trg_fontane
Dečja nedelja traje od 5. do 11. oktobra, drugačija nego prethodnih godina zbog pandemije koronavirusa. Na teritoriji opštine Bečej zbog toga se ne organizuju masovni programi, već se aktivnosti odvijaju unutar odeljenskih zajednica i vaspitnih grupa, tako su deca u ponedeljak ukrašavala dvorišta škola, čitala interesantne knjige, a biće organizovan i literarni konkurs „Zašto volim Srbiju”…
Predstavnice organizacionog tima „Dečje nedelje“, direktorka predškolske ustanove „Labud Pejović“ Tatjana Mitić i Dunja Šormaz rekle su juče na konferenciji za novinare da je Vlada Srbije 2020. godinu proglasila godinom solidarnosti i saradnje, a to je izuzetno važno u vreme pandemije. Značajna pažnja tokom nedelje biće posvećena deci kojoj je najviše potrebna solidarnost: deci sa smetnjama u razvoju i deci sa invaliditetom, deci sa Kosova i Metohije i iz dijaspore, deci bez roditelja, deci iz manjinskih zajednica, bolesnoj deci, saopšteno je novinarima.
U tom duhu je startovala u ponedeljak tradicionalna humanitarna akcija „Deca deci“. Skuplja se odeća, obuća, igračke, školski pribor i sve obrazovne ustanove koje se uključe u humanitarnu akciju, moći će u petak od 10 do 16 časova da odnesu pakete u Centar za mlade u ulici Glavna, broj 47.
Inače, na republičkom nivou „Dečju nedelju“ organizuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa udruženjem „Dečje srce“ i ovo je prva godina da Prijatelji dece Srbije nisu predlagači republičkog programa.
„Dečju nedelju“ u Bečeju pod sloganom „Podeljena sreća dva puta je veća“ otvorila je zamenica predsednika opštine Svetlana Vuletić.
Ona je prethodno navela koliko novca je u opštini Bečej u prethodnom periodu uloženo u rekonstrukciju i opremanje škola. Vuletić je najavila i dva velika projekta – rekonstrukciju zgrada škola „Sever Đurkić“ i „Bratstvo“.
Da li će biti strateškog plana za decu do kraja godine?
O tome na koji način država vodi računa o pravima dece govori i podatak da je Nacionalni plan akcije za decu istekao 2015. godine.
Predsednica Društva prijatelja dece opštine Bečej Izabela Šormaz rekla je da „po prvi put ova Dečja nedelja nema inicijativu za donošenje pozitivnih propisa iz oblasti prava deteta na državnom nivou, a to je da se, u stvari, donese zakon o pravima deteta i o zaštitniku prava deteta, koji će objediniti kompletnu oblast. Isto tako, Nacionalni plan akcije za decu na državnom nivou istekao je 2015. godine, od tada je u proceduri izrada novog strateškog dokumenta koji još nije donet“.
Šormaz je kazala da se lokalni akcioni planovi za decu u opštini Bečej kontinuirano donose od 2007. godine i da još važeći plan ističe krajem ove godine. Međutim, dodala je da ove godine Društvo prijatelja dece koje je dosad iniciralo izradu ovog strateškog dokumenta, još nije započelo izradu novog.
Naime, Društvo je za novac za izradu plana dosad apliciralo na konkursu opštine za nevladine organizacije, koja je i početkom ove godine raspisana, međutim, do 5. oktobra rezultati konkursa nisu bili poznati.
Šormaz je rekla da „verujemo da ćemo u skladu i u dogovoru sa lokalnom samoupravom pronaći način kako da prevaziđemo ovu situaciju da bi se do kraja godine ubrzala situaciona analiza i samim tim i donošenje ovog važnog strateškog dokumenta koji je veoma značajan za decu, prvenstveno zbog toga da znamo šta treba da radimo, šta možemo da pratimo i na koji način možemo da unapredimo ovu oblast“.
Zamenica predsednika opštine Svetlana Vuletić odgovorila je na pitanje novinara da li će Lokalni plan akcije za decu do kraja decembra meseca biti izrađen, rekavši da „prema mojim saznanjima ove nedelje treba da počne da radi poseban tim koji će raditi na izradi tog akcionog plana koji će biti završen do kraja 2020. godine, tako da se razmišljalo o tome, ali se nije radilo ništa u tom pravcu“.
Sve manje dece u Bečeju
Kao i početkom prethodne „Dečje nedelje“ Šormaz je i početkom ove prezentovala svojevrsni godišnji presek stanja u opštini, zaključno sa 31. decembrom 2019. godine.
Ipak, „sveži“ podatak je da na teritoriji opštine Bečej živi 6.401 dete – do 2. oktobra toliko ih je imalo aktivan karton u Dečjem dispanzeru.
Prema podacima koji su saopšteni prošle godine, na teritoriji opštine živelo je oko 7.000 dece, međutim, aktuelne informacije govore da brojna deca koja su prijavljena u opštini Bečej, tu i ne žive.
Predstavnica Društva prijatelja dece saopštila je da je na teritoriji opštine Bečej od 2007. godine do danas za oko 1.500 dece manje.
Uprkos toj statistici, postoje i pozitivni pomaci i propisi koji su doneti na nivou države, rekla je predsednica Društva prijatelja dece.
Takav primer je finansijska podrška porodicama sa decom, a na osnovu toga Centar za socijalni rad ima podatak da je 2019. godine rođeno minimalno 273 dece, jer je toliko majki podnelo zahtev za finansijsku podršku novorođenom detetu, a to pravo ne pripada svakoj porodici. To pokazuje da je broj rođenih nešto veći u odnosu na prethodne godine.
U opštini 668 ekstremno siromašne dece
Smanjenje siromaštva je od 2007. godine do danas prioritet Lokalnog plana akcije za decu opštine Bečej.
Na teritoriji opštine Bečej je 2018. godine 961 dete živelo u uslovima ekstremnog siromaštva.
„Krajem decembra 2019. godine taj broj je zvanično u stagnaciji, odnosno u padu, imamo 668 dece u toj bazi, a imamo dnevno ažuriranu bazu Centra za socijalni rad. Taj broj je u padu prvenstveno zbog toga što postoji određeni procenat migracije i dalje, našu zajednicu su napustile i porodice koje su imale decu i koje su primaoci novčane socijalne pomoći. Međutim, imamo i jedan veoma dobar podatak, a to je da je za 104 korisnika novčane materijalne pomoći u Bečeju prekinuto pravo na dobijanje te pomoći zbog zapošljavanja. To je prvi put da se ova statistika pojavljuje otkad pratimo promene“, rekla je Izabela Šormaz.
Ona je apelovala na „sve aktere upravljanja našim životima ovde u lokalnoj zajednici da nastave tako i da još snažnije rade na rešavanju tog problema“, na poslodavce i na građane da zapošljavaju i da prijavljuju roditelje dece koja žive u siromaštvu. „Podelili smo na tone i tone humanitarne pomoći, a pomaka nije bilo, međutim, kada radimo na obrazovanju i na zapošljavanju, promene mogu da se dese“.
Šormaz je odgovorila na pitanje novinara o tome da li raspolaže procenom broja dece koja žive u ekstremnom siromaštvu 2020. godine i da li je pandemija koronavirusa uticala na to da se njihov broj poveća.
„Mislimo da će za 2020. godinu sigurno biti povećan. To je neminovno, ljudi su ostajali bez posla i apsolutno će odmah da se pojavi ovaj broj koji će se povećati, to verujemo, ali je jako važno, da u izveštaju vidimo da imamo 104 zaposlenih i skinutih sa novčane socijalne pomoći“.
Ekstremno siromašni su oni koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe za hranom. Prema definiciji Svetske banke ekstremno siromaštvo podrazumeva život sa manje od 1,90 dolara po osobi dnevno.
Nema kućne nastave za bolesnu decu
Zabrinjava činjenica da brojna deca koja žive u ekstremnom siromaštvu, ne pohađaju redovno osnovnu školu, a Šormaz je apelovala na škole, ali i na druge nadležne da se nađe mehanizam da deca u većem broju pohađaju obrazovne ustanove.
To što je država uradila u tom segmentu jeste da je obezbedila besplatne udžbenike i školski pribor za decu, bilo je i značajnih akcija i projekata, koji su tako koncipirani da pomažu decu koja žive u porodicama u riziku od siromaštva. Regresira se i delimično se pokriva i obrok deci. Za oko 75 odsto dece koje su iz rizične kategorije, ustanove su uspele da obezbede obroke, saopštila je predsednica Društva prijatelja dece.
Poteškoća ima i u vezi sa posebnim obrazovnim programima za decu koja su u riziku, saopšteno je novinarima.
S druge strane, ističe se da su u opštini Bečej unapređene usluge socijalne zaštite kao što je dnevni boravak, usluga ličnog pratioca deteta, porodično savetovalište i mnoge socijalno-pedagoške podrške, ali i dalje nema pedagoških asistenata, osim u Bačkom Petrovom Selu, a ne postoji ni kućna nastava za teško obolelu decu – u tim oblastima neophodno je poboljšati stanje.
Raste broj žrtava nasilja
Deca su suočena i sa nasiljem u porodici.
„U toku 2018. godine imali smo 22 registrovane dece koja su bila žrtva nasilja, u 2019. godini taj broj je 60. U tom broju dominantno je zanemarivanje deteta, a to je povezano sa problematikom siromaštva. Problem se pokušava rešiti. Problem je i to što u Bečeju ne postoji prihvatni centar za žrtve nasilja, za decu i žene“, istakla je Šormaz.
Povećan je i broj maloletnika u odnosu na prošlu godinu, koji su imali probleme u ponašanju ili su u riziku i koji su u sukobu sa zakonom.
„Do 14. godine počinioci krivičnog dela nemaju krivičnu odgovornost i roditelji vrlo često zloupotrebljavaju svoju decu za to da počine krivično delu, uglavnom je krađa u pitanju“, rečeno je novinarima.
Međutim, o takođe izuzetno važnom pitanju, vršnjačkom nasilju u školama, nisu prezentovani nikakvi podaci.
Kada je postavljeno to pitanje, Šormaz je rekla da „imamo obrađeno samo 60 slučajeva, što je nasilje u porodici. Postoje podaci i o vršnjačkom nasilju, ali nismo stigli sa svih strana da relevantno obradimo te podatke da bismo ih izneli“.
Ona je rekla da se u obrazovnim ustanovama primenjuje protokol o zaštiti od nasilja.
Sve škole su nepristupačne
Teme „Dečje nedelje“ su solidarnost i inkluzija, te su predstavnici lokalne samouprave postavljena pitanja o tome da li je u prethodnom periodu obezbeđena ranije obećana asistivna tehnologija za decu sa smetnjama u razvoju u školi „Bratstvo“ koja funkcioniše i kao resursni centar za decu sa smetnjama u razvoju iz tipičnih škola, te da li se razmišlja o uklanjanju prepreka kojima se suočavaju deca sa telesnim invaliditetom, jer nijedna škola u Bečeju nije pristupačna.
Zamenica predsednika opštine Svetlana Vuletić rekla je da će se prilikom sanacije škola voditi računa o pristupačnosti i da je nepristupačnost, generalno, problem svih škola. U vezi sa nabavkom asistivne tehnologije Vuletić je rekla da je ove godine zbog pandemije koronavirusa priliv sredstava u opštinski budžet bio smanjen, tako da se nije ulagalo u opremanje i infrastrukturu škole „Bratstvo“, ali „nadam se da će sledeće godine biti bolje po tom pitanju i isto tako treba malo veća inicijativa od škole, da nam kažu šta im konkretno treba, pa da analiziramo šta možemo i šta ne možemo da obezbedimo“.
K.D.F.
