Bujica

Prednjačio je predsednik naprednjaka, dojučerašnji prvi potpredsednik.
Nakon (po nekima zakasnelog) proglašavanja vanredne situacije ređali su se prilozi u televizijskim programima u kojima se prvi predsednik vlade pojavljivao te u helikopteru, te u amfibiji, te u čamcu, te hvali Ruse a grdi EU što ne šalje pomoć, te otkriva građanima da su nas pogodile biblijske poplave, te s bolom u glasu saopštava da ima žrtava, ali neće da kaže koliko ih ima (ne misleći tog trenutka na osećanje onih kojima se u sveopštem haosu neko od najbližih izgubio), pa upozorava (preti) onima koji budu objavljivali informacije da one treba da budu proverene od strane državnih organa (što neodoljivo podseća na cenzuru)…
Vrhunac ovog omnibusa je prenos sednice Vlade Srbije i Štaba za vanredne situacije na TV Pink (koju je ružičasta televizija nazvala ekskluzivnom, mada nije jasno kako priča o nesreći može biti ekskluziva). Tokom 35 minuta, koliko je trajao ovaj TV format, građani su mogli da vide nekoliko lica premijera. Prvo kako pati zbog tragedije koja nas je zadesila, onda kako guta knedle i skrušeno moli za pomoć, a potom kako ljutito kritikuje neposlušne građane Obrenovca i neke svoje saradnike, kao vaspitač u dečjem vrtiću, a zatim se preobražava u lik iz slučaja „Putin-Deripaska”:
„Tišina tamo!“
„Rekao sam: Nijednu reč više da nisam čuo! Ne interesuje me da li je ministar ili bilo ko.“
„Izađite napolje, ministre, ako kasnite na ovakve stvari.“
„Ko može da pomogne – nek pomogne, ko ne može da pomogne, neka ćuti.“
A nakon molbe upućene Šapčanima: „Molim ljude u Šapcu da se ne ponašaju neodgovorno, kao što su se neki drugi ponašali neodgovorno”, uživeo se u lik pokojnog Tita i rekao: „Šabac ne sme pasti!”, a to neodoljivo podseća na reči koje je drug Stari izgovorio za vreme Drugog svetskog rata: „Prozor mora pasti!“. I potom, kao nekada vrhovni komandant, pozvao je građane iz drugih delova Srbije da krenu da pomognu u odbrani Šapca: „Potrebno nam je hiljadu, hiljadu i pet stotina hrabrih muškaraca koji su spremni, Beograđana, da nam pomognu da idemo u Šabac, da idemo u Šabac i da pokušamo da odbranimo Šabac“, uzviknuo je Vučić. Zatim je ustao i krenuo van prostorije uz naredbu: „Dačić, Puzović i Dikić za mnom“. Ostala je nepoznanica zašto je premijer uopšte pozvao ljude da idu u Šabac kada je tamo verovatno već bio prisutan dovoljan broj domaćeg stanovništva koji bi znali najbolje da brane svoje, i kako je došao do potrebnog broj dobrovoljaca.
Kako se pokazalo, poziv je bio više nego dobro prihvaćen. Prema izveštavanju medija, ispred Sava centra i Kombank Arene se okupilo nekoliko hiljada dobrovoljaca, deo njih, koji su već, kako je rečeno, imali iskustva u ovakvim stvarima, upućen je u Šabac a deo je trebao da bude u pripravnosti. Međutim, ispostavilo se da je odlazak dobrovoljaca bio nepotreban. Njih u Šapcu nije imao ko da primi i organizuje, tako da se dobar deo vratio svojim kućama. Kako se ko snašao i kako je ko znao. Epilog ove papazjanije je smena gradonačelnika Šapca sa mesta komandanta Gradskog štaba za vanredne situacije, a zatim i njegova ostavka. O tome zašto je podnosi, Miloš Milošević je rekao: „Da bih sprečio dalju politizaciju pitanja moje odgovornosti za rad na mestu komandanta Gradskog štaba za vanredne situacije, sa koga sam smenjen odlukom Vlade Republike Srbije, u uslovima proglašene vanredne situacije”. Inače, Miloš Milošević je bio član DS, a pristupio je u međuvremenu novoosnovanoj stranci Dušana Petrovića „Zajedno za Srbiju”.
Stiče se utisak da se neko poigrao osećajem solidarnosti, humanosti hiljadama ljudi. Postavlja se pitanje zašto? Ako je želja bila da se proveri uticaj i moć pozivaoca – cena je previsoka. Svojevremeno smo imali sličan slučaj, ali posve drugačije prirode. Reč je o poslednjim izborima, ili takozvanoj proveri narodne volje, za koje se na osnovu rezultata i formiranja vlade ispostavilo da u suštini nisu ni bili potrebni i da se postavlja pitanje zašto su uopšte bili raspisani. Odgovor je dao pokojni Mirko Đorđević, na sebi svojstven način, rekavši da Vučić nije raspisao izbore da bi proverio volju naroda, već da bi proverio sopstvenu volju.
Ako je želja bila da poziv za odlazak u Šabac skrene pažnju sa Obrenovca u kome je postojala opasnost da zavlada panika zbog kontradiktornih informacija, jer je 16. maja na sajtu grada Beograda i Tanjuga objavljen apel Siniše Malog: „Mole se građani Obrenovca da ne napuštaju svoje domove i da se za sve potrebne informacije obrate Operativnom centru Uprave za vanredne situacije grada Beograda na broj 1985“, a Vučić je istog dana na RTS-u pozivao građane Obrenovca da ne odbijaju evakuaciju, onda je cilj delom i ostvaren. Stiče utisak da sredstvo u ovom slučaju nije opravdano.
Posebna priča su izjave predsednika Tomislava Nikolića koji je prema pisanju Blica, uz rakiju i pečenje proveo vikend u Bajčetini, dok je Srbija plivala u vodi.
„Kako je otkrio jedan od saradnika predsednika, Nikolić je još u petak po podne stigao u Bajčetinu.
– U subotu od ranog jutra je pekao rakiju `tomovaču`, a u nedelju je bilo posebno slavlje jer je imao neke vrlo važne goste. Ražanj se pušio tokom čitavog jutra“ – piše Blic od 21. maja.
Tri dana kasnije Tomislav Nikolić je u Obrenovcu izjavio da su poplave koje su pogodile Srbiju primer „kako su se država i građani ujedinili u jednoj situaciji”, da je država dobro reagovala, ali da mora da se pripremi za eventualne buduće situacije.
– Veliki nauk, veliko iskustvo, nažalost, stečeno na svom primeru. Opomena za budućnost da ovo može da se desi. Ne toliko opomena državi – država se izvanredno snašla, vlada je besprekorno obavila svoj posao, posebno ovi ljudi koji su bili ovde na terenu – rekao je Nikolić RTS-u i dodao da je „za građane velika opomena”.
– Ako smo ih svi molili, upućivali apele preko svih medija da se evakuišu i da poslušaju – danas su valjda shvatili da bismo, da je samo bilo malo više saradnje, izbegli ljudske žrtve – rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, materijalne žrtve ne mogu da se izbegnu, ali mogu da se poprave, ali ljudske žrtve mogu da se izbegnu, ali ne mogu da se poprave.
– I u tome je sva razlika i sva nauka posle ove poplave – rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije je obišao Obrenovac i dopremio 15 vozila sa konzerviranom hranom, hranom za bebe, pelenama i vodom, naveo je RTS.
Tako je predsednik svih građana Srbije okrivio narod za žrtve poplave, a za samu poplavu okrivljena je LGBT populacija i pobednica Evrovizije Končita Vurst. Naime patrijarh Irinej je prilikom služenja molebana za prestanak kiše između ostalog rekao: „Molimo se Gospodu da zaustavi oblake kiše i podari nam sunce. Bez milosti Božje ne može se ništa uraditi. Ovo nije kazna Božja već opomena da se sklonimo sa puta poroka, zlobe i bezakonja. Ovih dana u Beogradu se sprema skup koji predstavlja veliko bezakonje i mrski porok, kojim se ponose i ističu svoje dostojanstvo i demokratiju, a sve protiv Boga i zakona življenja“.
Na molitvi za prestanak kiše oglasio se i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i izjavio je da nas Gospod poziva na pokajanje i istakao da je nepogoda koja je zadesila čitavu Evropu opomena zbog slavljenja austrijskog pobednika za pesmu Evrovizije Končite Vurst, za koju smatra da se afirmiše kao Isus.
„U ovom trenutku šta se dešava u Evropi? Ko dobija prvenstvo? To je ta nesrećnica, taj nesrećnik, ne znam ni kako se zove, koji se afirmiše kao Isus i time se propagira razaranje ljudske prirode, ljudskog bića i to se postavlja na pijedestal, na uzor novim pokoljenjima i generacijama”, rekao je Amfilohije dodavši kako su poplave koje su pogodile našu zemlju zapravo opomene od Boga da se vratimo na pravi put: „Očigledno da nas Bog još voli, čim šalje takve opomene kao što je Srbiji poslao ovde, to su opomene da se malo zamislimo nad sobom i nad putem kojim krećemo i prihvatamo da je to normalni ljudski put”, rekao je prepodobni Amfilohije.
Krivci su pronađeni. Predstoji nam ili da kupimo kartu u jednom pravcu (ko može) ili da služimo kaznu do isteka mandata.
Zaslužili smo.

Čini se da bujica koja je harala u Srbiji od 13. do 16. maja i odnela ljudske živote i unesrećila one koji su izgubili svoje najbliže, kompletnu imovinu i uslove za život, pored koristi koju su hteli da ostvare neki trgovci u prodavnicama u ugroženom području višestrukim podizanjem cena flaširane vode i drugih životnih namirnica, poslužila je i za sticanje političkih poena pojedinih političara.
Prednjačio je predsednik naprednjaka, dojučerašnji prvi potpredsednik.
Nakon (po nekima zakasnelog) proglašavanja vanredne situacije ređali su se prilozi u televizijskim programima u kojima se prvi predsednik vlade pojavljivao te u helikopteru, te u amfibiji, te u čamcu, te hvali Ruse a grdi EU što ne šalje pomoć, te otkriva građanima da su nas pogodile biblijske poplave, te s bolom u glasu saopštava da ima žrtava, ali neće da kaže koliko ih ima (ne misleći tog trenutka na osećanje onih kojima se u sveopštem haosu neko od najbližih izgubio), pa upozorava (preti) onima koji budu objavljivali informacije da one treba da budu proverene od strane državnih organa (što neodoljivo podseća na cenzuru)…
Vrhunac ovog omnibusa je prenos sednice Vlade Srbije i Štaba za vanredne situacije na TV Pink (koju je ružičasta televizija nazvala ekskluzivnom, mada nije jasno kako priča o nesreći može biti ekskluziva). Tokom 35 minuta, koliko je trajao ovaj TV format, građani su mogli da vide nekoliko lica premijera. Prvo kako pati zbog tragedije koja nas je zadesila, onda kako guta knedle i skrušeno moli za pomoć, a potom kako ljutito kritikuje neposlušne građane Obrenovca i neke svoje saradnike, kao vaspitač u dečjem vrtiću, a zatim se preobražava u lik iz slučaja „Putin-Deripaska”:
„Tišina tamo!“
„Rekao sam: Nijednu reč više da nisam čuo! Ne interesuje me da li je ministar ili bilo ko.“
„Izađite napolje, ministre, ako kasnite na ovakve stvari.“
„Ko može da pomogne – nek pomogne, ko ne može da pomogne, neka ćuti.“
A nakon molbe upućene Šapčanima: „Molim ljude u Šapcu da se ne ponašaju neodgovorno, kao što su se neki drugi ponašali neodgovorno”, uživeo se u lik pokojnog Tita i rekao: „Šabac ne sme pasti!”, a to neodoljivo podseća na reči koje je drug Stari izgovorio za vreme Drugog svetskog rata: „Prozor mora pasti!“. I potom, kao nekada vrhovni komandant, pozvao je građane iz drugih delova Srbije da krenu da pomognu u odbrani Šapca: „Potrebno nam je hiljadu, hiljadu i pet stotina hrabrih muškaraca koji su spremni, Beograđana, da nam pomognu da idemo u Šabac, da idemo u Šabac i da pokušamo da odbranimo Šabac“, uzviknuo je Vučić. Zatim je ustao i krenuo van prostorije uz naredbu: „Dačić, Puzović i Dikić za mnom“. Ostala je nepoznanica zašto je premijer uopšte pozvao ljude da idu u Šabac kada je tamo verovatno već bio prisutan dovoljan broj domaćeg stanovništva koji bi znali najbolje da brane svoje, i kako je došao do potrebnog broj dobrovoljaca.
Kako se pokazalo, poziv je bio više nego dobro prihvaćen. Prema izveštavanju medija, ispred Sava centra i Kombank Arene se okupilo nekoliko hiljada dobrovoljaca, deo njih, koji su već, kako je rečeno, imali iskustva u ovakvim stvarima, upućen je u Šabac a deo je trebao da bude u pripravnosti. Međutim, ispostavilo se da je odlazak dobrovoljaca bio nepotreban. Njih u Šapcu nije imao ko da primi i organizuje, tako da se dobar deo vratio svojim kućama. Kako se ko snašao i kako je ko znao. Epilog ove papazjanije je smena gradonačelnika Šapca sa mesta komandanta Gradskog štaba za vanredne situacije, a zatim i njegova ostavka. O tome zašto je podnosi, Miloš Milošević je rekao: „Da bih sprečio dalju politizaciju pitanja moje odgovornosti za rad na mestu komandanta Gradskog štaba za vanredne situacije, sa koga sam smenjen odlukom Vlade Republike Srbije, u uslovima proglašene vanredne situacije”. Inače, Miloš Milošević je bio član DS, a pristupio je u međuvremenu novoosnovanoj stranci Dušana Petrovića „Zajedno za Srbiju”.
Stiče se utisak da se neko poigrao osećajem solidarnosti, humanosti hiljadama ljudi. Postavlja se pitanje zašto? Ako je želja bila da se proveri uticaj i moć pozivaoca – cena je previsoka. Svojevremeno smo imali sličan slučaj, ali posve drugačije prirode. Reč je o poslednjim izborima, ili takozvanoj proveri narodne volje, za koje se na osnovu rezultata i formiranja vlade ispostavilo da u suštini nisu ni bili potrebni i da se postavlja pitanje zašto su uopšte bili raspisani. Odgovor je dao pokojni Mirko Đorđević, na sebi svojstven način, rekavši da Vučić nije raspisao izbore da bi proverio volju naroda, već da bi proverio sopstvenu volju.
Ako je želja bila da poziv za odlazak u Šabac skrene pažnju sa Obrenovca u kome je postojala opasnost da zavlada panika zbog kontradiktornih informacija, jer je 16. maja na sajtu grada Beograda i Tanjuga objavljen apel Siniše Malog: „Mole se građani Obrenovca da ne napuštaju svoje domove i da se za sve potrebne informacije obrate Operativnom centru Uprave za vanredne situacije grada Beograda na broj 1985“, a Vučić je istog dana na RTS-u pozivao građane Obrenovca da ne odbijaju evakuaciju, onda je cilj delom i ostvaren. Stiče utisak da sredstvo u ovom slučaju nije opravdano.
Posebna priča su izjave predsednika Tomislava Nikolića koji je prema pisanju Blica, uz rakiju i pečenje proveo vikend u Bajčetini, dok je Srbija plivala u vodi.
„Kako je otkrio jedan od saradnika predsednika, Nikolić je još u petak po podne stigao u Bajčetinu.
– U subotu od ranog jutra je pekao rakiju `tomovaču`, a u nedelju je bilo posebno slavlje jer je imao neke vrlo važne goste. Ražanj se pušio tokom čitavog jutra“ – piše Blic od 21. maja.
Tri dana kasnije Tomislav Nikolić je u Obrenovcu izjavio da su poplave koje su pogodile Srbiju primer „kako su se država i građani ujedinili u jednoj situaciji”, da je država dobro reagovala, ali da mora da se pripremi za eventualne buduće situacije.
– Veliki nauk, veliko iskustvo, nažalost, stečeno na svom primeru. Opomena za budućnost da ovo može da se desi. Ne toliko opomena državi – država se izvanredno snašla, vlada je besprekorno obavila svoj posao, posebno ovi ljudi koji su bili ovde na terenu – rekao je Nikolić RTS-u i dodao da je „za građane velika opomena”.
– Ako smo ih svi molili, upućivali apele preko svih medija da se evakuišu i da poslušaju – danas su valjda shvatili da bismo, da je samo bilo malo više saradnje, izbegli ljudske žrtve – rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, materijalne žrtve ne mogu da se izbegnu, ali mogu da se poprave, ali ljudske žrtve mogu da se izbegnu, ali ne mogu da se poprave.
– I u tome je sva razlika i sva nauka posle ove poplave – rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije je obišao Obrenovac i dopremio 15 vozila sa konzerviranom hranom, hranom za bebe, pelenama i vodom, naveo je RTS.
Tako je predsednik svih građana Srbije okrivio narod za žrtve poplave, a za samu poplavu okrivljena je LGBT populacija i pobednica Evrovizije Končita Vurst. Naime patrijarh Irinej je prilikom služenja molebana za prestanak kiše između ostalog rekao: „Molimo se Gospodu da zaustavi oblake kiše i podari nam sunce. Bez milosti Božje ne može se ništa uraditi. Ovo nije kazna Božja već opomena da se sklonimo sa puta poroka, zlobe i bezakonja. Ovih dana u Beogradu se sprema skup koji predstavlja veliko bezakonje i mrski porok, kojim se ponose i ističu svoje dostojanstvo i demokratiju, a sve protiv Boga i zakona življenja“.
Na molitvi za prestanak kiše oglasio se i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i izjavio je da nas Gospod poziva na pokajanje i istakao da je nepogoda koja je zadesila čitavu Evropu opomena zbog slavljenja austrijskog pobednika za pesmu Evrovizije Končite Vurst, za koju smatra da se afirmiše kao Isus.
„U ovom trenutku šta se dešava u Evropi? Ko dobija prvenstvo? To je ta nesrećnica, taj nesrećnik, ne znam ni kako se zove, koji se afirmiše kao Isus i time se propagira razaranje ljudske prirode, ljudskog bića i to se postavlja na pijedestal, na uzor novim pokoljenjima i generacijama”, rekao je Amfilohije dodavši kako su poplave koje su pogodile našu zemlju zapravo opomene od Boga da se vratimo na pravi put: „Očigledno da nas Bog još voli, čim šalje takve opomene kao što je Srbiji poslao ovde, to su opomene da se malo zamislimo nad sobom i nad putem kojim krećemo i prihvatamo da je to normalni ljudski put”, rekao je prepodobni Amfilohije.
Krivci su pronađeni. Predstoji nam ili da kupimo kartu u jednom pravcu (ko može) ili da služimo kaznu do isteka mandata.
Zaslužili smo.