trg_fontane
Politika i političari su mnogo puta bili bliski PIK-u.
Političari su „pomagali“ ovoj firmi neposredno pre privatizacije (ministar Bubalo), a jedan od zaposlenih u PIK-u je učestvovao i na lokalnim izborima (Dušan Jovanović).
U novije vreme takođe je bilo i ima pokušaja pomaganja: pokrajinska vlast (pokrajinski sekretar Vasin), lokalna vlast (predsednik opštine Radojević) i republička vlast (smenjeni ministar poljoprivrede Knežević, koji će ostati upamćen po aferi aflatoksin, bivši ministar poljoprivrede Glamočić, kao i aktuelni predstavnici države, recimo predsednik Vlade Vučić).
Osim izjava i uveravanja o pomoći, međutim, neka konkretnija vrsta pomoći nije na vidiku.
Krajem prošle godine je, recimo, predsednik opštine Vuk Radojević izjavio da „mi kao lokalna samouprava, kao niko do sada, preduzimamo aktivnosti. Toliko angažovani i konstruktivan pristup nije zabeležen u prethodnom periodu. Dobijamo potvrde iz ministarstava i iz Vlade Srbije, a verujem da to prepoznaju i u PIK-u. Krajnje konstruktivnim pristupom od januara ove godine, analizama procene vrednosti kapitala i plana reorganizacije želimo da doprinesemo rešavanju problema kombinata“.
Sredinom marta 2014. godine tadašnji ministar poljoprivrede Dragan Galmočić je, prilikom predizborne posete Bečeju, obećao da će država pomoći opstanak PIK-a „Bečej“ kako bi bila sačuvana proizvodnja i radna mesta. „Pokušaćemo da napravimo dogovor sa poveriocima i da pregovaramo sa strateškim partnerima“, rekao je Glamočić posle posete PIK-u, i dodao da neće biti dopušteno da radnici ostanu na cedilu i da taj kombinat prođe „onako kako su prošli neki drugi ranije, tokom privatizacije“. Glamočić je kazao da se Ministarstvo poljoprivede aktivno uključilo u rešavanje problema PIK-a na inicijativu tadašnjeg prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića. „Rešenje je praktično nađeno i ono će biti predočeno već nakon formiranja nove republičke vlade“, rekao je ministar. To nije učinjeno do novembra 2014. godine, mada nova Vlada uveliko postoji.
Dragan Glamočić je rekao da je uključen u priču o problemu PIK-a: „Mi od prvog dana pričamo na ovu temu i upravo je privodimo kraju. Imamo rešenje za PIK ’Bečej’ bez obzira na to što je država manjinski poverilac. Najlakše je firmu gurnuti u bankrot, što bi mnogima i odgovaralo, ali mislim da PIK može da funkcioniše i da opstane i da ima spasa za PIK ’Bečej’. Mi ćemo napraviti jedan model zajedno sa opštinom, koja se aktivno uključila, i vama, očekujem da će to relativno brzo da se desi, a svakako pre 28. maja (za tada je zakazano ročište poverilaca PIK-a, međutim, odloženo je; prim. nov.) ćemo izaći sa rešenjem, jer sam ja stava, bez obzira na oprečna mišljenja, da kombinati mogu da opstanu ali po novim pravilima. U rešavanje ovog problema uključila se i Vlada Srbije i stav Vlade je da reši slučaj PIK-a ’Bečej’. Iako je država manjinski poverilac, nastojaćemo da napravimo dogovor sa drugim poveriocima da oni budu sigurni da neće ostati oštećeni, a da država onda nađe oblik transformacije PIK-a i strateškog partnera. Moraju se sačuvati radna mesta i mora se sačuvati stočni fond, to su neki uslovi koje ćemo postaviti pred potencijalnog strateškog partnera, a mi ćemo naći mehanizme koliko možemo sa drugih strana da pomognemo. Mi hoćemo da zaokružimo ponudu, da se zna s kim oni razgovaraju, ali u ovom momentu ne želim da izlazim sa rešenjem dok ga ne usaglasimo na sednici Vlade“.
Na novinarsko pitanje šta je suština modela rešavanja problema PIK-a „Bečej“, Glamočić, kao i njegov prethodnik Goran Knežević (bivši ministar poljoprivrede) nije dao konkretan odgovor: „Problem sa PIK-om ’Bečej’ nije nastao danas, nastao je nesretnom privatizacijom, ali Ministarstvo poljoprivrede, iako to nije njegova nadležnost, se aktivno uključilo u rešavanje problema zajedno sa opštinom Bečej. Formirali smo tim i radimo na iznalaženju rešenja, odnosno već smo našli rešenje ali čekamo formiranje nove Vlade da se to usvoji i da izađemo sa konkretnim predlogom“. Na konstataciju novinara da je AIK banka jedan od najvećih poverilaca kombinata i da je ta banka u vlasništvu Miodraga Kostića, Glamočić je rekao: „Mi ćemo imati rešenje za ovaj problem, pokušaćemo kao država da napravimo dogovor sa poveriocima i da izađemo mi, kao neko ko će pregovarati sa strateškim partnerom, i nećemo pustiti PIK ’Bečej’ da prođe kao neki kombinati ranije, bez obzira na to ko god bio vlasnik bilo koje banke, bilo kog kombinata. Država ima odlučnost da reši ovaj problem i neće ostaviti ljude na cedilu i bez posla“.
Stečajni upravnik PIK-a Pavel Severinji je u martu ove godine istakao da kombinat koji je tri godine u radnom stečaju posluje pozitivno, bez pomoći banaka, napomenuvši da je 2013. godina završena sa 700.000 evra poslovnog dobitka.
„Socijalni status zaposlenih nije narušen, stečajna masa nije oštećena, čak je i uvećana, a trenutno se radi na tome da se velika površina ribnjaka od 666 hektara uknjiži u korist PIK-a. Zaključili smo ugovore u vezi sopstvene proizvodnje, nastavljamo saradnju sa velikim partnerima i na ovaj način imamo nade za budućnost. Najveći izazov je poboljšanje teksta plana reorganizacije, gde su banke veliki poverioci i gde očekujemo od države, odnosno od Ministarstva poljoprivrede veliku pomoć u cilju nalaženja rešenja oko samog izjašnjavanja poverilaca o planu reorganizacije, a ključni razgovori su sa bankarima“, rekao je Severinji.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković su pre nekoliko meseci, prilikom posete opštini Bečej povodom 100 dana rada republičke vlasti, takođe izjavili da brinu o sudbini PIK-a.
Redakcija Bečejskog mozaika je početkom novembra uputila pitanja ministarki poljoprivrede o tome da li su predstavnici ministarstva, u skladu sa njenim obećanjem, posetili PIK „Bečej“, a ako jesu kakvi su zaključci doneti, da li država ima rešenje za kombinat, a ako ima, kakvo je to rešenje, s obzirom na to da je za 26. novembar zakazano ročište poverilaca PIK-a koji treba da odluče o sudbini ovog poljoprivrednog preduzeća. Do trenutka štampanja ovog dodatka redakcija nije dobila odgovore na postavljena pitanja iz Ministarstva poljoprivrede.
Iz avgusta ove godine je vest (izvor je Dnevnik) da je Aleksandar Vučić nakon razgovora s predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije izjavio da misli da je moguće naći rešenje za firme u restrukturiranju, da se obezbedi posao za najveći broj ljudi koji u tim preduzećima rade i reši problem na kojem država godišnje gubi 750 miliona evra. „Mi smo izdvojili 40 od 156 preduzeća za koja su predstavnici sindikata mislili da je moguće pronaći rešenje, a svi bismo, da budem iskren, bili zadovoljni kada bi se ono našlo za deo“, rekao je Vučić, i istakao da su za državu prioritetna preduzeća koja su iz različitih sektora, građevinskog, metalskog, hemijskog, među kojima je PIK „Bečej“, ali i „Azotara”, PKB itd.
Početkom oktobra 2014. godine RTV je objavio to što se znalo i ranije, da bi 26. novembra trebalo da bude održano ročište poverilaca u Privrednom sudu u Novom Sadu, gde bi poverioci trebalo da se izjasne o planu reorganizacije kombinata. RTV je navelo da PIK nije na listi preduzeća za koje je Agencija za privatizaciju uputila javni poziv investitorima, ali se u ovoj firmi ipak nadaju da će im država pomoći i pronaći strateškog partnera. Iako je bankrot zakonski moguć, stečajna uprava tvrdi da do njega ne bi trebalo doći.
„Iščekujući ročište, nakon kojeg će se znati koja je dalja sudbina jednog od nekadašnjih simbola jugoslovenske poljoprivrede, radnici strepe od otkaza, kojih je u naletima bilo u prethodnom periodu i priželjkuju da država bude strateški partner PIK ’Bečeju’. U upravi ovog kombinata kažu da imaju kontakata sa predstavnicima Vlade Srbije i da se ide u pravcu nalaženja strateškog partnera koji bi mogao biti i neki strani investitor. Takođe, navode da očekuju da banke, koje su najveći poverioci, verovatno neće podržati predloženi plan reorganizacije“, navodi RTV i podseća na pojedinosti iz plana reorganizacije. „U Planu koji bi trebalo da traje 15 godina, od tih 15, dve godine bi trebalo da budu grejs period, ajd da kažem neki oporavak PIK-a. Bankarima će se u tih narednih 13 godina isplaćivati određena kamata koja je u planu fiksirana i njihov dug podele na tih 13 godina“, rekao je za RTV stečajni upravnik PIK-a „Bečeja“ Pavel Severinji.
Podsetimo, odmah nakon pokretanja stečajnog postupka, pokrajinska vlada predlagala je plan. Po tom planu, kako je rekao za RTV pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin, „Institut za ratarstvo i povrtarstvo bi kroz saradnju sa republičkim Fondom za razvoj postao većinski vlasnik PIK-a, tako što bi se otkupili dugovi od najvećih poverilaca“.
„Nažalost, posle izbora 2012. godine nova vlast nije ništa uradila. Stalno su imali nove planove, sad imaju novi plan i mi se ne pojavljujemo u PIK-u tako intenzivno, a ja tvrdim da je prihvaćen naš plan danas bi imali PIK u većinskom državnom vlasništvu i oporavljen“, rekao je za RTV pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin.
Član odbora za selo pri SANU Branislav Gulan tvrdi da je PIK Bečej žrtva ishitrene, ali loše privatizacije. Gulan misli to što i mnogi drugi, da PIK može da opstane samo ako dobije status kao što je dobio PKB Beograd i ako postane državno preduzeće.
B.M.
Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja
