trg_fontane
Nedavno je Direkciji za izgradnju Bečej dostavljen izveštaj organizacione jedinice za teritoriju Vojvodine Republičke agencije za prostorno planiranje, u kom se nalaze odgovori na primedbe na Nacrt Regionalnog prostornog plana Vojvodine i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Regionalnog prostornog plana na životnu sredinu, koje je u ime lokalne samouprave podnela Direkcija za izgradnju opštine Bečej.
Podneto je devet primedaba (o tome je Mozaik ranije opširno izveštavao), a prema rečima Zvonimira Stankova, direktora Direkcije, gotovo sve primedbe su implementirane u rešenje Regionalnog prostornog plana.
Jedna od primedaba odnosila se na Koridor 10. Predlog je da se za Bečej „razmotri mogućnost povezivanja sa koridorom na najbližem i najpovoljnijem mestu da bi se izbegle zaobilaznice kroz naseljena mesta“.
„S obzirom na broj stanovnika naše opštine i količinu robe koja se proizvodi, tražili smo da se iznađe rešenje da Bečej ima neki racionalniji priključak Koridoru u odnosu na onaj koji je bio ucrtan, preko Bačke Topole, pošto je to zahtevalo da se pređe preko nadvožnjaka pa tri kilometra da se prolazi kroz Bačku Topolu da bi se na tzv. topolskoj petlji uključivali na autoput, što je bilo dodatnih desetak kilometara u odnosu na udaljenost. Republička agencija je načelno dala odgovor u smislu da će se tražiti najpovoljnije rešenje, ali smo mi 17. novembra imali sastanak u Zavodu za urbanizam Vojvodine, koji aktivno učestvuje u realizaciji plana i ostalih planskih dokumenata u Vojvodini, i rečeno nam je da su u okviru projekta Koridor 10 predviđena dva priključka na autoput. Jedan koji smo i do sada koristili, s malim izmenama, kada se pređe autoput na zapadnu stranu (topolsku stranu) ne ulazi se u Bačku Topolu nego se nekoliko kilometara pomoćnim putem dolazi do topolske petlje i tu se priključuje na autoput. Ono što je novost i dobra vest je da se pravi tzv. iđoška petlja koja će biti priključak za Bečej. Mali Iđoš je najbliža tačka Bečeju gde se možemo priključiti, tako da će ovim rešenjem ulaz na autoput iz pravca Bečeja biti jednostavniji. To rešenje je iznađeno u okviru projekta Koridor 10, tako da se u skorije vreme može očekivati i njegova realizacija, jer ne zavisi od realizacije Prostornog plana Vojvodine, nego od završetka tog putnog pravca. Izgradnju priključka za Bečej bi trebalo da finansira država, a putni pravac do tačke spajanja sa autoputem postoji ali i on treba da se uradi, što nije kapitalni zahvat, međutim, sada ne znam ko će finansirati tih desetak kilometara puta“, rekao je Stankov.
Bečejci su zatražili i bolju „putnu komunikaciju“ između Bečeja i Novog Sada izgradnjom tzv. potiske magistrale. Stankov je rekao da se „veoma realno projektuje put sa četiri trake između Novog Sada i Bačkog Jarka, a u Regionalni prostorni plan je ucrtana i obilaznica oko Temerina i Bačkog Jarka, tako da planski osnov za kvalitetno spajanje Bečeja sa Novim Sadom postoji. Možemo smatrati da je i ta naša sugestija prihvaćena“.
Prihvaćene su i sugestije u vezi sa železničkim saobraćajem. Naime, u vezi s predlogom da se među prioritete uvrsti pružni pravac Novi Sad-Čurug-Bečej-Senta, Republička agencije za prostorno planiranje je odgovorila da je taj železnički pravac već obuhvaćen nacrtom Regionalnog prostornog plana kojim je predviđena „rekonstrukcija, modernizacija, kao i perspektivna prekategorizacija (lokanih u regionalne) pruge“.
„Bez obzira na to što je železnički saobraćaj za Bečej potpuno zapostavljen, postoji dobar planski osnov da se to jednog dana razvije, što znači da Bečej, što se železničkog saobraćaja tiče, u dugoročnim planovima nije izbrisan. Imali smo primedbu i u vezi nautičkog turizma koja je takođe prihvaćena i Bečej je uvršten u gradove gde će izgraditi kapaciteti nautičkog turizma (prihvatni objekti). To znači da postoji osnov da se priđe planiranju, projektovanju i izgradnji privezišta ili marine, u zavisnosti od toga kako se mi budemo opredelili, što će sigurno biti paralelno sa razvojem banjskog turizma u Bečeju. Postoji plan da se, ako bude investitora, tako nešto uradi u Bečeju na Tisi ili kanalu“, objasnio je direktor Direkcije, a na pitanje da li postoji predviđeno mesto za marinu ili privezište, odgovorio je da takvo mesto nije nigde ucrtano, kao i da će se projektovanju pristupiti kada za izgradnju takvih objekata bude zainteresovanih.
Republička agencija za prostorno planiranje delimično je prihvatila i sugestiju da na lokalitetu Jezero-Fantast bude smešten sportski aerodrom.
Sve u svemu, u Regionalnom prostornom planu Vojvodine postoje polazne tačke. Predstoji ostvarivanje planova i nada da će neki od nas to i doživeti, i da takvi planovi neće biti aktuelni samo uoči izborne trke.
LJ.M.
