Direktor Komunalnog preduzeća „Potisje“ Zoltan Feješ: Lizing za novi kamion

Komunalno preduzeće „Po-tisje“ od početka leta se suočava s problemima, jer nema dovoljno kamiona, specijalizovanih vozila za odnošenje smeća.

Zaposleni u preduzeću su se dovijali i još uvek to rade popravljajući i iznajmljujući kamione, ali sva je prilika da će do kraja godine biti kupljeno novo specijalno vozilo na lizing, a naredne još jedno.

Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ je rekao da su problemi s voznim parkom firme uočeni prošle godine, te je u godišnjem programu rada komunalnog preduzeća za 2017. godinu navedeno da će firma doći u situaciju da neće imati s čim da odnese smeće iz domaćinstava.

Inače, „Potisje“ bi se teško moglo kreditno zadužiti, mada je pre nekoliko meseci bilo takvih pokušaja, ali je banka tražila jemce za kredit, a to u tom trenutku nije bilo moguće obezbediti, te je obustavljena javna nabavka za kupovinu kamiona. Podsetimo i da je „Potisje“ do 2015. godine poslovalo s gubitkom, a sadašnji nepokriveni gubitak iz ranijih godina je 24 miliona dinara.

– Banke kada odobravaju kredite gledaju poslovanje poslednje četiri godine i morate u tom periodu pozitivno da poslujete da bi vas uzeli u razmatranje. Mi smo poslovali pozitivno 2016. godine i danas smo pozitivni, imamo i ostatak dobiti u ovoj teškoj situaciji, ali ne možemo da obezbedimo sredstva. Naša cela imovina ne vredi 10 miliona dinara, jer imamo jedan stari, polovni kamion koji je uložio manjinski partner („Aliska tera“ iz Mađarske), imamo jedan pikap i nekoliko kompjutera, kao i nekoliko stolica i ormana.

Da li ćete moći da kupite neophodan kamion na lizing?

– Razgovarali smo sa opštinom, sa manjinskim partnerom, promenili smo godišnji plan i program poslovanja i doneli smo odluku o finansijskom lizingu i na taj način ćemo obezbediti sredstva. Mi ćemo obezbediti sopstvena sredstva za učešće od 10 odsto i PDV, a ostalo će dati jedna lizing kuća koja je sad dala ozbiljnu, obavezujuću ponudu. Vrednost kamiona je oko 130.000 evra. A razloga zašto kupujemo novo vozilo a ne polovno je mala razlika u ceni između kamiona starog 5 godina i novog kamiona, s tim da kamion star 5 godina je već u riziku da će početi da se kvari. Sa opštinom i manjinskim partnerom smo uspeli da postignemo dogovor, odnosno podržavaju nas u predlogu da se kupi novo vozilo. Idemo na tip Štumerove nadgradnje, to je najbolja nemačka nadgradnja koju koristi većina kamiona u Srbiji koji se uvoze. Ta nadgradnja nam daje garanciju bar 5 godina da ćemo biti sigurni s tim vozilom. Mi od 3. juna imamo problema sa kamionom koji je bio učešće manjinskog partnera. To je specijalno, polovno vozilo koje su oni dobili iz Francuske i koje su dali nama. Takav tip nadgradnje postojao je u svega dve države, u Hrvatskoj  u Poljskoj. Za ta vozila, naš ima 15-16 godina, ne mogu više da se nađu rezervni delovi. Ipak smo sve pokušali da nađemo rezervne delove, ali to vozilo, nažalost, još uvek nije u ispravnom stanju. Pored toga, imamo kamion koji je star 31 godinu i za njega delove moramo da pravimo u Trsteniku, jer ne postoje više rezervni delovi za takva vozila. Zbog navedenog smo bili prinuđeni da iznajmimo jedno vozilo kako bismo mogli da radimo.

Kada ćete raspolagati novim kamionom?

– Promenjen je godišnji program poslovanja, pa je plan nabavke usvojen na skupštini „Potisja“ 12. septembra i to je objavljeno na portalu javnih nabavki, tako da je sve transparentno. Očekujemo da ćemo uspeti sve da završimo do kraja oktobra ukoliko ne bude žalbi i osporavanja, i takođe očekujemo da već početkom novembra u posedu imamo novo vozilo koje će nam olakšati rad. Kada se okonča javna nabavka, rokovi isporuke su od 60 do 150 dana. Mi smo već razgovarali sa nekoliko dobavljača zbog hitnosti i imamo garancije da ćemo vozilo dobiti za 30 dana nakon okončanja postupka nabavke. Sada imamo samo jedno vozilo koje podiže velike kontejnere, a ne možemo da iznajmimo takvo vozilo jer niko u okolini nema slobodno. Ovaj kamion koji smo iznajmili doteran je iz Jagodine, prethodni nam je ustupilo preduzeće iz Niša. Moram da kažem da u vezi sa kupovinom kamiona mnogo se založila opština Bečej, sadašnji i bivši gradonačelnik i zbog svega toga mislim da ćemo uspeti da rešimo problem i da izađemo iz ove situacije.

Da li se zna kolika će biti rata za lizing?

– Ukoliko cena kamiona bude 130.000 evra i mi damo učešće od 10 odsto, rata bi nam bila 2.160 evra, to je oko 260.000 dinara. To možemo da platimo jer više od toga plaćamo zakup kamiona.

Taj iznajmljeni kamion dnevno košta 15.000 dinara?

– Da i plus troškovi održavanja. Računica izgleda ovako: 15.000 pomnožite sa 22 radna dana, to je 333.000 dinara za nešto što je tuđe. Želim da naglasim i da sledeće godine u martu ističe obaveza po reprogramu duga sa Komunalcem. „Potisje“ ranije nije plaćalo zakup Komunalcu, pa smo se sudili i izgubili sud i sada imamo sporazum sa Komunalcem da mesečno plaćamo 400.000 dinara. Prestaje i zakup kamiona na 10 godina, što iznosi 100.000 dinara mesečno. To je ukupno 500.000 dinara. Na konto tih 500.000 računamo da ćemo moći dva lizinga da plaćamo, odnosno da imamo dva nova kamiona. Takođe će nam se smanjiti i troškovi opravke vozila. Popravka kamiona koja još traje košta oko 450.000 dinara, samo 280.000 je deo iz Francuske. Starost naših vozila je u proseku 21 godinu. Sa takvim voznim parkom jasno je da nijedna firma ne posluje profitabilno. Ne može poslovati profitabilno, jer nema sigurnost u radu.

Rekli ste da postoji podrška opštine i manjinskog partnera u kupovini vozila na lizing. Da li se ta podrška manjinskog partnera odnosi i na učestvovanje u plaćanju rata?

– Njihova podrška je moralna podrška. Prošle godine je manjinski partner bio protiv svega. Sada je došlo do promene strukture kod njih, promene ljudi na rukovodećem položaju koji su došli na razgovor i koji su se suočili sa problemima u preduzeću. Oni nisu znali da su imali pogrešne informacije. Sada su sagledali stanje, hoće da sarađuju, bili su više puta kod predsednika opštine Bečej. Obećali su gradonačelniku da će pomoći i da ćemo konačno konkurisati u razne evropske fondove. Jedna od pomoći je inkluzija nezaposlenih Roma koji rade na deponiji, potom treba konkurisati kako bi se dobila neka sredstva da bi se popravilo stanje na deponiji, zatim je tu obezbeđivanje sredstava za odvajanje primarnih od sekundarnih sirovina itd.

Zar ne bi trebalo da i manjinski vlasnik „Potisja“, „Aliska tera“ pruži i finansijsku podršku osim moralne?

– Moralnu svakako pruža, ali ako bude trebalo učestvovaće i finansijski. Zato sad nastavljamo razgovore s njima. Oni će pregledati svoje finansijske planove, pa će videti koliko bi oni mogli da učestvuju, ili da daju neku opremu pa da to bude njihovo učešće, a to sve zavisi od donacija i konkursa, ali su svakako rekli da će se aktivno uključiti u rešavanje problema. Daće nam ideje, usmeriti nas i pomoći nam u vezi konkursne dokumentacije, što je veliki napredak jer od 2008. do 2017. godine ovo preduzeće nije konkurisalo ni na jednom međunarodnom konkursu. Sad smo već pisali projekat i možda ćemo naredne godine u Pokrajinskom sekretarijatu za ekologiju dobiti neka sredstva. Sa projektom za primarnu selekciju otpada ćemo konkurisati kod evropskih fondova i tu ćemo imati podršku manjinskog partnera koji su sada spremni to da podrže i to su obećali i predsedniku opštine  a i na skupštini društva. Takva obećanja do sada nisu davana. Veliki je napredak i to da su počeli da razgovaraju i sa predsednikom opštine. Oni sami kažu da je šteta što su izgubili devet godina. Svesni su da ima gubitaka iz ranijih godina, da ih treba pokriti i tek onda oni računaju da će biti profita od ovog preduzeća i to ne ostvarivanje profita na način kako se to ranijih godina radilo.

Da li ovo znači da više nije aktuelna priča o tome da manjinski partner hoće da izađe iz vlasništva „Potisja“ i da za to traži 180.000 evra, kolika je i trenutna vrednost preduzeća po proceni kapitala?

– Mi ne znamo tačnu vrednost kapitala jer je ta tačka dnevnog reda odložena na sednici jer manjinski partner želi da pregleda način obračuna, kako je rađena analiza. No, trenutno stanje je da želi da sarađuje sa našom opštinom na zdravim osnovama, po zakonima naše zemlje i ne želi na silu da izađe iz preduzeća. Mislim da smo sva nerazumevanja konačno prevazišli. Nije bilo lako. Trebalo se dokazati i radom i zalaganjem naših radnika. Moram da ih pohvalim, jer rukovodstvo preduzeća ne bi moglo ništa da uradi da se radnici nisu založili pod otežanim uslovima. U ovom preduzeću sam direktor 21 mesec. Za to vreme nije se dogodilo da smo nekom ostavili smeće pred kućom. Radili smo i posle podne, a u Petrovom Selu i u 22 časa uveče jer smo radili sa jednim traktorom i jednim malim vozilom.

Gradsko smetlište „Botra“ je prošle godine sanirana. Da li je u međuvremenu izgrađena i ograda oko deponije?

– Za nedostajaću ogradu opština Bečej je u budžetu predvidela 1,2 miliona dinara, dala ih „Potisju“ po ugovoru. Ograda je napravljena i uradili smo još i kliznu kapiju od 8 metara širine da može buldožer da uđe na deponiju. Takođe smo postavili 8 kamera, deponija je pod video nadzorom. Postavili smo novi kontejner za kancelariju. Obučili smo radnike na deponiji za rad na računaru, skeneru, fiskalnoj kasi. Postavljeno je osvetljenje. Na deponiju niko više ne može da uđe a da se ne proveri kakav teret unosi. Gore na deponiji je namešten kasetni sistem odlaganja, sa sistemom zastava i brojeva. Svako jutro šef deponije obeleži zastavama u boji gde će ko smeće da odlaže, gde će alternativni sakupljači sekundarnih sirovina raditi, sakupljati, odvajati svoje sekundarne sirovine. Za razliku od deponija u Temerinu, Novom Sadu, Adi… naša deponija ovog leta nije gorela, a to znači da je nešto ipak urađeno. Setimo se 2008. ili 2009. godine kada je bečejska deponija gorela čak 20 dana i to je bila ekološka katastrofa. Tad se silna voda odlila na okolnu zemlju, a sada su napravljeni kanali oko deponije i voda ide na prečistač preko tih kanala. Postoje i biotrnovi. Mnogo toga se uradilo, daleko od toga da je to savremena deponija, ali sada možemo da kažemo da je naša u prve tri deponije u Vojvodini.

U projektu sanacije deponije navedeno je da smeće na dnevnom nivou mora da se pokriva inertnim slojem zemljišta. Da li se to radi?

– To se redovno radi i to je dodatni trošak. Međutim, tu smo našli alternativu, pokrivamo otpad peskom, jer je iz nekoliko razloga mnogo bolji od zemlje. U susret nam je izašla firma „Knott“ koja nam besplatno svakodnevno donosi pesak, na godišnjem nivou oko 1.500 kubika, odnosno 3.000 tone. Oni plaćaju i prevoz. Naglašavam da ne bismo uspeli bez njih. Mi bismo imali ogroman trošak za kupovinu zemlje. Sarađujemo i sa Vodokanalom, i od tog preduzeća dobijamo zemlju.

Kako će biti rešen problem sa sakupljačima sekundarnih sirovina?

– „Potisje“ će od njih otkupljivati smeće i platiće im realnu cenu, svakako ne manje nego što sada dobijaju od raznih otkupljivača. Na deponiji će biti istaknut cenovnik. Konsultovali smo se sa njima o cenama. Ne posmatramo ih kao marginalizovane građane, već želimo da ih uključimo u redovne tokove društva. Prvi korak ka tome je da smo ih ubedili da izvade lične karte. Potom smo se s njima dogovorili da deca mlađa od 15 godina ne mogu da uđu na deponiju. Obezbedili smo im fluorescentne prsluke i bez njih ne mogu da se kreću po deponiji. Nisu oni zaposleni kod nas, ali nije rešenje ni da ih izbacimo sa deponije jer ti ljudi od toga žive. Postojaće određena procedura, svakog drugog petka ćemo im isplaćivati sirovine koje predaju u toku dve nedelje. Od opštine smo 12. septembra dobili saglasnost za montažu objekta gde će se prikupljati i meriti sirovina. Ovih dana ćemo imati telefonsku sednicu skupštine društva gde ćemo usvojiti izmene plana nabavke i mislimo da sve to uradimo u kratkom roku. Postavili smo i pojačano obezbeđenje na deponiji, postoji službeni pas i sve su to dodatni poslovi koje smo uradili da bismo legalno mogli da radimo sa tim ljudima.

Što se tiče ulazaka i izlazaka sa deponije neki naši građani komentarišu da je lakše ući u Vladu Srbije nego na našu deponiju u smislu da se traži legitimacija, slika se auto itd. Da li je to u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti?

– U skladu je sa zakonom. Ni u Sojaprotein ili u NIS Naftagas ne možete da uđete bez legitimisanja. Mora da se zna ko ulazi. Mi ne slikamo građanina, već smeće koje se unosi na deponiju. Moramo da imamo tačno evidentiramo šta se donosi. Drugo, naplaćivanje korišćenje deponije je u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i u skladu sa odlukom opštine Bečej iz 2009. godine. Ništa novo nisam uveo već sam samo počeo da sprovodim ono što zakoni predviđaju. Dali smo mogućnost svima koji imaju primedbe da predlože izmenu opštinske odluke. Naš stručni tim je sastavio predlog i to smo predali Opštinskoj upravi.

Kad se očekuje donošenje nove odluke?

– Mi, kao inicijatori smo rekli da ne valja stara odluka, građani su se žalili, neki privrednici su se žalili i zato smo Opštinskoj upravi uputili predlog izmene te odluke.

Da li postoji analiza o tome koliko još smeća može da se odloži na gradsko smetlište i kada će ono biti zatvoreno?

– Konkretan rok zatvaranja deponije ne znamo, jer u međuvremenu možemo dobiti odobrenje da nam se produži rad, odnosno da se napravi novi projekat kad će se gledati koliki je maksimalni kapacitet deponije, koliko dugo može da se obavlja odlaganje na način na koji mi to radimo i na taj način ćemo produžiti vek trajanja smetlišta, smanjićemo opasnost za okolinu jer se svakodnevno smeće pokriva zemljom i peskom. Za razliku od prethodnih godina i od većine okolnih deponija danas kod nas sad nema kesa i raznog drugog smeća u okolini, a ako se to i desi, naši radnici to pokupe istog dana. Sporazum za odlaganje bečejskog smeća na regionalnu deponiju bio je za Kikindu, ali to ne znači da nećemo nositi naše smeće u Suboticu ili u Inđiju ako to bude bilo jeftinije. Razgovarali smo sa manjinskim partnerom i nekim drugim partnerima kako da napravimo reciklažni centar za preradu veće količine smeća da što manje moramo da odnosimo. Imamo mnogo posla i mnogo aktivnosti.

Koja količina smeća se mesečno odnosi na smetlište?

– Od 2. oktobra će ponovo početi merenje. Nemamo veliku vagu za dnevno merenje smeća, jer su nam za to potrebna velika sredstva, ali jednom mesečno naša vozila idu na vagu da se izmeri količina smeća koja je uneta na deponiju. Do pre godinu i po dana takvi podaci nisu se mogli dobiti. Mesečna količina odloženog smeća zavisi od godišnjeg doba, ali, recimo, od 1. do 7. septembra je uneto 172.990 kilograma i kada se pomnoži sa 4 dobićete količinu za mesec dana.

To je količina koju „Potisje“ istovara na smetlištu, ali i građani odnose otpad, pre svega građevinski šut.

– Tačne podatke za to još nemamo, ali na prethodnu cifru možete dodati još 15 odsto i to bi bila ta količina smeća koja se nedeljno odnese na deponiju.

Po gruboj proceni deponija bi mogla da radi još 4-5 godina?

– Otprilike toliko, s produžetkom biotrnova, sa pravljenjem staza, a do tada će se rešiti problem i prerade smeća, koju će da obavlja regionalna deponija. Regionalnu deponiju zidaju u Inđiji, Subotici, okolini Sombora, a cilj je da jedna regionalna deponija ima 300.000 korisnika usluga jer je Strategijom upravljanja smećem tako predviđeno.

K.D.F.