Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Radionica o mehanizmima zaštite novinara u Bečeju: Bezbednost lokalnih novinara/ki i SLAPP tužbe

Bezbednost lokalnih novinara/ki i SLAPP tužbeRade Đurić, pravnik i istraživač NUNS-a (Foto: Bečejski mozaik)

Novinari/ke regionalnih i lokalnih medija iz Bečeja i Novog Bečeja okupili su 28. u Bečeju na radionici „Bezbednost novinara/ki i SLAPP tužbe“ u organizaciji Bečejskog mozaika kako bi se informisali o mehanizmima zaštite novinara i novinarki, kao i o sve prisutnijim SLAPP tužbama koje su usmerene na zastrašivanje i iscrpljivanje medija, u poslednje vreme i lokalnih.

Pravnik i istraživač Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić govorio je o načinima ugrožavanja bezbednosti novinara/ki, o mehanizmima zaštite, evidenciji napada i pritisaka, o prijavi slučajeva i o reakcijama institucija, o procesuiranju napada i pretnji, kao i o komunikaciji sudova i tužilaštava sa novinarima medijima, o neujednačenoj praksi tužilaštava, te o SLAPP tužbama.

Đurić je istakao da Srbija beleži veoma visok broj napada, pretnji i pritisaka na novinare, navodeći da je u NUNS-ovoj bazi u 2025. godini zabeleženo 318 slučajeva, čime je Srbija trenutno prva u Evropi po broju ugrožavanja novinara, a Ukrajina je na drugom mestu.

Posebnu pažnju posvetio je lokalnim redakcijama i novinarima/kama, koje su često prve na udaru kada izveštavaju o temama od javnog interesa.

Đurić je rekao da je veoma važno da se evidentira šta se događa u lokalnim sredinama kako bi se prilagodili mehanizmi zaštite novinara/ki, jer ti mehanizmi u malim sredinama često ne funkcionišu na način kao u velikim gradovima.

„Zaboravili smo da su zapravo lokalni novinari prvi na udaru, jer vi trpite mnogo veće posledice, a to je nešto što često ostaje nevidljivo, ali se posledično ostvaruje u nekom dužem periodu. Način na koji se mehanizmi zaštite ostvaruju jako su različite u Beogradu, u Novom Sadu, Nišu i, recimo, u manjim lokalnim sredinama, gde vrlo često ne uspete da dođete do pravne podrške“.

Deo učesnika radionice „Bezbednost novinara/ki i SLAPP tužbe“

Đurić je istakao i da se pritisci na novinare/ke i medije u lokalnim sredinama često se ispoljavaju i kroz prikrivene mehanizme zastrašivanja, administrativne barijere i institucionalne prepreke.

On je predstavnicima medija objasnio ključne mehanizme zaštite i procedure za prijavu napada i pretnji. Naglašeno je da je izuzetno važno prijaviti svaki incident novinarskim udruženjima – kao što je NUNS – i kontakt tačkama u tužilaštvima i policiji.

Kontakt tačka u Bečeju postoji u Osnovnom javnom tužilaštvu i u policiji (Bečej pripada Policijskog upravi Novi Sad, a Novi Bečej Zrenjaninu), te je pozvao novinare da koriste ovu mogućnost radi bolje evidencije i brže reakcije nadležnih.

Broj napada na novinare se povećao u poslednjih godinu dana, a razlog toga je i odgovor institucija države na prijavljene slučajeve. Novinari/ke u brojnim slučajevima imaju utisak nepostupanja ili nedovoljnog postupanja.

Osim toga, u poslednjih godinu dana promenio se i odnos policije prema novinarima. Zabeleženo je više od 70 incidentnih događaja u vezi sa policijom, a to nisu samo fizički napadi od strane policajaca, već i verbalne pretnje, ali, rekao je Đurić, „i situacije u kojima su policajci odbili da reaguju, što je možda najvažniji momenat. Kada vas neko napada, jako je važno da li postoji organ javne vlasti koji vas štiti“.

Drugi ključni segment radionice bile su SLAPP tužbe (Strateške tužbe protiv javnog učešća), koje su sve češći alat za zastrašivanje i ućutkivanje novinara i aktivista. SLAPP tužbe, koje opterećuju medije dugotrajnim i skupim sudskim procesima, sve su više usmerene i ka lokalnim medijima, što može dovesti do njihovog gašenja. U Srbiji je uspostavljena i platforma za prijavu i evidenciju tužbi sa karakteristikama SLAPP-a.

Na radionici, kojoj su prisustvovali novinari/ke Webinfa, Bečejskih dana, Mojbečeja, RTV-a, regionalnog portala Szabad Magyar Szó i Bečejskog mozaika, razgovaralo se i o primarnim i sekundarnim posledicama napada i pretnji novinarima/kama, rodnom aspektu ugrožavanja, kao i o sekundarnoj viktimizaciji žrtve. Novinari i novinarke podelili su svoja iskustva o pretnjama na društvenim mrežama i fizičkim napadima.

Radionica je deo projekta Jačanje bezbednosti i prava novinara u Potiskom regionu, koji Bečejski mozaik realizuje u okviru regionalne mreže SafeJournalists uz podršku Evropske unije.

U sklopu projekta objavljen je i izveštaj o bezbednosti novinara/ki i medijskih radnika/ca u posmatranim opštinama, koji pruža uvid u stanje bezbednosti novinara i medijskih radnika na lokalnom nivou. U fokusu analize su različiti oblici pritisaka, pretnji i napada – kako fizičkih, tako i onlajn i institucionalnih – koji utiču na slobodu medija i profesionalni integritet novinara. Izveštaj obuhvata i procenu institucionalnih i pravnih mehanizama zaštite, kao i reakcije javnosti, lokalnih vlasti i bezbednosnih službi. Dokument možete preuzeti OVDE.

B.M.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *