Deca i lični pratioci: Neke prepreke su nevidljive, ali veće od zgrada

Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i njihovi lični pratioci i roditelji ili staratelji u Bečeju i u Srbiji su na rubu sistema, zaključak je ukoliko rezimiramo podatke, informacije i izjave objavljene u medijskom projektu „Van sistema bez ličnog pratioca – Prava dece sa invaliditetom u fokusu“.

O tome zašto je to tako, sažeto govori lični pratilac iz Bečeja: „Inkluzivno obrazovanje bi trebalo da bude obrazovanje dostupno svima. Trebalo bi da predstavlja mogućnost svakog deteta da redovno upiše i pohađa školu. To je možda čak i više od obrazovanja, to je priprema za život u svetu u kome ima mesta za sve. Jedna od glavnih zamisli je da škole budu prilagođene deci, a ne deca školi. Međutim, inkluzija u teoriji i inkluzija u praksi imaju jako malo sličnosti. Postoje prepreke na svakom koraku. Neke su vidljive, kao na primer stepenice u obrazovnim ustanovama, dok su druge manje očigledne, ali zato veće od samih zgrada, škola i svih rampi zajedno“.

Ipak, uprkos tome što o sistemu ličnih pratilaca dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom na teritoriji opštine Bečej roditelji, pratioci, deca i pružalac usluge imaju donekle različita mišljenja, većina se slaže s tim da je dobro da lični pratioci uopšte postoje, jer bez njih brojna deca ne bi mogla da pohađaju obrazovne ustanove.

Ova usluga iz oblasti socijalne zaštite u opštini Bečej funkcioniše od 2014. godine, usluga je do 2020. godine bila obezbeđena u okviru Centra za socijalni rad, potom lokalne samouprave, a početkom 2021. godine taj posao je opština dodelila firmi „Naša čuvarkuća“ iz Bečeja.

Jedan od velikih problema u vezi sa uslugom lični pratilac otkad ova usluga postoji u Bečeju jeste to što se ugovori sa pratiocima prekidaju u toku školskog raspusta i oni tada ostaju bez primanja, a to neminovno znači da će jedan broj pratilaca tražiti drugi posao.

U doba pandemije koronavirusa položaj dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju dodatno je otežan i uz uslugu ličnih pratilaca. Onlajn nastava je, tako govori iskustvo, nemoguća misija.

Đaci sa smetnjama u razvoju su u Bečeju, kao i u drugim gradovima i opštinama Srbije, tokom takozvane onlajn nastave bili u veoma teškom položaju uprkos tome što su – što se opštine Bečej tiče – bili korisnici usluge lični pratilac deteta.

Onlajn nastava za njih, u najvećem broju slučajeva, izgledalo je tako da sistem ličnih pratilaca nije funkcionisao.

Deca i roditelji (koji su u pojedinim slučajevima i radili) su se snalazili uglavnom sami, dobijali su materijale za obradu sa detetom iz škola, ali su problemi nastali zbog realizacije zadataka, jer je način obrade gradiva u školi i kod kuće sasvim drugačiji.

Problem je, u vreme pandemije, ali i inače, i nedovoljna „količina“ dodatne podrške koju deca koja pohađaju tipične obrazovne ustanove dobijaju u školi za decu sa smetnjama u razvoju „Bratstvo“.

Bez obzira na to što je, recimo, interresorna komisija predložila dodatnu podršku (logoped, psihomotorna reedukacija, tiflolog itd.) škola „Bratstvo“ zbog nedostatka kadrova, ali i nedovoljne asistivne tehnologije, nije u mogućnosti da je svakom detetu pruži ili da svakom detetu pruži u onoj „količini“ (više puta nedeljno) u kojoj bi to bilo potrebno.

Problem stvara i arhitektonska barijera u školi „Bratstvo“, jer kada dete sa telesnim invaliditetom iz svoje tipične škole sa svojim pratiocem ode na čas/časove dodatne podrške u školu „Bratstvo“, nije u mogućnosti da na jednostavan način uđe u učionicu na tretman, jer se suočava sa preprekom, 5-6 stepenika.

Ta situacija bi uskoro trebalo da bude promenjena.

Deca sa telesnim invaliditetom koja pohađaju ŠOSO „Bratstvo“ ili su korisnici resursnog centra te škole, od početka drugog polugodišta trebalo bi da imaju olakšani boravak u objektu obrazovne ustanove u centru grada, u Dositejevoj ulici.

Do tada bi na ulazu u objekat škole, gde kretanje otežavaju stepenice, trebalo da bude ugrađena podizna platforma nosivosti do 150 kilograma.

Ulaganje će biti ostvareno zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje na čijem konkursu je škola „Bratstvo“ dobila 1,2 miliona dinara za nabavku platforme, koja bi trebalo uskoro da stigne iz Italije.

Podsetimo i na to da je opštinska interresorna komisija za dve i po godine (2019, 2020. i u prvoj polovini 2021.) primila ukupno 200 zahteva za procenu dece, kojoj je predložila neku vrstu podrške (dodatna podrška, lični pratilac, upis u školu za decu sa smetnjama u razvoju itd.).

U vezi sa obezbeđivanjem usluge ličnih pratilaca skoro svake školske godine postoje nejasnoće.

Takva je situacije i krajem 2021. godine. Roditelji učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom krajem decembra još ne znaju da li će uslugu ličnog pratioca deteta za nekoliko nedelja, u drugom polugodištu školske godine, pružati ista firma koja je to radila 2021. godine – ili možda neka druga – i da li će pratioci dece ostati isti – ili će biti promenjeni.

Naime, pružaocu usluge, bečejskoj licenciranoj firmi za pružanje usluge lični pratilac deteta „Naša čuvarkuća“ d.o.o. 31. decembra 2021. godine ističe ugovor koji je zaključila s lokalnom samoupravom 11. januara 2021. godine.

U budžetu opštine za 2021. godinu za uslugu lični pratilac deteta bilo je predviđeno 13,5 miliona dinara – 20 dece je imalo ličnog pratioca, a tokom godine dvoje dece je bilo na listi čekanja na pratioca zbog finansijske nemogućnosti obezbeđivanja usluge, uprkos tome što im je Centar za socijalni rad Bečej kao uputni organ, priznao pravo na korišćenje usluge socijalne zaštite lični pratilac deteta.

Budžet opštine Bečej za 2022. godinu usvojen je 20. decembra i za finansiranje usluge lični pratilac deteta predviđeno je 15 miliona dinara.

Lokalna samouprava do početka drugog polugodišta u školama treba da zatraži ponude od licenciranih firmi za pružanje usluge lični pratilac deteta, da potpiše ugovor sa izabranom firmom za 2022. godinu i da sredinom januara usluga ponovo funkcioniše. Pretpostavlja se da ugovor s novim ili starim pružaocem usluge i 2022. godine neće biti potpisan ranije nego 2021, nekoliko dana pre početka drugog polugodišta u školama.

Inače, prema nezvaničnim informacijama redakcije Bečejskog mozaika, na listi čekanja za uslugu lični pratilac deteta trenutno nije samo dvoje, nego do petoro dece i sva je prilika da u budžetu opštine za 2022. godinu planiran iznos neće biti dovoljan za finansiranje ličnih pratilaca za 24 ili 25 dece koja pohađaju predškolsku ustanovu ili škole. Naime, pratiocima se od 2021. godine isplaćuje minimalac (pre toga oko 15.000 dinara mesečno), a minimalna cena rada biće povećana od 2022. godine.

Pravo na ličnog pratioca, po odredbama opštinskog pravilnika, imaju deca sa invaliditetom, odnosno smetnjama u razvoju koja imaju potrebu za podrškom u zadovoljavanju osnovnih potreba svakodnevnog života i to u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pripremom knjiga i opreme za vrtić, odnosno školu, pod uslovom da su uključena u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu i to do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.

Čak i kada deca imaju lične pratioce, njihova uloga u najvećem broju slučajeva jeste da odvede decu u školu, čekaju na njih/budu sa njima na času i odvedu ih kući posle časova. Ukoliko dete nema ličnog pratioca jer je na listi čekanja, taj posao radi roditelj/staratelj, mada to nije u skladu s propisima.

Inače, predviđena je mnogo šira oblast rada pratilaca od opisanog. Predviđeno je, između ostalog, da usluge pratioca koje obezbeđuje pružalac usluge su „u oblasti kretanja“, „pomoć u zajednici, što uključuje: pomoć u korišćenju gradskog prevoza (ulazak i izlazak iz sredstava prevoza, kupovina karte i sl.), pomoć u kretanju (orijentacija u prostoru ukoliko je dete sa oštećenjem vida, guranje kolica ili korišćenje drugih pomagala i sl.), odlazak na igralište, odnosno mesta za provođenje slobodnog vremena (podrška u igri, podrška i posredovanje u komunikaciji i sl.) uključujući kulturne ili sportske aktivnosti i druge servise podrške“.

Međutim, u slučaju dece sa telesnim invaliditetom koja koriste kolica, lični pratioci teško ili nikako ne mogu da poštuju određene delove ugovora, recimo, „pomoć u zajednici, što uključuje: pomoć u korišćenju gradskog prevoza (ulazak i izlazak iz sredstava prevoza)“ – na teritoriji opštine Bečej autobusi i kombi vozila nisu prilagođena ljudima koji koriste kolica, osim specijalnog vozila prilagođenog upravo osobama sa telesnim invaliditetom, koje se, međutim, više od godinu dana ne koristi za predviđene potrebe.

Lični pratilac deteta sa telesnim invaliditetom ne može da poštuje odredbu ugovora: „odlazak na igralište, odnosno mesta za provođenje slobodnog vremena (podrška u igri, podrška i posredovanje u komunikaciji i sl.) uključujući kulturne ili sportske aktivnosti i druge servise podrške“ – jer je to fizički neizvodljivo i za pratioca i za roditelja deteta sa invaliditetom.

Na teritoriji opštine Bečej ne postoji nijedno igralište koje mogu da koriste deca sa telesnim invaliditetom. Predstavnici lokalne samouprave pre nekoliko godina govorili su o izgradnji takozvanog inkluzivnog igrališta u najužem centru grada, ali do danas izgradnja igrališta nije započeta.

Lični pratilac, kao i roditelj deteta sa invaliditetom koje koristi kolica, nije ili je u retkim prilikama u mogućnosti da odvede dete na „mesta za provođenje slobodnog vremena uključujući kulturne ili sportske aktivnosti i druge servise podrške“, jer pristup kolicima nije omogućen u objektima Gradskog pozorišta i Narodne biblioteke. Sportskih aktivnosti za decu sa telesnim invaliditetom na teritoriji opštine Bečej nema.

Deca koja koriste kolica suočavaju se s problemima i kada treba da odu kod lekara: dečji dispanzer je zgrada koja ima sprat, bez lifta ili podizne platforme.

Takođe su sve škole na teritoriji opštine Bečej i manjoj ili većoj meri nepristupačna u prizemnom delu, a deci koja su u kolicima onemogućen je pristup na spratove osnovnih i srednjih škola na teritoriji opštine Bečej.

U opštini Bečej nije rešen prevoz dece sa telesnim invaliditetom. Njihovi roditelji ili staratelji koji imaju automobile lakše se snalaze, a oni koji nemaju prevozno sredstvo, u brojnim slučajevima su prinuđeni da idu peške, neretko s jednog kraja grada na drugi, jer kolica za osobe sa invaliditetom ne mogu da stanu u autobus, taksi ili neprilagođen kombi.

Prošle godine je postojala je nada da će problem njihovog prevoza biti rešen, jer je u februaru 2020. godine bečejski Centar za socijalni rad od Evropske unije dobio specijalno kombi vozilo pogodno za prevoz osoba sa telesnim invaliditetom. Međutim, specijalno vozilo se ne koristi za prevoz dece sa invaliditetom, već u MZ Poljanica. Krajem novembra meseca 2021. godine je predsednik opštine Bečej obećao da će vozilo biti vraćeno u Bečej kako bi se koristilo za prevoz dece sa telesnim invaliditetom.

To se nije desilo prema informacijama iz Centra za socijalni rad, a iz lokalne samouprave redakcija Bečejskog mozaika nedeljama čeka odgovor na pitanje kada će to vozilo biti korišćeno u skladu sa namenom.

Najzad, ne zna se broj dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju na teritoriji opštine Bečej uprkos tome što nadležni godinama obećavaju izradu baze podataka o osobama sa invaliditetom.

Jedina ustanova koja saopštava podatke o osobama sa invaliditetom je Centar za socijalni rad Bečej.

Po podacima iz Centra koji su dobijeni na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, „godine 2018. Centar na svojoj evidenciji ima 118 dece sa invaliditetom, 46 mladih, 109 odraslih lica i 202 iz kategorije starijih lica. U 2019. godini registrovano je 77 dece sa invaliditetom, 32 mladih, 64 odrasla lica i 118 starijih lica. Napominjemo još jednom da je ovo isključivo interna evidencija Centra za socijalni rad Bečej, gde se uzimaju u obzir samo ona lica koja su dala na uvid medicinsku dokumentaciju i prema istoj kategorisana. Centar za socijalni rad ne traži u svojim postupcima na uvid medicinsku dokumentaciju kada to nije neophodno, te imamo saznanja da su ove cifre u našoj opštini veće, ali ne raspolažemo tačnim statističkim podacima, već možemo da govorimo samo o procenama“.

U odgovoru na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja nije navedeno koliko dece, mladih i odraslih osoba sa invaliditetom je imao Centar na evidenciji 2020. godine. O evidenciji za 2021. godinu se kaže: „Centar za socijalni rad Bečej u ovom trenutku (7. oktobar; prim. autora) ne raspolaže tačnim brojem osoba sa invaliditetom za tekuću 2021. godinu. Ovi podaci naći će se u godišnjem izveštaju o radu Centra za socijalni rad Bečej za 2021. godinu“.

Prošlo je nekoliko nedelja od 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i nešto više od godinu dana od prethodnog Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.

Za ovu i sve godine unazad važe reči iz ovogodišnjeg saopštenja poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković: „Osobe sa invaliditetom, kao jedna od najosetljivijih društvenih grupa, svakodnevno se suočavaju sa brojnim problemima, od arhitektonske i informacione pristupačnosti, što je i dalje najveća prepreka, do povećanog rizika od siromaštva, otežane zdravstvene i socijalne zaštite, školovanja, zapošljavanja…“.

K.D.F. (Foto: Bečejski mozaik, pixabay.com)
Projekat „Van sistema bez ličnog pratioca – Prava dece sa invaliditetom u fokusu“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.