Malo je onih koji su sa ovoga sveta otišli tako tiho i dostojanstveno, kao što je to učinio on, na Jovandan.
Mnogo je onih koji su ga poznavali.
Jer skretao je pažnju svojom pojavom, ponašanjem i šarmom i teško je bilo ne primetiti ga i ne zapamtiti ga.
I dok se kao mlad bavio košarkom, zahvaljujući svom elegantnom stilu i mirnoći dobio je nadimak Ščerbijak, i dok je radio na radio Bečeju gde je nenametljivim vođenjem emisija i razgovora sa sagovornicima plenio vrhunskim glasom, bio je omiljen među mnogobrojnim slušaocima, i dok je radio za Bečejski mozaik gde je pisao zanimljive tekstove i intervjue koji su bili nepretenciozni i autentični, ali zahvaljujući načitanosti, obrazovanju i višegodišnjem radu u prosveti izuzetno precizni i pismeni, bio je jedan od oslonaca tadašnje redakcije, i dok je radio u Gradskom pozorištu, gde je kao direktor pokušao da ponudi atraktivne i umetnički vredne sadržaje, uspeo je, čini se, nekako gospodski, da Bečej približi dešavanjima dostojnim velikim kulturnim centrima i potom kao urednik portala reciklaža.biz, gde se posvetio borbi za zaštitu životne sredine koju je istrajno nastavio i u bečejskom „Potisju“, uspeo je da širenjem znanja u ovoj oblasti doprinese plemenitom cilju.
Verovao je u ljude, verovao je i ljudima, pomagao je mnogima, imao strpljenja da sasluša svakog, a o svojim problemima nije pričao nikome i nikada. Uvek je bio vedrog duha i sve okretao na šalu, kao da nije želeo da opterećuje druge.
Tako je bilo i kada je pre nekoliko meseci završio u bolnici.
Izuzev njegovih najbližih malo je ko znao šta se zapravo dešava.
Tako je bilo i 20. januara kada nas je zauvek napustio Velimir Cvejanov Cveja.
