trg_fontane
U Bečeju postoji samo nekoliko biciklističkih staza, u delu Zelene ulice, u Novosadskoj ulici od raskrsnice sa Pionirskom ulicom prema industrijskoj zoni, uz Topolski put i uz deo Petrovoselskog puta, što svakako nije dovoljno imajući u vidu da u Bečeju veliki broj građana kao prevozno sredstvo koristi bicikl.
Grad Bečej ima oko 27.000 stanovnika, pretpostavimo da samo svaki treći žitelj za svoje svakodnevne potrebe (odlazak na posao, u školu, u nabavku prehrambenih namirnica, plaćanje računa…) koristi bicikl, to je oko 8.000 biciklista. Može se pretpostaviti da će se u narednom periodu ovaj broj povećati zbog novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju i kaznenih poena za vozače, ali i poskupljenja goriva i uvođenja naplate korišćenja parkinga u centru grada.
Činjenica je da je potreban veći broj biciklističkih staza, pogotovo u ulicama i saobraćajnicama gde je frekventniji saobraćaj, prvenstveno zbog bezbednosti u saobraćaju, ali i zbog nekih „tehničkih“ problema. Uzmimo na primer da ste se biciklom uputili u nabavku u prodavnicu koja se nalazi na izlasku iz Bečeja u delu naselja Botra, gde od mosta na kanalu DTD do te prodavnice ne postoji ni biciklistička staza ni trotoar. Ili, recimo, živite u ulici Petrovoselski put (ili u tom delu Novog sela) i svakodnevno tim pravcem idete na posao ili u školu, a ne postoji biciklistička staza do raskrsnice kod bivšeg „Živinoprometa“, a u tom delu su se upravo i dešavale saobraćajne nesreće. Pored toga što kretanjem biciklom na ovim deonicama stavljate „glavu u torbu“, izloženi ste i drugim neprijatnim dogodovštinama. Naime, dovoljno je da pored vas prođe samo putnički automobil, ne daj Bože kamion ili autobus, u kišnom periodu ili u vreme kada se topi sneg, pa da budete „istuširani“ od glave do pete.
No, ovi problemi su vezani za puteve regionalnog karaktera koji su u nadležnosti JP „Putevi Srbije“. Međutim, lokalni putevi i biciklističke staze u gradu su u nadležnosti Stankoma. Jedina biciklistička staza u centru grada nalazi se u Zelenoj ulici do raskrsnice sa Novosadskom ulicom gde joj se gubi svaki trag – jednostavno nema logičan završetak, ni produžetak, niti izlaz na kolovoz, a tako je i sa biciklističkom stazom od svega par metara na istoj raskrsnici na početku Novosadske ulice.
Zašto je to tako i da li će se nešto uraditi po tom pitanju? Da li će se posvetiti pažnja potrebama onih koji voze dvotočkaše? Odgovore na ova pitanja smo zatražili od nadležnih u Stankomu.
„Mi, odnosno lokalna samouprava, proteklih godina nismo dovoljno pažnje posvećivali biciklističkim stazama. Kako su izgrađene, tako su i ostale. Poslednjih nekoliko godina smo bili orijentisani na asfaltiranje ulica i sramota je da u 21. veku još uvek ima ulica koje nisu asfaltirane, ali činjenica je i da dugo godina, oko 50, nije zaboden nijedan ašov u cilju izgradnje trotoara ili biciklističke staze. Dobro je što ste postavili to pitanje, jer smo upravo sad počeli da razgovaramo i da radimo neki predračun i nacrt rekonstrukcije i obnove trotoara, pa ćemo verovatno rešavati i pitanje biciklističkih staza. U nekim ulicama postoje tehničke mogućnosti da se izgrade biciklističke staze, a u nekima ne. Put i biciklistička staza u Zelenoj ulici je u nadležnosti Stankoma, za to postoje projekti, međutim, nema finansijskih sredstava da se po tom pitanju trenutno nešto uradi, ali u narednom periodu treba da se izrade planovi detaljne regulacije bečejske banje i industrijske zone i uspostavljanjem mreže koridora kroz ta dva plana posvetiće se pažnja kako lokalnim saobraćajnicama, tako i biciklističkim stazama uz njih“, rekao je Zvonimir Stankov, direktor Stankoma.
Stevan Čavić, direktor za razvoj u Stankomu, rekao je da je postojala inicijativa za rešavanje problema biciklističke staze na Petrovoselskom putu, iako ta deonica nije u nadležnosti Stankoma.
„Pre dve godine smo s projektom ’Nastavak biciklističke staze pravac Bačko Petrovo Selo’ aplicirali za dobijanje sredstava, međutim, projekat nije odobren. Svesni smo da je taj deo puta problematičan za bicikliste ali su potrebna i velika ulaganja da bi se problem rešio. Primera radi, za izgradnju biciklističke staze po pravilima struke, potrebno je uraditi podlogu kao i za jednu saobraćajnicu za laki saobraćaj. Danas na tržištu kvadratni metar takve staze košta oko 5.000 dinara (plus PDV) i ako je prosečna širina staze 1,5 metara, prema gruboj računici za jedan kilometar biciklističke staze investitor bi trebao da obezbedi oko 10 miliona dinara, bez učešća u pripremnim radovima koji opet nose 10 posto od cene. Pored toga, treba uraditi tehnički pregled, dobiti upotrebnu dozvolu, jer bez toga je ne možete pustiti u javni saobraćaj što iziskuje dodatne troškove“, rekao je Čavić
LJ.M.
