Budući put PIK-a „Bečej“: Odlučujuća je reč poverilaca

Poverioci PIK-a „Bečej“ u stečaju su u sredu 9. novembra (nakon zaključenja ovog broja novina) trebali biti upoznati sa planom reorganizacije preduzeća. Eventualne izmene plana reorganizacije, a zatim, verovatno, i njegovo usvajanje je predmet dogovora predstavnika PIK-a na čelu sa stečajnim upravnikom Pavelom Severinjijem i poverilaca kojih ima više od 2.000.

O sadržaju plana reorganizacije za sada se ne zna ništa, ali je Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar rada, prošlog petka, nakon sastanka sa radnicima i sindikalcima PIK-a, izjavio da taj plan ne odstupa od toga što je ranije rekao: cilj je sanacija, sačuvanje pretežnog broja zaposlenih (oko 300 bi trebalo da bude otpušteno), izrada socijalnog programa i, na kraju, ponovna privatizacija PIK-a „Bečej“. Vasin je, čini se, uspešno uverio sindikalce i zaposlene da će država ovog puta voditi računa o tome kome prodaje kombinat i da će tražiti garancije od budućeg kupca. Do ponovne privatizacije, međutim, neće doći u sledećih šest meseci, objasnio je Vasin. (To je otprilike i rok trajanja aktuelne vlasti, jer u roku od pola godine trebalo bi da se održe izbori na svim nivoima.) Vasin je rekao da već postoje potencijalni strateški partneri iz Srbije, ali i iz inostranstva, ali nije konkretizovao ovu tvrdnju imenima zainteresovanih. Osvrnuo se i na „zle jezike“ koji, po njegovim informacijama, šire vesti o tome da se u PIK-u ništa ne radi, da je tu reč o političkim interesima i da se čeka dan D (9. novembar) da se proglasi bankrot. Pokrajinski sekretar je demantovao sve pomenuto.

Nicović tuži PIK

Na pitanje šta će biti sa Đorđijem Nicovićem, koji je 2007. godine, kao istureni član domaćeg-inostranog konzorcijuma postao vlasnik PIK-a, da li će on snositi neke konsekvence zbog stanja u PIK-u, Vasin je kratko odgovorio: „To pitajte organe koji su za to nadležni“. (Pošto se „nadležni“ sami oglase kada se bave velikim ribama, sva je prilika da u ovom slučaju nemaju šta da kažu.)
O tome da li je Nicović vratio imovinu PIK-a, recimo konja vrednog 140.000 evra i opremu koja je kupljena na lizing, Vasin je odgovorio da je, po njegovom saznanju, deo vratio.
Predsednik sindikata „Nezavisnost“ Aleksandar Pešić je dopunio Vasina: „Gospodin Nicović je podneo tužbe protiv PIK-a, za konja što nije vratio i za mehanizaciju koju nije vratio.“

Prema rečima Vasina i stečajnog upravnika Severinjija, najveći poverioci PIK-a su banke, čijim predstavnicima je predočeno da postoji mogućnost da se njihova potraživanja pretvore u kapital PIK-a (mada su banke uvek najviše zainteresovane za novac). Među velikim poveriocima su Elektrovojvodina, Poreska uprava itd. Aktuelna dubioza PIK-a danas nije veća nego što je objavljeno pre stečaja, reč je o oko 70 miliona evra, a sada firma pozitivno posluje, isplaćuju se plate, u spasavanje firme su se uključili Poreska uprava, Elektrovojvodina, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Viktorija grupa itd., saopštio je Vasin, istakavši da se radi o jedinstvenom stečaju u Srbiji s obzirom na veličinu kompanije, ali i njenih problema. Mogućnosti da PIK postane socijalna bomba sprečeno je na taj način da radnici nisu poslati na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, kao što se obično radi u stečajnom postupku, pa se sa evidencije berze rada ponovo zapošljavaju u minimalnom broju.

Gde je revizorski izveštaj?

Nekadašnji ministar poljoprivrede Saša Dragin je prošle godine rekao da do kraja prvog kvartala 2011. godine treba da bude završena procena vrednosti kapitala PIK-a, vanredni revizorski izveštaj i plan reorganizacije preduzeća.
Bilo bi dobro znati da li je vanredni revizorski izveštaj urađen, a ako jeste, kakvi su „rezultati“ toga.

Vasin je slikovito opisao šta se moglo desiti ukoliko bi PIK prestao da radi: uginuće stoke na farmi, zatvaranje Flore, neobrađena zemlja, gubitak posla za oko 1.300 porodica. „Sve je to pre oko godinu dana bila situacija u PIK-u, pre nego što smo došli (država je umešala prste; prim. nov.) Mi smo pokušali da kroz saradnju i dogovor sa vlasnikom PIK-a (Đorđije Nicović) u prvih nekoliko meseci napravimo zajednički program za PIK koji nije doneo rezultat, naprotiv, situacija u PIK-u je postala nakon tog vremena znatno teža. Tada smo odlučili da krenemo robusno, uvođenjem stečaja od strane države, od strane Poreske uprave. Sada, nakon godinu dana, možemo reći da smo u svemu onome što smo nameravali, uspeli iako je put do konačnog rešenja PIK-a još jako dug“, rekao je Vasin.

Upravni odbor

Upravni odbor PIK-a „Bečej“ će biti imenovan kada i ako poverioci budu usvojili plan reorganizacije, a članovi Upravnog odbora bi trebali da budu, kako je rekao Vasin, „predstavnici vrlo značajnih institucija koje učestvuju u njegovoj sanaciji, državnih institucija, i najvećih poverilaca“.

Mada u Bečeju kolaju priče o otpuštanjima iz kombinata, Vasin tvrdi da nije bilo masovnog otpuštanja, već su bez zaposlenja ostali članovi starog menadžmenta i osobe koje su primljene u radni odnos u predstečajnom postupku, kada se nije smelo zapošljavati – reč je o oko 130 ljudi.

Tri godine nakon privatizacije – došlo je do guše

U rezimeu izveštaja o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a „Bečej“ koji je za državnu komisiju koja želi da popravi stanje u PIK-u (u toku i nakon stečajnog postupka), u novembru mesecu prošle godine napravila firma CES Mekon, navodi se, recimo, da je od ukupne površine zemljišta u vlasništvu PIK-a, 2.756 hektara je opremljeno sistemima za navodnjavanje. Ovo je veoma različit podatak od onog koji je naveden pre privatizacije. U izveštaju piše da godišnji kapaciteti govedarstva omogućavaju proizvodnju 12.000.000 litara mleka, da se na farmama svinjarstva nalazi 62.000 grla svih kategorija svinja, da PIK godišnje proizvede oko 98.000 tovnih svinja, da Flora poseduje kapacitete za preradu 20.000 tona povrća godišnje itd.
A sad o gubicima: kumulirani poslovni gubitak PIK-a 30. juna 2010. godine bio je 16 miliona evra. Istovremeno, preduzeće je kumuliralo neto gubitke u iznosu od 29,4 miliona evra. Generisani poslovni gubici su u proseku na nivou od 7 posto poslovnih prihoda. Samo za prvih šest meseci 2010. godine ostvaren je poslovni gubitak u iznosu od 3,3 miliona evra i neto gubitak u iznosu od 6,2 miliona evra.
Najznačajniji trošak preduzeća činili su troškovi materijala sa prosečnim učešćem u poslovnim rashodima od 57 posto. Troškovi zarada su bili relativno stabilni (11,7 miliona evra u proseku godišnje).
Izveštaj o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a bavi se i ulaganjima. Kaže se da je od 2005. do septembra 2010. godine u PIK „Bečej“ investirano ukupno 11,5 miliona evra. Najveći deo investicija, 7,8 miliona evra, ostvaren je u 2005. i 2006. godini. U periodu nakon privatizacije (od leta 2007. godine) ukupno je investirano 3,6 miliona evra.
U izveštaju se navodi da je PIK veoma zaduženo preduzeće: sredinom 2010. godine ukupne obaveze dostigle su 69 miliona evra. Od 2004. do 2010. godine ukupne obaveze preduzeća povećane su tri puta, odnosno za 47 miliona evra. Za samo godinu dana, u toku 2008. godine, dugovi PIK-a narasli su za 18 miliona evra, dok je do kraja juna 2010. godine generisano novo zaduženje u iznosu od 19 miliona evra.
Od 2004. do 2010. godine dugoročne obaveze povećane su dva puta – sa 5 miliona evra na 12 miliona, dok su kratkoročna zaduženja povećana sa 17 miliona evra na 57.
Dalje, u postupku obezbeđenja poverilaca imobilisan je najveći deo imovine PIK-a – celokupno zemljište i veliki deo objekata. Najveći poverioci PIK-a su poslovne banke, koji od kombinata, po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita i lizinga potražuju ukupno 33 miliona evra, a to je 48 odsto svih evidentiranih obaveza, a blizu 60 posto obaveza van sistema povezanih pravnih lica. AIK banka sa potraživanjem od 9 miliona evra je, pojedinačno, najznačajniji poverilac PIK-a, a slede Alpha banka sa 8,4 miliona evra, UniCredit banka sa 5,3 miliona i Agrobanka sa 2,8 miliona evra.
Državnim poveriocima (tu su i javna preduzeća) PIK, po izveštaju Ces Mekona od prošle godine, duguje 6,4 miliona evra – 2,5 miliona za poreze i doprinose na zarade, a 1,9 miliona za zakup poljoprivrednog zemljišta.
Potraživanja poverilaca obezbeđena su hipotekama na celokupnom poljoprivrednom zemljištu (2.894 hektara) i na oko 30 posto građevinskih objekata (61.040 m2), ručnim zalogama na ratarskoj opremi i mehanizaciji, proizvodnoj opremi, na tovnim svinjama itd.
Dakle, finansijska stabilnost PIK-a je urušena, sredinom 2010. godine obaveze su dva puta nadmašile vrednost kapitala.

Na sastanku sa radnicima i sindikalcima PIK-a Vasin je i ovog puta obećao da će plan reorganizacije garantovati da PIK nikad više ne dođe u tešku poziciju u kakvoj je bio, i da je cilj da se sačuva gro radnika, kojih sada ima 1.500 i koji sada redovno primaju plate.
Sindikalni lideri u PIK-u Branislav Šekerović (Samostalni sindikat) i Aleksandar Pešić („Nezavisnost“), izjavili su da podržavaju pokrajinsku, republičku i opštinsku vlast u nastojanjima da se nađe najbolje rešenje za opstanak PIK-a, te da se nadaju da će se, zahvaljujući socijalnom dijalogu, obezbediti dobrobit zaposlenih.

Pre privatizacije – prste da poližeš

Pre privatizacije o kombinatu se pričalo kao o uspešnoj firmi, mada je i tada mnogima bilo jasno da mnogo toga škripi u toj firmi. Pominjani su lopovluci, nestali prasići, „frizirani“ finansijski izveštaji, stanovi u Novom Sadu, luksuzni automobili, krave koje su helikopterom putovale tamo gde su nekom trebale… U PIK-u su čak i mačke bile debele. Sve to nije naročito zabrinjavalo „nadležne organe zadužene za istraživanje“. Ili ako i jeste, epiloga nema.
U prilog tezi da u PIK-u nije sve bilo „prste da poližeš“, svedočili su podaci odmah nakon privatizacije: država je skoro celokupan iznos koji je plaćen za kupovinu kombinata potrošila kako bi platila njegove nagomilane dugove (veliki deo para otišao je za plaćanje „zaostalih“ poreza).
Bez obzira na to što se znalo, 2007. godine, pre privatizacije, u profilu PIK-a koji je izradio privatizacioni savetnik „Deloitte“ (doduše, privatizacioni savetnik ne odgovara za istinitost podataka) su se navodili mnogi uspesi: da PIK od 14.000 hektara zemlje koju koristi 6.100 hektara navodnjava, ima 56 hektara raznovrsnih voćnjaka, 3.395 grla junadi, 29.748 grla svinja, 371 grlo ovaca i 74 grla konja; da proizvodi 5 tona pšenice i 6,5 tona kukuruza po hektaru, da ima 90.000 tovljenika i 10,5 miliona litara mleka godišnje. Po raznim podacima PIK „Bečej“ je od 2001. do 2005. godine u razvoj firme uložio 16,6 miliona evra, a u 2005. godini je investirao 3,4 miliona evra. Fizički obim proizvodnje i prometa robe i usluga u 2005. godini u odnosu na 2004. je povećan za 6,3 procenata. Vrednost izvoza u 2005. godini je 6,3 miliona evra. U 2005. godini je ostvarena dobit od 29 miliona dinara, a poslovna dobit je 167,8 miliona. U 2005. godini prihodi od prodaje su iznosili 31,4 miliona evra.
Što se tiče broja zaposlenih (2005. godine 2.415), oni su koštali 865 miliona dinara.
U bilansu stanja za 2005. godinu vidimo da je firma raspolagala sa određenim zalihama u vrednosti od 17,6 miliona evra, 2,7 miliona evra su bila potraživanja, da je ukupna obrtna imovina bila preko 20 miliona evra. Firma je imala stalnu imovinu 40,8 miliona evra, od toga su osnovna sredstva (tu spada zemljište u vlasništvu firme i ostala osnovna sredstva preduzeća) bila 37,8 miliona evra.
Ukupne obaveze firme, što kratkoročne, što dugoročne iznosile su oko 24 miliona evra. Kapital firme je bio 37 miliona evra, a ukupna imovina 61 milion evra.
Racio pokazatelji PIK-a „Bečej“ glede likvidnosti su bili sledeći (samo racio likvidnosti prvog stepena): 1998. godine je 0,05, 1999. godine je 0,03, 2000. godine je 0,01, 2001. godine je 0,01, 2002. godine je 0,01 i 2003. godine je 0,01. Nije bilo iskazatelja za 2004. i 2005. godinu, ali ga je za Bečejski mozaik finansijski stručnjak izračunao, a dobijeni podaci su pokazali pad i za 2004. i za 2005. godinu. To već daleke 2007. godine nije bilo ohrabrujuće.
Statistika o poslovanju PIK-a „Bečej“ pokazala je da je ovo preduzeće na domaćem tržištu 2003. godine prodalo 92% svojih proizvoda, a na stranom 8%. Sledeće, 2004. godine u zemlji je prodato 93% proizvoda, a u inostranstvu 7%, dok u 2005. godini na domaće tržište je plasiralo 79,76% proizvoda, a na strano 20,24%.

Kristina Demeter Filipčev