trg_fontane
Direktor preduzeća za distribuciju prirodnog gasa Gas d.o.o. Bečej Radoslav Ivanović je u intervjuu za Bečejski mozaik krajem prošle godine rekao da minula godina, kada je reč o poslovanju ovog preduzeća, nije bila spektakularno dobra, ali je zadovoljan onim što je urađeno.
– U prošloj godini smo uspeli da uradimo nešto što u prethodnih nekoliko godina nije bio slučaj i zbog toga mislim da treba da budemo zadovoljni. Ipak, očekivali smo da ćemo prodati mnogo više gasa u 2014. godini, s obzirom na to da smo izgradili priključak za centar za preduzeće za doradu semena KWS, međutim, ostali korisnici nisu „povukli“ one količine koje su bile planirane. Zbog toga kažem da protekla godina nije bila spektakularna, jer naš plan nije u potpunosti ostvaren. Međutim, da se nije desilo da dobijemo jednog tako značajnog potrošača i da nismo aktivirali merno-redukcionu stanicu u industrijskoj zoni, imali bismo mnogo slabiji rezultat. Isporučili smo jednu trećinu količine gasa koje smo sa firmom KWS Srbija ugovorili i ukoliko ona bude realizovala svoje planove, nama će to biti garancija da ćemo i mi imati obezbeđen razvoj bez obzira na to što se u novoj godini na nivou države planira otvaranje tržišta prirodnog gasa i počeće tržišna utakmica i borba za korisnike. Mi kao javni snabdevač možemo da funkcionišemo samo ako budemo imali potrošače, a ako to ne bude slučaj, funkcionisaćemo kao „kirijaši“, odnosno naplaćivaćemo usluge za korišćenje naše mreže. Definitivno, 2014. godina je za nas bila zadovoljavajuća, mislim da smo odgovorili svojoj obavezi i da smo uradili na profesionalan način ono što smo planirali i snabdeli naše korisnike kvalitetnim uslugama i prirodnim gasom.
U prošlogodišnjem intervjuu ste rekli da vam je plan da u 2014. godini isporučite veće količine gasa nego što je to bio slučaj 2013. godine. Da li je taj plan ostvaren i u kojoj meri?
– Planirali smo da isporučimo oko 3.300.000 kubika gasa, a ostvareno je oko tri miliona kubika, tako da će plan biti ispunjen, ali ne u potpunosti. U 2015. godini planiramo da isporučimo oko četiri miliona kubika prirodnog gasa. Očekujemo da će se to ostvariti godišnje u tri faze u kojima će se dešavati i razvoj KWS-a. Međutim, i to je još uvek malo da bismo mogli da kažemo da živimo od distribucije i prodaje prirodnog gasa. Trebalo bi da prodamo oko pet miliona kubika gasa da bismo mogli da pokrijemo sve troškove, a pošto mi to ne možemo još da uradimo, bavimo se i neenergetskim delatnostima, radimo centralna grejanja, izvodimo priključke, razvodimo gasovod. Na taj način smo ostvarili oko 30 odsto od ukupnog prihoda i to nam obezbeđuje život.
Niste isporučili gas u očekivanoj meri i bilo je korisnika koji su se isključili sa distributivne mreže, ali je bilo i novih korisnika. Kakav je taj odnos?
– Taj odnos je ostao isti: koliko se korisnika isključilo, toliko se i uključilo, ali je prevagnulo to što su se dešavale i druge stvari. Recimo, pre nekoliko godina imali smo priključenje sušare u Radičeviću, koja troši koliko i celo selo, tako da, bez obzira na to koliko se isključilo korisnika, koliko je opala potrošnja, pojavljuju se novi, a ima i interesa i potrebe da se u budućnosti tako nešto uradi za zagrevanje plastenika ili staklenika. U 2014. godini smo imali proširenja gasne mreže u nekoliko manjih firmi i brojnih priključaka u domaćinstvima, ali se ipak dešava da se neki korisnici isključuju. U toj situaciji kada se pojavi ozbiljniji potrošač kao što je KWS, za koji smo u sopstvenoj režiji radili priključak u dužini od jednog kilometra, to su ozbiljni poslovi. Kad su domaćinstva u pitanju nikad ne možemo sa sigurnošću reći da će trošiti toliko i toliko kubika gasa. Već nekoliko godina imamo opadanje broja korisnika, u smislu da se domaćinstva isključuju sa mreže, i tu moram da napomenem da ljudi žive u sve težim ekonomskim prilikama i da im takva rešenja „diktira džep“, pa se okreću drugim energentima, kao što je struja, koja je zbog dispariteta energenata u našoj državi najjeftinija u regionu, ili drvo, i greju jednu prostoriju, što je daleko od uslova koje im pruža gas. Međutim, kada bi se to jednako posmatralo energetski i pod istim uslovima – tačno se može izračunati šta je skupo, a šta nije –tvrdim da je gas još uvek najjeftiniji energent.
Od 2015. godine se u Srbiji otvara tržište gasa i počinje, kako ste rekli, „tržišna utakmica“. Gde je mesto preduzeća Gas Bečej?
– Od 1. januara 2015. godine mora da se desi da se tržište prirodnog gasa otvori, a to znači da će svi oni koji nisu mali potrošači i koji se ne mogu svrstati u javno snabdevanje, morati da se pojave na tržištu i da odaberu snabdevača. Ukoliko ne obezbede sebi snabdevača, ići će se na rezervno snabdevanje od 60 dana, država je odredila da je to Srbijagas, i to rezervno snabdevanje će biti skuplje, snabdevaće ih neko drugi, a mi ćemo da naplaćujemo mrežarinu, odnosno cenu korišćenja naše mreže, tako da će to biti najskuplje. Što se tiče fizičkih lica i malih pravnih lica, imaće cene koje će biti regulisane od strane Agencije kao i do sada, iako i oni mogu zahtevati da nađu sebi drugog javnog snabdevača, ali ne očekujem da će se to desiti. U državi ima 34 javna snabdevača i 33 snabdevača, svi mi možemo jedni drugima da konkurišemo, pa će se videti šta će se dešavati na tržištu. Gas Bečej može da bude i snabdevač i javni snabdevač. Naša politika je da budemo distributeri, da budemo snabdevači, ali ako to ne dozvoli tržišna utakmica, pustićemo da to ovde drugi rade, a mi da budemo „kirijaši“ i to jako dobri, pošto imamo mrežu koja je dobra i koja nema gubitaka.
Kako će se to odraziti na korisnike?
– Neće biti nikakvih razlika, samo je pitanje ko će kome fakturisati. Dakle, mi moramo prijavljivati Srbijagasu svaki dan šta ćemo prodati, pogotovo ako postoje potrošači sa strane i drugi specifični proizvođači, jer tu postoje i „penali“ za gas koji smo mi tražili. Od 1. januara, ko ne bude sklopio ugovor sa nama od većih potrošača koji su u mogućnosti to da urade i koji ne moraju da raspisuju tender, ili ne sklopi ugovor ni sa drugim snabdevačem, mora ići na rezervno snabdevanje, mora da plaća skuplji gas dva meseca i u toku ta dva meseca mora da nađe snabdevača, a Srbijagas kao rezervni snabdevač će nama da plati ono što treba za mrežarinu i za sve ostalo. Mi još ne znamo po kojoj ceni ćemo nabaviti gas, ali znamo da će gasa biti i da će naše cene biti usklađene sa cenom gasa ukoliko cena poraste više od tri odsto. Zato smo i do sada svakog meseca ili svaka dva meseca imali korekciju cena koja je bila minimalna: cena gasa je bila 44 dinara, pa 46 i 47, a sada je 48 dinara. Na kursne razlike između dolara i evra koje plaća Srbijagas ne možemo uticati. Na osnovu odluke Vlade kursne razlike padaju na naš teret. One momentalno prete da skuplje kupimo gas, nego što možemo da ga prodamo, ali pošto je sada pala cena nafte na svetskom tržištu, očekuje se da će pasti i cena gasa. Mislimo da ćemo doći na neku „zelenu granu“ i da će sve ovo početi da nam se isplaćuje, ako ne, videćemo na koji način ćemo moći da iz toga izađemo. U svakom slučaju, u 2015. godini planiramo da isporučimo oko četiri miliona kubika gasa, očekujemo da ćemo zadržati tendenciju kada je reč o neenergetskoj delatnosti i mislimo da ćemo uspeti da imamo pozitivno poslovanje. Naši ciljevi su da svake godine budemo pozitivni i da radimo na razvoju ove delatnosti, tako da ćemo sa isporukom planirane količine prirodnog gasa i sa radovima koje ćemo izvršiti doprineti razvoju našeg preduzeća i Bečeja.
Šta potrošači u domaćinstvima mogu da očekuju sa svim ovim promenama što se tiče tržišta i što se tiče cene gasa?
– Domaćinstva će dobijati gas po ceni na koju saglasnost da Agencija za energetiku, tu može da bude manjih razlika, negde je cena gasa malo veća, negde malo manja, u zavisnosti od stanja mreže i nekih drugih činilaca, ali se kod svih distributera ona izračunava po istoj metodologiji. Pored toga, sada svako ima pravo da traži od koga će da kupi gas, pa i domaćinstva, ali na cenu gasa treba dodati i deo troškova za prolazak gasa kroz našu mrežu i mreže drugih distributera, pa tek kada se sve to izračuna, videće koliko će ih gas koštati. Korisnici imaju i tu mogućnost, možda će to neko da proba, ali ne očekujem da će to biti pravilo. Smatram da će masa onih koji su ovde i dalje da budu naši potrošači, odnosno da mi budemo i dalje njihov javni snabdevač.
Lj.M.
