68. „Majske igre“ od 19. maja u Gradskom pozorištu: Bezobrazluk za osvajanje slobode uči se u pozorištu

„Majske igre“ biće održane od 19. do 23. maja u Gradskom pozorištu, iako je organizacija 68. Međunarodnog festivala scenskog stvaralaštva za decu i mlade bila pod znakom pitanja nakon razrešenja dugogodišnjeg direktora Gradskog pozorišta Zdravka Petrovića. On je, uprkos smeni, postigao dogovor sa vršiteljkom dužnosti direktora Draganom Kolundžić da ostane u ustanovi do završetka započetih projekata, pre svega „Majskih igara“.

Na konkurs za „Majske igre“ prijavljena je 41 predstava iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, 22 u kategoriji mladih i 19 u kategoriji dece, uz nekoliko predstava koje se nalaze između ove dve grupe.

Selektorka festivala, rediteljka Milja Mazarak Marinkov iz Subotice, kako sama kaže, radeći selekciju pod pritiskom vremena i neizvesnosti, odabrala je po šest dečjih i omladinskih predstava, kao i jednu za koju je predložila da se odigra u čast nagrađenih.

Ona je u obrazloženju izbora predstava napisala da u trenutku „kada je bilo neizvesno da li će se 68. Majske igre uopšte dogoditi, u okolnostima koje su dovele u pitanje sam opstanak festivala, selekcija ovogodišnjeg programa nastajala je bez zadrške i sa poverenjem da će pozorište pronaći svoj put, zato što ga već pronalaze oni zbog kojih i postoji. Gledajući predstave ove dece i ovih mladih, bilo je nemoguće sumnjati u to da će Majskih igara biti. I to kakvih“.

Izabrane predstave povezuje bezobrazluk – smelost, hrabrost i pozitivna drskost

Po rečima Milje Mazarak Marinkov selekciju predstava povezuje bezobrazluk.

„Bezobrazluk kao pojam koji ovde obuhvata nekoliko karakteristika – smelost, hrabrost i pozitivnu drskost. U većini selektovanih predstava prisutan je veoma pozitivan bezobrazluk i na umetničkom nivou – ne kao odsustvo mere, već kao umetnička odluka nasuprot sigurnosti, korektnosti i već viđenog. Bezobrazluk je, dakle, i spremnost da se ide dalje od očekivanog, da se istražuje forma, da se preuzmu veliki zadaci i da se misli i govori o svetu u kom živimo i o sopstvenim osećanjima, bez zadrške i bez pojednostavljivanja. Prisutan je i bezobrazluk kao spremnost da se preuzme rizik – poverenje u izvođača, proces i samu predstavu a iznad toga i poverenje u pozorište i njegove isceljujuće moći (pogotovo u teškim trenucima za zajednicu). Bezobrazluk na koji ovde mislim jeste i nepristajanje na kompromis, rešenost da se bude posvećen zadatku do kraja i da se, uprkos složenosti stvarnosti u kojoj nastaju, predstave izvode sa čistom radošću igre“, kaže selektorka.

Istakla je da pojedine izabrane predstave dostižu nivo umetničke oblikovanosti, jasnoće izraza i izvođačke preciznosti koji ih svrstavaju rame uz rame sa profesionalnim produkcijama. One ne ostavljaju utisak mladih koji uče, već umetnika koji  imaju šta da kažu i pokažu.

Po njenim rečima sve selektovane predstave su zaokružene umetničke celine, razigrane su, promišljene i beskompromisne i, što se u ovom trenutku pokazuje kao najvažnije odnosno najpotrebnije – bezobrazne.

Selektorka objašnjava razloge za izbor predstava.

Predstave o strahovima i snovima tinejdžera

„Dve predstave iz selekcije za decu približavaju nam svet tinejdžera – njihove probleme, strahove, zaljubljivanja, nesigurnosti i snove: ,’Muški dnevnik’ (Dramski studio BIS! / Beograd) i ’Ovo je najstrašniji dan u mom životu’ (Šmiranti / Novi Sad) koje donose ove teme na vrlo jasan, artikulisan, direktan i samim tim hrabar a s druge strane prijemčiv, scenski razigran i često duhovit način.

Preispitivanje morala, izbora i odluka

Druge dve predstave iz ove kategorije: ’Tavan’ (Dom kulture Crvenka, Pozorište ’Stevan Sremac’ / Crvenka) i ’Oliver Tvist’ (Dečiji dramski studio Gradskog pozorišta Bečej) bezobrazno postavljaju standarde kolektivne glumačke igre kakvu želimo da vidimo u pozorištu, uz važne poruke koje preispituju naš sopstveni moral, odluke i izbore koje pravimo svakog dana.

… a kada sve Snežane za koje nema mesta bajkama vode glavnu reč

’Cirkusgrad’ (Dom kulture Kristalna kocka vedrine Gradsko kazalište Sisak, Dramski studio mladih P.U.N.K.T. / Sisak, Hrvatska) je ritmički precizna, vizuelno i muzički zanimljiva i usklađena predstava koja uz izvođačku veštinu kakvu poseduju ovi mladi glumci čini jednu zaokruženu i estetski promišljenu celinu. Neizostavni dodatak ovoj selekciji u dečijoj kategoriji predstavlja ’Sedam Snežana i patuljak’ (Odeljenje IV-2 OŠ ’Veljko Dugošević’, Ruma), predstava sa najmlađim izvođačima koja će se ispostaviti upravo i kao jedna od najbezobraznijih (u najlepšem mogućem svetlu, naravno). U ovoj predstavi imamo priliku da vidimo šta se dešava kada sve Snežane za koje nema mesta bajkama a još manje u dramskim tekstovima preuzmu glavnu reč i povedu kormilo. Takođe, jednaku važnost u ovoj predstavi imaju i dečaci koji su nam pokazali posvećenost kakva se retko viđa i koji svojim postupcima bez reči govore sve.

Pank-mjuzikl o potrazi za identitetom i slobodom

U selekciji mladih izdvojila su se dva mjuzikla: ’The Addams Family’ (Gimnazija ’Stevan Puzić’ / Ruma) i ’San letnje noći’ (Akademija zabave i umetnosti O&M / Novi Sad) koji donose energiju, razigranost i visok izvođački nivo i skreću nam pažnju na ovaj pomalo zapostavljeni žanr kod nas. Oba mjuzikla su spektakularna u svojoj likovnosti i vizuelnim aspektima, ali nisu samo to. Oni su i vrlo bezobrazni – i upravo zbog toga pravi izbor u ovoj selekciji.

’The Addams Family’ je mjuzikl koji traje malo više od dva sata uz pauzu i koji se izvodi na engleskom jeziku, a koji ipak uspeva da ostane povezan sa mestom i trenutkom u kojem se odigrava, dok je ’San letnje noći’ pank-mjuzikl koji govori o potrazi za identitetom i slobodom i u kome ćete se uz Šekspirove stihove čuti muziku domaće pank scene i videti plesni izraz voging.

„Mi, deca sa stanice Zoo“ – beskompromisno o teškim problemima

Njima se pridružuju predstave koje obrađuju kompleksne i teške probleme koji nisu prijatni ali su stvarni i to rade na beskompromisan način: ’Mi, deca sa stanice Zoo’ (Kiš Teatar, Subotica) i ’Svi smo dobro’ (Dramski studio Petar Pan, Kragujevac). Obe ove predstave karakteriše iskrena i potpuna posvećenost glumaca temi – njihov odnos prema materijalu se oseća, a ozbiljnost, razumevanje i poštovanje koje imaju za likove koje igraju je za svaku pohvalu. Smatram da je predstava ’Mi deca sa stanice Zoo’ bezobrazna upravo po svom trajanju od dva sata koje je itekako opravdano i zapravo samo potvrđuje njihov prethodno pomenut odnos prema ovoj teškoj istinitoj priči koju pričaju i likovima koje igraju (prema njihovim vršnjacima iz prošlog vremena).

Predstava ’Svi smo dobro’ priču o tragediji koja može svakog od nas da zadesi postavlja na netipičan način – forma ove predstave je kamerna, četvrti zid je razbijen, upotrebljena je fragmentarna dramaturgija, u naraciji korišćen je rašomonovski pristup i na te načine akcenat je pomeren sa glavnog događaja na posledice po okolinu i na razvoj odnosa nakon tog događaja. Sve to zajedno čini ovu predstavu bezobraznom u pogledu forme koja gledaocu omogućava jedno drugačije i intenzivno pozorišno iskustvo.

Hrabra, jasna i glasna predstava vas izmešta iz zone komfora

Njima se pridružuje i predstava ’Mr. Funny’ (A Becsei Színjátszó Odú Gradskog pozorišta Bečej) kao zreo pozorišni izraz i potpuno zaokružen umetnički čin. Na prvi pogled razigrana i vesela, ova predstava nam vrlo brzo pokazuje da nije samo to i vešto nas uvlači u svet misterije i niza bizarnih situacija.

Posebno mesto u ovoj selekciji zauzima predstava ’Jesen u mom kraju’ (Savez za decu i mlade ’Kuća’ / Podgorica, Crna Gora) koja je hrabra, jasna, glasna i pomalo neuhvatljiva, ali će svima biti vrlo poznata, na ovaj ili onaj način. Fascinantan je žar ovih mladih glumaca, kao i brzina i tempo predstave koji su namerno prilagođeni percepciji mladih generacija danas. ’Jesen u mom kraju’ nateraće vas doslovno da izađete iz svoje zone komfora, a o ironičnosti ovog naslova, kao i o još po nečemu, razmišljaćete dugo nakon gledanja predstave“, kaže selektorka Milja Mazarak Marinkov.

Ona je izdvojila mjuzikl „Oliver Tvist“ (Dramski studio Petar Pan / Kragujevac) koji nije u selekciji jer u njemu učestvuje više od 50 učesnika među kojima su podjednako zastupljeni i deca i mladi i zbog toga izlazi iz okvira pravilnika „Majskih igara“.  

Selektorka, međutim, postavlja pitanje da nije li upravo to pravi primer fenomenalnog bezobrazluka, jer ne pripada nijednoj kategoriji, na impozantan način spaja obe kategorije i  pomera granice očekivanja koje imamo i od ovog žanra, te zato je predložila da, ukoliko festivalski uslovi dozvole, predstava odigra u čast nagrađenih.

„Ne sumnjajte, ’Majskih igara’ će uvek biti“

Selektorka obrazloženje izabranih predstava završava rečima da ova selekcija „ne postavlja pitanja, ona iznosi uverenje da je za osvajanje slobode – i umetničke, i lične, i društvene – neophodno malo (a ponekad i malo više) bezobrazluka i dokazuje da se to uči upravo ovde, u pozorištu. I zato ne sumnjajte, Majskih igara će uvek biti“.

B.M.