trg_fontaneNakon ptičjeg, svinjskog i H1N1 virusa koji su „harali“ prethodnih godina, ove godine u Srbiju je stigao i virus Zapadnog Nila. Iako nije poprimio razmere epidemije, on se u prethodnom periodu ubrzano širio i prema zvaničnim podacima početkom septembra je u Srbiji od virusa Zapadnog Nila obolelo više od 120 osoba, a 14 pacijenata je preminulo. U 14 gradova u Srbiji, među kojima je i Bečej, utvrđeno je prisustvo komaraca koji prenose groznicu Zapadnog Nila.
Prema rečima direktora Doma zdravlja u Bečeju Siniše Šijačića, razloga za paniku nema, jer ovaj virus nema razmere epidemije, čak ni kad su blaži oblici u pitanju. Na pitanje koliko je Bečejaca zaraženo, Šijačić je odgovorio da nema zvaničnih potvrda o bolesnima u Bečeju: „Siguran sam da je bilo i da ima Bečejaca, ali nemoguće je znati koliki je to broj, pošto 80 posto pacijenata prođe bez ikakve kliničke slike, 20 posto njih ima kliničku sliku ali se ne jave lekaru, nego se sami leče, dok kod drugih bude prepoznat kao grip. Jako je teško dokazati da je u pitanju baš taj virus bez analize krvi, tako da bi svaki odgovor o broju zaraženih pacijenata iz Bečeja bio nepotpun jer nemam potvrdu da je takva analiza urađena, ali siguran sam da je bilo i da ih ima. To sigurno nije veliki broj, jer se analiza ne radi svima, nego obično teže obolelima. U Bečeju nemamo ništa izraženo u tom smislu da postoji virusna infekcija, čak ni blaži oblici, a ’pravi’ grip još nije počeo. Kada se jave simptomi gripa, verovatno će biti reči o virusu Zapadnog Nila, jer još nije vreme sezonskog gripa“.
Virus Zapadnog Nila je relativno nov na našem podneblju i teže podnose oni kojima je imuni sistem već oslabljen nekim drugim bolestima, kao što su stariji pacijenti sa različitim hroničnim oboljenjima, rekao je za Danas infektolog Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.
Ovaj virus prvi put je registrovan u Ugandi 1937. godine, a za infektologe nije bilo pitanje da li će ta i slične infektivne bolesti doći i do nas, već kada će se to desiti.
Virus Zapadnog Nila se ne prenosi među ljudima putem kontakta, kao što je to slučaj kod drugih virusa, nego ga prenose komarci. Groznica nastaje tri do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca i bolest kod oko 80 posto inficiranih protiče bez tipičnih simptoma. U 20 odsto slučajeva virus se manifestuje slično gripu, javljaju se povišena temperatura, bolovi u mišićima, povraćanje, a najteži oblik dobije jedan od 150 obolelih, najčešće su to pacijenti stariji od 50 godina, koji imaju tešku kliničku sliku.
Kod težih slučajeva virus se manifestuje kroz meningitis i encefalitis, infekciju moždanica ili upalu mozga. Kako objašnjava dr Delić, raspon težine komplikacija se kreće od onih blažih, do gubitka svesti, pa je lečenje encefalitisa problematično u 15 odsto slučajeva. Terapija za infekciju ovim virusom ne postoji, samo se ublažavaju simptomi bolesti.
Primarni rezervoar virusa Zapadnog Nila su ptice, a mi imamo migratorne ptice, a prenosioci su komarci.
Apsolutna zaštita od virusa ne postoji, ali se može delovati preventivno, najpre tako što odgovarajuće službe moraju redovno da redukuju komarce, posebno pored vodenih površina, ali i edukacijom ljudi da se zaštite od ujeda na različite načine, objasnio je Dragan Delić.
LJ.M.
