Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Besomučna seča

Besomučna sečatrg_fontane

Poštovani, želela bih da vam se obratim zbog stvarno zabrinjavajućih događaja u bečejskom Goranskom parku! Naime, krajem nedelje koja je iza nas, počela je ponovo besomučna seča drva po Goranskom parku, nešto u režiji „gazdarice parka“ i njenih radnika, a nešto u režiji neke dvojice koji su na prikolici, koja je bila zakačena za neki motor, odvukli to svojoj kući (koja se nalazi na adresi Miloša Crnjanskog ), gde možete slobodno prići i videti koliko su samo drva posekla u parku, koliko stabala manjih i većih, koja su, naravno, posekla motornom testerom! Sirotinja, šta ćeš! Sekli su zimzelena stabla, oko 7-8 komada jer toliko je panjeva ostalo za njima – ZASAD –, koja nisu bila suva ili trula, to moram da naglasim, iako u parku već decenijama nije posađeno nijedno zimzeleno drvo, SRAMOTA!

To su sve radili „legalno“ i uz pomoć i na očigled „gazdarice“ i radnika parka koji su samo desetak metara dalje sekli drva po nekom svom hiru! Sekli su i žbunove lešnika, i to nekih 10 žbunova, vezivali u snopove i odnosili, moramo se zapitati, je li neki pekar dao dobru cenu za njih?
Da li to znači da svi koji su dobri sa „gazdaricom parka“ mogu da seku stabla koja je neko pre 20 -30 i više godina posadio, dok ta ista „gazdarica parka“ već 15-20 godina nije uspela da posadi nijedno zimzeleno, pa čak ni listopadno drvo, a zato svake godine poseče na hiljade samoniklih mladica od kojih su neka stabla i takoreći plemenita, kao na primer crna i bela lipa, breza, hrast, bela topola, jablan, platan,vrba, itd. Dođite u proleće, pa se uverite sami! Nekad je važila parola: gde vidiš zgodno mesto tu drvo posadi. A sad?
Pa je l’ su moji stričevi i moj deda bili budale kad su volonterski sadili taj park, da bi sad tamo neka „gazdarica parka“ koja nije kadra već dugi niz godina da posadi nijedno zimzeleno drvo tipa jelke, bora ili tako nešto, koje je čak do sad koliko je tu mogla da odgoji od semena pa do odraslog drveta, a kamoli listopadno, mogla je barem to, a ne da stalno i besomučno seče i krči samonikle mladice koje nikom ne smetaju, a mogu da se presade u druge delove parka koji su i te kako prazni!
Te samonikle mladice raznog drveća, cvetnog žbunja je nešto najlepše u parku u proleće kad napupe i procvetaju, i nalaze se u jednom malom zabačenom delu parka, ja vas pozivam da dođete u proleće i vidite, ako dosad niste bili u prilici! U drugim delovima parka ovo je sve posečeno!
Zadnjih godina ako želite da vidite neko cveće u parku i uživate u njegovim mirisima u proleće, možete to jedino i samo u tom delu parka, jer su drugi delovi parka samo trava i ogoljena stabla! Neki delovi su pretvoreni u livade, gde sam svojim očima videla kad dolazi teška mehanizacija u park, kosi te parcele (kao da se nalazimo na nekoj njivi), balira i odnosi tu travu! Pa je l’ nema dovoljno mladog drveća i cvetnog žbunja u parku da se presadi i ti delovi pošume?
To prirodno okruženje u kome se nalaze samonikla cvetna žbunja i mlado drveće u vreme kada su jake zime, pruža utočiste srnama, zečevima, fazanima i svim vrstama sitnijih ptica, koja se tu i gnezde, a od kojih su velika većina, moram napomenuti, na listi ZAŠTIĆENIH VRSTA PTICA U SRBIJI, kao i njihova staništa, ali izgleda neće biti od „gazdarice parka“ i nekih pojedinaca!
Moram napomenuti da su neke moje prijateljice i prijatelji već prijavili ova događanja udruženjima kao što su Udruženje gorana Vojvodine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica.., pa smo rešili i da uključimo i vas medije, pa da vidimo šta će biti.
Izvinite ako sam vam oduzela puno vremena ali kao majka malog deteta veoma često dolazim u park, kako sa njim tako i sa prijateljicama, ali to sve češće radim posle podne (a najlepše je pre podne kad je vazduh najčistiji), kad radnici iz parka odu kući, jer kada su oni tu, ceo park zuji od motornih testera, kao da se nalazim u nekoj pilani, a ne u parku prirode!
Moram se zapitati šta nama treba više u parku sem nekoliko klupa i uređene staze za šetnju i zašto mora da se uništava ta priroda van toga? U Evropi se gleda da se u parkovima što manje narušava biljni i životinjski svet, jer ljudi treba da su gosti u parkovima i tako da se i ponašaju, a pogledajte kod nas, još malo, pa će Goranski park biti kao park kod „Malog lovca“, SRAMOTA!
Nadam se da ćete moći objaviti neki članak o ovome, koji će „naterati“ ili edukovati makar „gazdaricu parka“ da se ponaša i vuče takve poteze da ne narušava biljni i životinjski svet u parku!
Jer sa druge strane nam se servira priča o zaštiti životne sredine i pošumljavanju, a u parku se svake godine uništi na hiljade raznih mladica za koje bi mi ipak voleli da ostanu u parku i to na svojim mestima i doprinesu još čistijem i zdravijem vazduhu u samom parku i njegovom okruženju!
Mi koji dolazimo u park da uživamo u prirodi, čistom vazduhu, nadamo se da će makar pola parka (prema već postojećem delu gde je priroda uzela maha) ostaviti potpuno prirodi na upotrebu, gde će samo održavati postojeće staze za šetnju, a drugu polovinu parka koja je blizu sredini i hotelu „Bela lađa“ neka nastavi da održava kako hoće (samo neka pošumi), jer tamo već poodavno nema ni ptica, ni životinja u odnosu na drugi deo gde čak ako imate puno sreće i nema buke motornih testera, trimera možete videti već odavno zaboravljene veverice, za koje znamo da su u neka bolja vremena u parku bile dosta česte. Ali to je bilo nekad !
Puno pozdrava

*Dragana Glavaški*

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *