trg_fontane
Protekle dve nedelje obeležile su poplave koje su odnele ljudske živote, nanele ogromnu materijalnu štetu i primorale veliki broj stanovnika sa poplavljenih područja da napuste svoje domove.
Do poplava je došlo nakon obilnih padavina i snažnog ciklona Tamara koji je 13. maja zahvatio centralni deo Balkanskog poluostrva.
Centar ciklonalnog polja bio je nad Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, gde je između 13. i 15. maja izlučena velika količina padavina, najveća ikada zabeležena od kada se vode meteorološka osmatranja. Slabljenje i nestanak ciklona započeo je tokom 16. maja.
Poplave su pogodile i Hrvatsku, ali najteže posledice vodene stihije su bile u Srbiji.
Procenjeno je da je 90% naselja Obrenovac potopljeno. Oko 8.700 Obrenovčana je evakuisano. Pored toga, najveća termoelektrana u Srbiji, Nikola Tesla, koja se nalazi pored Obrenovca, i daje skoro 50% električne energije u Srbiji, bila je ugrožena. Izlivanje Mlave je pretilo Termoelektrani Kostolac, koja daje 11% električne energije Srbije. Centri Paraćina, Petrovca na Mlavi, Svilajnca i Smederevske Palanke su bili poplavljeni.
U Krupnju je bujica uništila desetine kuća, a objekti su i dalje ugroženi klizištima.
Poplavni talas na reci Savi kod Šapca dostigao je kotu od 6,6 metra, što je najviši nivo ove reke u tom gradu od kada se vodi evidencija. Do 16. maja 7.618 ljudi je bilo evakuisano, 20 je povređeno, dok su tri osobe izgubile život.
U Sremu su evakuisana sela Jamena, Morović i Višnjićevo.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić opisao je poplave kao „najgoru prirodnu katastrofu koja je ikada zadesila Srbiju“. Napomenuo je da poplave ovih razmera nisu stogodišnje, već hiljadugodišnje, odnosno, kako je dodatno objasnio, dešavaju se jednom u hiljadu godina.
Vlada Republike Srbije proglasila je 15. maja vanrednu situaciju a 23. maja je donela odluku o njenom ukidanju na teritoriji cele republike, a zadržala je na području dva grada i 17 opština gde je situacija sa poplavama najteža.
Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, na područjima pogođenim poplavama u Srbiji do sada su pronađena 33 preminula, od posledica utapanja umrlo je njih 13. Zbog tragedije u Srbiji je bila proglašena trodnevna žalost.
U Srbiji je iseljeno je 31.879 građana koji su bili smešteni u više od 140 kolektivnih centara, od kojih je 47 bilo u Beogradu i 93 širom Srbije. Srušena su ili potpuno ugrožena 1.763 objekta, poplavljeno je 2.260 objekata, bez Obrenovca, ugroženo poplavama bilo je 39 opština, odnosno 1.643.832 stanovnika.
Na kategorisanim putevima srušeno je 30 mostova, a oštećeno 50, dok je na opštinskim i nekategorisanim srušeno i oštećeno oko 200 mostova.
Usled odrona i klizišta oštećeno je više od 20 kategorisanih puteva i više stotina opštinskih i nekategorisanih puteva, a najveća je šteta u finansijskom smislu na Koridoru 10, kod Dimitrovgrada, gde je procenjena šteta od više od deset miliona evra.
Poplave su nanele velike štete, posebno energetskom i poljoprivrednom sektoru, i Srbiji će biti potrebna međunarodna pomoć u privrednom oporavku, izjavio je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić obraćajući se učesnicima pripremne konferencije donatora u Beogradu.
Vučić je rekao da Srbiju očekuje ozbiljna rehabilitacija pruge Beograd-Bar, kao i da je ukupno oštećeno više od 50 javnih objekata, najviše škola i više od 300 poslovnih objekata.
Ocenivši da su elektroenergetski sektor i poljoprivreda pogođeni više nego ostali privredni sektori, naveo je da je poplavljeno između 75.000 i 83.000 hektara poljoprivrednih površina, dodajući da je šteta koju je Srbija pretrpela prešla 0,64 odsto BDP, što je uslov za pomoć iz fonda EU, te da, prema trenutnim procenama, iznosi više od 174,5 miliona evra.
Pomoć ugroženima i nastradalima u poplavama stiže iz sveta, regiona, domaćih i stranih kompanija, institucija i građana.
U susednoj Bosni i Hercegovini potvrđeno je 20 smrtnih slučajeva u toku poplava, saopštila je zvanična Hrvatska.
Pripremio V.F.
(Izvor: dnevna štampa)
Ko je kriv za Obrenovac?
„Znali smo šta se sprema u Obrenovcu čitav dan ranije. Podzemne vode poplavile su podrume kuća, a čuli smo i da reka uveliko probija nasipe u Valjevu i na Ubu“, ovako za Blic priča Stefan Janković iz sela Zvečka kod Obrenovca, koji je evakuaciju svoje porodice i komšija počeo nekoliko sati pre nego što su se sirene oglasile. „Sirene su se oglasile oko pet ujutru, kada je voda već bila do kolena. Cela dva sata pre toga, oko tri ujutru, voda je probila valjevski put kod firme Barović u dužini od 500 metara i počela je da dolazi tolikom brzinom da je u roku od 30 minuta rasla pola metra. Svima je jasno da talas nije mogao da se spreči, ali ako smo mi obični građani mogli da ga predvidimo, zašto to nije mogao niko od stručnjaka?“, pita Janković.
Ne može se sakriti ni to da su tri dana pre katastrofe, 13. maja, u RHMZ prognozirali znatni porast vodostaja na rekama, a ni to da je RHMZ obavestio nadležne šta nas čeka. To znači da su Srbijavode i Beogradvode morale znati da postoji rizik od poplava, ali je predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković izjavio da kobne večeri nije primio nikakvo upozorenje iz Beogradvoda.
„Neću to da komentarišem. Pripremamo tačan scenario o svemu što se desilo i bićete obavešteni“, poručio je Miloš Milovanović, direktor Beogradvoda.
Goran Puzović, direktor Srbijavoda, kaže da se vodeni cunami nije mogao sprečiti, a da pitanje ranije evakuacije treba postaviti obrenovačkoj vlasti i Beogradvodama.
– U okolini Valjeva, Koceljeve i Mionice za dva dana palo je više od 200 litara kiša. To niko nije mogao da predvidi – rekao je Puzović.
