk Radojević rekao da je Šijačić član stranke čiji je član i Zlokolica, te je neformalne informacije o banji mogao da dobije od njega.
Tu postoji jedan problem: građani opštine Bečej očekuju formalnu informaciju od predstavnika vlasti, a ne neformalnu i unutarstranačku.
Nekad bilo…
U „Jodnoj banji“ koristi se/ koristila se mineralna voda iz kategorije natrijum-hidro-karbonatskih hipotermi kojom se leče različiti oblici reumatizma, stanja posle trauma, povreda i preloma, kao i pojedina kožna oboljenja poput psorijaze i hroničnog ekcema.
U starim vremenima, kada u Bečeju nije svaka kuća imala kupatilo, građani su jednom nedeljno išli u banju da se kupaju u kadama. Postojala je i neka vrsta stacionara, gde su dolazili ljudi i iz drugih gradova da se leče.
Ima jedan interesantan komentar građanina Bečeja, Žarka Velimirova na društvenoj mreži Fesjbuk: „Negde 60-ih, pitali me Beograđani gde se kupam zimi. Ja im ispričam kako u Bečeju ima pokriveni bazen, u stvari 3 bazena sa toplom, mlakom i hladnom vodom. Oni me prozvaše ’Lala lazov’. Toliko o sudaru civilizacija“.
Zašto deca sa invaliditetom nemaju fizikalnu terapiju?
Na teritoriji opštine Bečej ima brojne dece i mladih sa invaliditetom kojima je svakodnevno potrebna fizikalna terapija.
Postoje nezvanične informacije o tome da je ranijih godina postojala ideja – potiče iz dečjeg dispanzera – da bi bilo dobro da ta deca dobiju uslugu fizikalne terapije u „Jodnoj banji“, međutim, ta ideja nikad nije ostvarena, te zato deca koja imaju manji ili viši stepen invaliditeta, nisu u mogućnosti da idu na fizikalnu terapiju u „Jodnu banju“, već njihovi roditelji moraju da plaćaju privatne tretmane u Bečeju ili u drugim gradovima.
Upitan da li postoji mogućnost da nakon ponovnog otvaranja „Jodne banje“ i deca sa invaliditetom mogu da imaju fizikalne terapije, direktor Doma zdravlja Siniša Šijačić je odgovorio: „Što se mene tiče, ne vidim razloga da ne mogu. Ne znam da li postoji nešto specifično zbog čega ne bi mogli. Ne znam zašto dosad nije bilo takvih terapija. Ne znam da li postoji neki razlog, zakonski ili neki drugi, zbog čega to ne bi moglo. Kada se stabilizuje situacija u banji, sada predstoji sedam
Ničim izazvan status
Odlukom Vlade Srbije Bečej je krajem januara 2013. godine dobio status banjskog grada, a početak 2015. godine će njegovi građani dočekati ne samo bez dugo najavljivane izgradnje novog banjskog kompleksa, nego i bez stare „Jodne banje“.
Inače, Bečej je i 1935. godine imao status banjskog grada, ali nije uspeo da ga sačuva.
R.M.
