trg_fontane
Šta će biti sa deponijom u Botri, da li će i kada biti sanirana još se ne zna. Naime, reviziju projekta sanacije i rekultivacije deponije u Botri trebao je da uradi do kraja maja ove godine Institut „Kirilo Savić“ iz Beograda, a opština za to da plati 2,5 miliona dinara, kako bi se znalo koliko je novca potrebno za sanaciju smetlišta u Botri. Podsetimo da je po originalnom projektu (pre revizije) projekta sanacije i rekultivacije deponije trebalo je obezbediti 46,5 miliona dinara, a Fond za zaštitu životne sredine u maju 2011. godine opštini Bečej odobrio je 25.646.000 dinara (55 posto) bespovratnih sredstava za tu namenu, ostatak novca trebala je da obezbedi opština. Međutim, od 2011. do danas smetlište nije sanirano, a odobren novac tako nije iskorišćen.
Goran Matić, direktor Direkcije za izgradnju, koja je nosilac posla u vezi sa smetlištem, rekao je da revizija projekta nije urađena, pošto se radi novi projekat, jer je prošlo pet godina i period važnosti starog projekta je istekao, a izrada novog projekta sanacije i rekultivacije deponije treba da bude završena do kraja jula.
– Išli smo na opciju da u projektu bude predviđeno da se radi sa prirodnim materijalima, odnosno da će se deponija prekrivati zemljom i glinom, a zbog toga smo morali da uradimo istraživanja, što je čitav posao usporilo. To je potrajalo gotovo mesec dana i mislim da je vredelo čekati, zato što je glina preovlađujući materijal koji se koristi i velike su količine koje treba da se potroše na deponiji. U saradnji sa FIT-om Bečej, koji nam je besplatno uradio analizu kvaliteta gline koju oni poseduju, jer je to glina koja u Bečeju postoji na najmanjoj razdaljini od deponije, dobili smo rezultate koji govore o vodopropustljivosti gline. Ona je malo manjeg stepena nego što je bilo predviđeno prvobitnim projektom i mi ćemo tražiti od nadležnog ministarstva da nam da saglasnost na projekat sa glinom koju posedujemo. To će izvođaču, koji će posao dobiti na tenderu, dati mogućnost, ako se za to odluči, da kupi glinu od FIT-a, koji je u neposrednoj blizini, što će, smatramo, smanjiti troškove sanacije i remedijacije deponije Botra, jer cene ovakvih poslova su se uvećale, a mi na raspolaganju imamo oko 50 miliona dinara za to – rekao je Matić.
Sve što je prvobitnim projektom bilo predviđeno, čija je vrednost bila oko 46 miliona dinara, na osnovu čega je i Fond odobrilo 55 posto sredstava (oko 25,5 miliona dinara), više ne važi, ali novac od Fonda je još uvek na raspolaganju opštine za ovu namenu?
– Taj projekat je rađen 2006. godine, što se tiče same deponije. Nakon toga je 2011. ili početkom 2012. godine firma „INFRA SVK“ iz Subotice uradila aneks projekata, po kom je izvođačka vrednost bila oko 95 miliona dinara. Moj zadatak u razgovoru sa Institutom koji radi ponovo projekat je da se uklopimo u tih 50 miliona koji su namenjeni za deponiju i uradimo što više, a pri tom i da dobijemo još tri do četiri godine prostora za sanitarno odlaganje otpada u opštini Bečej. To je bitno, jer ne znamo kada će da bude završena priča u vezi sa regionalnom deponijom, i smatramo da ćemo ovim načinom rada cenu odnošenja otpada iz domaćinstava zadržati na postojećem nivou, jer ako Potisje bude primorano da odnosi otpad na neku regionalnu deponiju, to će svakako povećati troškove, kako Potisju, tako i građanima. Naš cilj je bio da prokušamo da stvorimo mogućnost da što duže smeće odlažemo na postojeću deponiju, ali i da to bude urađeno kako je predviđeno.
S obzirom na to da su se cene drastično uvećale, da li je vrednost prvog projekta koja je sa 45 „skočila“ na 95 miliona dinara, ipak bila realna?
– Ako smem da iznesem svoje mišljenje, mislim da to nije realna cifra, u aneksu projekta ima niz nelogičnosti i nije toliko koliko je predstavljeno aneksom projekta. Smatram da ćemo mi moći da uradimo dosta toga sa sredstvima koja postoje.
Novac iz Fonda za zaštitu životne sredine, koji je odobren za sanaciju deponije u Botri, biće korišćen za realizaciju novog projekta sanacije. Da li je opština obezbedila svoj deo novca?
– Da, imam informaciju da je opština obezbedila svoj deo i da postoje sredstva, 45 posto od prvobitne vrednosti je oko 24-25 miliona dinara. Preovlađujuće je to na šta će nadležno ministarstvo dati saglasnost, jer bez saglasnosti mi ne možemo da uradimo sanaciju deponije.
LJ.M.
