Božić – praznik mira i praštanja: Sačuvajmo duh porodice

Najradosniji i najveći hrišćanski praznik je Božić, koji Srbi i drugi pravoslavni narodi proslavljaju 7. januara po julijanskom kalendaru, praznuje se kao uspomena na rođenje Isusa Hrista, sina Božjeg, koji će, po religijskom verovanju, da nas spasi duhom svojim donoseći i šireći mir i praštanje među ljudima.

Božić je praznik koji slavi rađanje novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva i kod Srba obiluje lepim verskim običajima i obredima, što vreme od nekoliko nedelja oko Božića čini najsvečanijim periodom u godini.
Prethodi mu niz verskih praznika kao što su Detinjci, Materice, Oci, Tucindan i Badnji dan, a svaki od njih ima poneki običaj koji treba da doprinese jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, da porodicu čini jakom i zdravom, kako bi ona bila temelj društva.
Uvod u trodnevno božićno slavlje je Badnji dan, 6. januara, kojim se završava zimski četrdesetodnevni post. Na Badnji dan, prema starim običajima, domaćin rano ujutro odlazi u šumu po badnjak (hrastovo ili cerovo mlado stablo) koje pred kućom stoji do večeri, kada se unosi u kuću i posipa slama po podu. U slamu se stavljaju poklončići za decu, najčešće slatkiši, sve to prati kvocanje domaćice i pijukanje dečice, koja se uz smeh i graju najviše raduju ovim običajima, dok ih domaćin posipa pšenicom. Zatim se služi posna večera, riba, pasulj, žito, med, orasi, suve šljive…
Na Božić se sprema svečana i bogata trpeza, a posebno mesto i ulogu imaju božićna pečenica i česnica.
Pečenica je najčešće prase i to je jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu, a česnica je obična bela pogača napravljena od pšeničnog brašna i u nju se stavlja zlatan novčić. Ovo obredno jelo je u današnje vreme poprimilo drugačiji oblik, pa domaćice česnicu prave od kora za pitu, sa orasima, medom, suvim grožđem i šećerom, neke dodaju u nju i suve smokve i lešnike, pa je ona mnogo bogatija, a umesto zlatnika stavlja se gvozdeni novčić. Veruje se da će onaj ko u svom parčetu česnice nađe novčić imati sreće u toku naredne godine. Prema uvreženom mišljenju, česnica je dobila ime, jer se mesi za čest (čast) Isusu Hristu ili što se lomi na česti na onoliko delova koliko u domu ima ukućana.
Na Božić se nikome ne odlazi u posete, a jedini posetilac koji se sa radošću i darovima dočekuje je položajnik, koji simboliše radost koja u kuću dolazi s Hristovim rođenjem. Vekovima duga tradicija je i da se na ovaj praznik pozdravlja sa Mir Božji –Hristos se rodi, a otpozdravlja sa Vaistinu se rodi!
Neki od ovih običaja su se očuvali do danas, neki su promenjeni i prilagođeni današnjim uslovima i načinu života, ali pravi smisao praznovanja Božića je da se očuva duh porodice u kojoj se neguje ljubav i poštovanje među bližnjima i na tome treba istrajavati.

Priredila LJ.M.