Doselila sam se u Bečej, u Zelenu ulicu, 1980. godine. U to vreme, a i kasnije, trotoari u ulici su redovno čišćeni, a sama ulica je prana.
Kasnije, kada je napravljena biciklistička staza, svakodnevno su tu bila dva radnika, sa obe strane ulice po jedan, koji su vodili računa o čistoći i urednosti, a opalo lišće i otpaci su se redovno skupljali i odnosili kolicima. U jesen kada bi se količina lišća povećala, traktorima se odnosilo da ne prlja ulicu.
A kakvo je trenutno stanje? Platani su porasli, grane se naslanjaju na krovove i fasade okolnih kuća, dok se žile podvlače pod trotoar i temelje. U međuvremenu je uvedena i naplata parkinga koja se sprovodi bez imalo razmišljanja o ljudima koji tu žive i koji takođe moraju da plaćaju, a pri tom već plaćamo najveći porez jer živimo u prvoj zoni. Zauzvrat, kuće su nam u trenutno jednom od najprljavijih delova grada, kao da živimo u srednjem veku. Biciklistička staza se ne čisti i ne održava, pa su česte situacije da ljudi padaju sa bicikala koji klize po gomili pokvašenog lišća koje niko ne čisti.
Kada se obratimo JP Komunalac odgovor je da nemaju dovoljno radnika i sredstava jer ih nisu dobili od opštine.
Ovim putem želim da uputim apel nadležnima da se poseku grane koje se naslanjaju na okolne kuće. S jedne strane vlasnicima je pod pretnjom kazne zabranjeno da na svoju ruku organizuju taj posao, a sa druge JP Komunalac ne obavlja svoj posao. Uz to, neophodno je da se biciklistička staza redovno čisti, kao i cela ulica, uostalom. Ovo je jedna od najprometnijih ulica u gradu kroz koju svakodnevno prolazi i veliki broj autobusa, što predstavlja poseban problem. Molim nadležne da preduzmu ozbiljne mere na poslu čišćenja i održavanja Zelene ulice kako bi njeni stanovnici mogli pristojno da nastave da žive i da se nađe rešenje za oslobađanje od naplate parkinga stanovnicima iste.
Ksenija Markov