trg_fontane
Spoljašnjost zgrade s vremena na vreme ukazuje na probleme unutar zgrade, naime, često se dešava da se pojave grafiti mržnje na zidu škole.
Unutar zgrade su mnogo ozbiljniji problemi, prvi put je javnost obaveštena o tome pre nekoliko godina kada je u okviru jednog projekta osnovan dnevni boravak za socijalno ugroženu decu u školi, koja su u većini slučajeva bila romske nacionalnosti. Tada su neki od roditelja neromske dece negodovali zbog „velikog broja Roma“. Sećamo se i toga da je smanjen broj dece srpske nacionalnosti u školi, da neki tvrde da je škola „mađarska“, neki da treba da bude „mešovita“ itd. Sve to ne zvuči dobro.
U poslednje vreme sve su glasniji oni koji, doduše, u kuloarima govore o tome da „mađarska“ škola ne bi trebala da ima „srpsku“ direktoricu. Nažalost, slično je i u drugim školama, u tzv. srpskim školama („Sever Đurkić“ i „Zdravko Gložanski“) direktori su „adekvatne nacionalnosti“, a takav je slučaj i u „mađarskim“ školama, osim u školi „Petefi Šandor“, gde je Dragica Krstić aktuelna direktorica.
Naravno, ovakva podela je maslo politike i političara, ali ne samo njih, građani, intelektualci i obični ljudi ćute, a za dobrobit svih nas nadajmo se da ćutanje ne znači odobravanje.
Direktorka škole „Petefi Šandor“ Dragica Krstić je novinaru ovih novina u nekoliko navrata nagovestila da situacija u školi nije dobra, međutim, nije želela javno da progovori o lošim stvarima, pritiscima, o položaju „srpske“ direktorke u „mađarskoj“ školi. Tu praksu je prekinula krajem prošle nedelje, kada je za dnevni list Blic izjavila da četiri godine, od kada je direktorka, trpi diskriminaciju. Ona je za te novine rekla da je do sada ćutala o anonimnim pozivima, SMS porukama i pretećim pismima otkako je postala direktorka, dok nedavno, kako je rekla, nije fizički napadnuta ispred zgrade u kojoj stanuje. Rekla je i da se nakon toga obratila policiji. Ona se obratila i ombudsmanima zbog diskriminacije na nacionalnoj osnovi. Smatra da je žrtva torture na nacionalnoj osnovi, te da nije znala šta je čeka kada je pre četiri godine postala direktorka škole, koja ima 300 đaka mađarske i oko stotinu srpske nacionalnosti.
„Upravo zato što je to osetljiva tema, ćutala sam pune četiri godine. Među mojim prijateljima ima i Mađara koji su šokirani šikaniranjem samo zato što pojedinci smatraju da Srpkinja ne može biti direktorka mađarske škole“, rekla je Dragica Krstić za Blic. Ona je navela i da je u toku četiri godine bilo i brojnih anonimnih prijava i slanja budžetskih inspekcija u školu, ali da se lakše nosila sa tim stvarima nego sa pretećim porukama i pismima. Kulminacija je bila fizički napad na nju, rekla je novinaru Blica: „Tri mladića su me s leđa zgrabila za ruke i obratila se rečima: ’Šta radiš, kučko, nestani’. Tada sam shvatila da su stvari otišle predaleko i obratila sam se, između ostalog, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu unutrašnjih poslova, republičkom i pokrajinskom ombudsmanu. Ombudsman je najbrže reagovao, i nakon provere mojih navoda, o mojoj bezbednosti se stara policija“. Krstić je za Blic najavila i da će povući kandidaturu za ponovni izbor za direktora škole. Istakla je i da su kolege u školi koje su mađarske nacionalnosti i koje joj pružaju podršku, izložene pritiscima. Zahvaljujući toj podršci ona je na tajnom glasanju na nastavničkom veću po drugi put dobila većinsku podršku (od 66 članova kolektiva za nju je glasalo 40).
Predsednik opštine Peter Knezi nije hteo da komentariše navode Dragice Krstić za Bečejski mozaik, rekavši da slučaj nije u nadležnosti opštine, a za Blic je izjavio da je po nalogu ombudsmana trebao da proveri navode Dragice Kristić i da joj je poslao dopis da se izjasni, međutim, nije dobio odgovor od nje.
„Ne mogu više da radim pod pritiscima“
Dragica Kristić početkom ove nedelje nije želela da govori o događajima u školi i o tome da li će zaista da povuče kandidaturu na mesto direktora, ali je za sredu ujutro najavila konferenciju za novinare, međutim, ona je odložena. Ipak, dala je telefonsku izjavu za Bečejski mozaik.
Naglasili ste da četiri godine trpite diskriminaciju u ovoj školi i da je bilo čak i fizičkih napada na vas, da ste pod policijskom zaštitom.
– Da, bio je jedan fizički napad. Policija nadgleda slučaj da tako kažemo, ja ne smem mnogo da pričam o tome, jer posle članka objavljenog u Blicu ljudi me čudno gledaju i umorna sam od svega. Rekla sam da ću otići iz grada, da neću ostati u toj školi sigurno, u školi gde se radi mimo zakona samo zato što neki ljudi smetaju i što ne odgovaraju trenutnoj vladajućoj strukturi.
U ponedeljak je školski odbor održao sastanak kako bi doneo odluku kog kandidata za direktora podržava, vas ili profesora Engelberta Siča Budaija?
– Školski odbor je zasedao 5. marta, trebalo je da se na odboru traži prethodna saglasnost za izbor kandidata za direktora od Nacionalnog saveta Mađara, jer po zakonu u školama gde se nastava većinom izvodi na mađarskom jeziku traži se prethodna saglasnost od nacionalnog saveta. Jedan deo školskog odbora je odbio da traži prethodnu saglasnost jer su se rukovodili sa nekim mišljenjima i nekim tumačenjima zakona, da se prvo donese odluka o izboru kandidata i da se to šalje na prethodnu saglasnost nacionalnom savetu. Prosvetna inspektorka je dala nalog mera da se radi po zakonskoj proceduri, školski odbor to nije uvažio i prosvetna inspektorka je bila na ovom školskom odboru koji je trajao više od četiri sata, sa jednom temom, da ne žele da pošalju za saglasnost za oba kandidata i da žele da tajnim glasanjem glasaju za direktora. Inspektorka je rekla da ne može da se glasa za direktora, jer mora da se pošalje dokumentacija za oba kandidata na prethodnu saglasnost nacionalnom savetu, i kada se ona dobije, školski odbor treba da izglasa direktora. Oni su to četiri sata odbijali, negirali nalog mera prosvetne inspektorke i predsednik školskog odbora je dao neopozivu ostavku zbog neregularnosti u izboru direktora, zatim je jedan član rekao da neće da radi mimo zakona i da njemu ništa nije jasno i napustio je sednicu školskog odbora, a potom je otišao još jedan član školskog odbora. Međutim, sekretarka škole je rekla da je po njenom mišljenju sve u redu, i školski odbor je nastavio rad i bez zamenika predsednika školskog odbora. Sada inspektorka preduzima dalje korake i proverava zakonitost ovih postupaka.
Da li ćete povući vašu kandidaturu za direktora?
– Najverovatnije da, jer ne želim više da radim pod pritiscima. Članovima nastavničkog veća sam rekla da sam im zahvalna, to su moje kolege, ljudi sa kojima sam četiri godine lepo sarađivala kada je dve trećine kolektiva u pitanju, to su ljudi i jedne i druge nacionalnosti. Ne mogu više da prihvatim da radim pod pritiscima, jer u takvim okolnostima ne mogu biti dobar direktor i u strahu se ne može raditi.
Kakav je kraj?
Za sada se ne zna epilog ovog slučaja. Ko će da ode, ko će da ostane i da li će neko da odgovara.
Ova „priča“ dešava se u opštini Bečej koja je prošle godine od pokrajine dobila nagradu za toleranciju, doduše, reč tolerancija nije adekvatna za to što se nagradom „htelo reći“, jer tolerancija znači trpeti. Neki teškom mukom trpe neke druge. Za sada.
K.D.F. i LJ.M.
