Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ o gazdovanju otpadom, ulaganjima, vlasnicima firme: Ne možemo mnogo da gledamo tuđa iskustva, nego se sami borimo

Komunalno preduzeće „Potisje“ je 2018. godine završilo „pun krug“: od problema koji je stvorio manjak i/ ili pokvarena mehanizacija došlo se do toga da početkom 2019. godine firma ima dva nova kamiona za odnošenje smeća, iz oronulih kancelarija koje su po mišljenju inspekcije bile neuslovne za rad – pretila je opasnost od rušenja – administracija se preselila u mnogo veći i prigodniji prostor, smetlište „Botra“ je sanirano, ali nije zatvoreno i rekultivisano. Sve u svemu, bolje je nego što je bilo, ali to nije dovoljno.

O planovima, ali i o dosad urađenom poslu od decembra 2015. godine, kada je postao direktor „Potisja“, govori Zoltan Feješ.

„Potisje“ 2018. poslovnu godinu će okončati dobitkom, ali će taj dobitak biti korišćen za pokrivanje gubitaka iz prethodnih godina.

– Prošlu godinu možemo da podelimo u dva segmenta. Jedan segment je šta i kako smo radili, a drugi je šta smo ulagali. Sve što je „Potisje“ ulagalo, radilo je iz sopstvenih sredstava, osim kupovine jednog od dva kamiona, naime, drugi je finansiran preko opštine, iz donacije, ali smo mi osmislili projekat, sa inkluzijom Roma i oni su 2018. godine radili na deponiji, njihova primanja je plaćala opština i GIZ, preko zajedničkog projekta. Što se tiče drugog dela posla, sa dva nova vozila smo uspeli da dođemo u situaciju da možemo da obavljamo poslove, pošto je naš vozni park, bez ta dva nova vozila, u proseku preko 20 godina star. Kupili smo i jednu traktorsku prikolicu i popravili smo staru.
Prošle godine ste počeli i razdvajanje sekundarnih sirovina na mestu nastanka.

– Krajem 2017. godine smo rekli da planiramo da počnemo taj posao 2018. i tako smo i uradili. Imamo poteškoća s tim, snalazimo se, imamo praktična iskustva i do kraja 2018. godine smo primarnom selekcijom na mestu nastanka otpada pokrili 82 odsto stanovništva i privrede u opštini Bečej. To je novina, u komunalnom sektoru samo 20 odsto lokalnih samouprava na teritoriji Srbije to radi na taj način kako mi radimo. Mislim da je reč o 38 opština od 186. Ne možemo mnogo da gledamo tuđa iskustva i da kopiramo znanje, nego se sami borimo.

Program poslovanja „Potisja“ za 2019. godinu je u decembru prošle godine usvojen na sednici Skupštine opštine. Planirate kupovinu još jednog kamiona. Kako?

– Predvideli smo da ćemo kupiti kamion iz sopstvenih sredstava, da ćemo kupiti novi traktor, jer sadašnji ima preko 25 godina, jer da bismo mogli efikasno da radimo moramo da uložimo i u to. Planiramo da obezbedimo novi kamion do marta meseca, na lizing i nadamo se da nećemo morati obezbeđivati garanciju. Sa kupovinom novog kamiona i traktora ukupna zaduženost „Potisja“ će biti 7 odsto, a to znači da se ponašamo racionalno, ekonomično i odgovorno. Nabavkom kamiona i traktorom ćemo ove godine imati preko 50 odsto nove mehanizacije. Bićemo među najbolje opremljenim preduzećima u Vojvodini, procentualno.

Šta je plan za deponiju „Botra“?

– Deponija nije rekultivisana, ali je napravljeno dosta reda. Hala se završava, kupili smo i četiri kancelarijska kontejnera za radnike na deponiji – jedan je za muško i žensko kupatilo, prvi put će zaposleni i alternativni sakupljači sekundarnih sirovina na deponiji moći da se okupaju i presvuku posle posla. Biće tamo i magacinskog prostora, jedan kontejner će biti namešten kao društvena sala, obezbeđen je aparat za vodu, tako da i njima stvaramo uslove da mogu da rade. Ne pričamo samo o inkluziji, nego je i sprovodimo tamo.

U toku 2018. poskupela je usluga iznošenja smeća. Da li građani treba da računaju na poskupljenje i ove godine?

– U 2019. godini ne planiramo da povećamo cene. Nažalost, prošle godine smo morali da podignemo cene i tek su sada došle na nivo predviđenih u Lokalnom akcionom planu upravljanja otpadom iz 2011. godine. Cene koje važe od 1. oktobra 2018. godine trebale su da budu uvedene 2011. godine. Svim građanima odnosimo sve što iznesu pred kuću, iako nisu u našim kantama. Cilj je da se odgovorno ponašamo i da ne stvorimo opravdanje građanima da stvaraju divlje deponije.

Divlje deponije ipak postoje.

– Postoje u Bačkom Gradištu, Bačkom Petrovom Selu, ima priča da tamo donose otpad ljudi i iz susednih opština. Računajte da u Čurugu i Žablju samo dva puta mesečno odnose smeće iz domaćinstava, dok mi odnosimo svake nedelje i odnesemo sve što građani iznesu. Mnogo manje divljih deponija ima u gradu i na obodima grada nego 2015. godine.

Divlje deponije se godinama unazad čiste u opštini, pa se ponovo pojave za veoma kratko vreme. Objektivno gledano, reč je o bačenom novcu. Šta se tu radi, da li se to nekako kontroliše, video nadzorom, da li, recimo, poljočuvari patroliraju na tim lokacijama, dakle, da li se razmišlja o tome da se učini sve da se divlje deponije ne stvore ponovo? Da li je neko procesuiran zbog odlaganja smeća na za to nepredviđena mesta?

– Mi ne možemo nikoga da prijavimo i da pokrećemo prekršajni postupak. To je nadležnost opštinske inspekcije i ne možemo da se mešamo u njihov posao, ali smo pitali predstavnike austrijske firme. U Austriji se 60-70 odsto smeća reciklira, ljudi odvajaju, disciplinovani su. Oni su imali jedan program koji je trajao 8 godina. Prve dve godine je obavljana propaganda preko medija. Druge dve godine odlazili su u domaćinstva objašnjavajući ljudima kako treba da rukuju sa smećem. Još dve godine je inspekcija obilazila građane i opominjala ih je ako nisu radili po propisima. Disciplinovanost je prve dve godine sa 10 odsto povećala na 12-13 odsto. Posle 4 godine bila je 18 odsto, a kada je građane inspekcija obilazila bilo je 30 odsto, u sedmoj godini je inspekcija počela da kažnjava sa 500-600 evra one koji su bacali smeće ili nisu razdvajali – odjednom se odvajanje popelo na preko 95 odsto. Dok ne bude bilo kažnjeno njih nekoliko koji nose smeće na divlje deponije, nećemo da napredujemo.

Da li krećemo u tu priču? Recimo, da uputite inicijativu lokalnoj samoupravi da utiče na nadležne inspekcije da određeno vreme svoje aktivnosti usmere ka tome da kontrolišu divlje deponije.

– Nadajmo se da krećemo. O tome da li inspekcija obilazi lokacije, ne znam ništa, ali znam do dok nema sankcija, neće se desiti ništa. Ima rešenja, ali treba investirati.

„Potisje“ je od do 2015. godine poslovalo s gubitkom. Šta je tu učinjeno?

– U ranijim godinama je gubitak „Potisja“ bio blizu 34 miliona dinara, do 31. decembra 2015. godine. To je gubitak koji je nastao od 2008. do 2015. godine. Od 2016. godine „Potisje“ svake godine pozitivno posluje i dobit se svake godine povećava. Očekujem da će s završnim računom za 2018. godinu gubitak biti sveden na 18 miliona. Dok se gubitak ne pokrije, dobit ne može da se deli. To zna i manjinski partner, prisustvuje skupštinama, glasa. Napredak je u tome da od prošle godine postoji komunikacije između njih i opštine, kao i sa „Potisjem“.

Manjinski vlasnik komunalnog preduzeća, „Aliska tera“ iz Seksarda je u nekoliko navrata izrazio želju da proda svoj udeo od 49 odsto u vlasništvu „Potisja“, pa sa nekih 400.000 evra cenu je spustio na oko 120.000 ili 140.000 evra. Zasad javnosti nije saopštena odluka opštine o tome da li će da otkupi udeo manjinskog vlasnika. U svetlu navedenog kako ocenjujete prethodnu godinu?

– O njihovoj ponudi nemam  pravo da se izjašnjavam, jer ponuda je upućena opštini kao drugom suvlasniku. Predsednik opštine je rekao da postoji možda i neka teoretska mogućnost da „Potisje“ otkupi od „Aliska tere“ njihov deo. To treba da pogledamo sa advokatima i revizorima. Sada se na tome radi, pa kada budemo imali sve mogućnosti, kada ćemo znati pravo stanje, onda ćemo mi iz „Potisja“ o tome obavestiti predstavnike lokalne samouprave, predstavnike drugog vlasnika preko Zoltana Guljaša koji je predsedavajući našeg organa upravljanja, Skupštine društva. U svakom slučaju, manjinski partner nema interesa, tako su rekli na poslednjoj skupštini, da dalje ostane vlasnik manjinskog dela, jer oni ne vide svoju perspektivu dok se ne pokrije gubitak. Kažu da su oni došli ovde da nešto zarade.

S tim da su taj gubitak u principu oni stvorili, jer do 2015. godine oni su dali direktora firme i verovatno, ako ćete izračunati, sve što su uložili, već su i odneli iz firme.

– Neki deo su odneli, za to što su odneli se vodi krivični postupak protiv bivšeg direktora. Ja ne bih želeo da se vraćam mnogo u prošlost, postoje nadležni organi koji se tim bave, ne želim više o tome da pričam, pričao sam u prvoj polovini 2016. godine. Ukupan prihod „Potisja“ za 2015. godinu je bio 55 miliona, za 2019. godinu planiramo 87 miliona, to je 50 odsto više. Na prihode ne utiče samo povećanje cena, to utiče sa oko 34 odsto, 22 odsto smo podigli prihod našim dodatnim angažovanjem.

Skoro deceniju se u Bečeju priča i o izgradnji transfer stanice kako bi se smanjila količina otpada, tim pre što smetlište „Botra“ ne može da primi smeće u neograničenom vremenskom periodu.

– U ovoj godini moramo da obezbedimo sa lokalnom samoupravom lokaciju da bismo pravili transfer stanicu, jer kad-tad će doći vreme da ćemo morati nositi naše smeće na regionalnu deponiju, na sanitarnu deponiju. Naša „Botra“ nije deponija, deponija je to što je urađeno po standardima, regionalna deponija postoji u okolini Kikinde, Subotica završava regionalnu deponiju, Sombor gradi… I mi ćemo doći u situaciju da ćemo morati negde da nosimo smeće. Ima potencijalnih partnera za transfer stanicu, ima nekoliko solucija, zajedničko ulaganje, javno-privatno partnerstvo… To je neminovni potez. Lokacija još nije određena, jer je poslednja odluka Vlade da mi treba da nosimo kompletno smeće iz Bečeja u neku drugu lokalnu samoupravu, u transfer stanicu neke druge lokalne samouprave i da će se odatle smeće nositi u Kikindu, jedino što nijedna lokalna samouprava u okolini još ne pravi transfer stanicu. Mislim da opštine treba da se dogovore gde će se praviti transfer stanica. Nama bi bilo najekonomičnije da Bečej pravi. To bi značilo da bismo smanjili količinu smeća koje će se nositi na regionalnu deponiju na licu mesta, a ne bismo najpre smeće nosili u neku drugu opštinu u transfer stanicu, pa tek onda na regionalnu deponiju. To bi smanjilo troškove građanima.

Što se deponije „Botra“ tiče, koliko još smeća ona može da primi i koji je krajnji rok do kada bi trebalo da bude zatvorena?

– Kada lokalna samouprava i „Potisje“ budu potpisali ugovor sa sanitarnom deponijom na koju ćemo nositi smeće, kada se izgradi transfer stanica, sutradan ćemo prestati da odlažemo smeće na „Botru“. To iziskuje velike troškove. Oko 25 evra je po toni da se nosi smeće na sanitarnu deponiju. Da li će to morati da pokrivaju građani, opština, država, ne znam. Ne vidim mogućnost da će bilo ko od navedenih sada moći to da plati. To su teme o kojima ćemo morati da razgovaramo 2019. godine, ali mi radimo sve da smanjimo količinu smeća koje ćemo nositi na regionalnu deponiju. Nažalost, u međuvremenu je doneta odluka da se građevinski šut odlaže na „Botru“ i to nije dobro, radimo na predlogu opštini gde i kako da se koristi taj šut i da se ne odlaže na vrhu sadašnje deponije, jer je to neodrživo.

Kolika količina smeća još može da stane na bečejsku deponiju?

– Vremenski, smeće možemo odlagati cele 2019. sigurno.

To znači da „Botra“ mora biti zatvorena 2020. godine?

– Ili 2020. i 2021. godine, nisam siguran. Godišnje oko 20.000 tona smeća ide na „Botru“. Ako uspemo da smanjimo količinu smeća i da izdejstvujemo od opštine da građevinski šut ne ide na tu deponiju, onda ćemo rok trajanja moći da produžimo. Čeka nas mnogo posla i tražimo način da uradimo to što predstoji na najbolji mogući način.

K.D.F.