Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Drugi pišu: Insajder.net – NBS zna šta se dogodilo sa zlatom u Bazelu

Drugi pišu: Insajder.net – NBS zna šta se dogodilo sa zlatom u Bazelutrg_fontane

„Ko je uzeo 45 tona srpskog zlata“, „Nestalo nam 45 tona zlata, ne znamo gde su“ „Od 46 tona zlata, ostala jedna – kako?“, naslovi su koji su preplavili medije prošle nedelje.

Do nagađanja o tome gde je nestalo i ko je „ukrao toliku količinu srpskog“ zlata, došlo je nakon izjave guvernerke Jorgovanke Tabaković da je u Bazelu od 46 tona ostala samo jedna tona zlata i da misli da će se time dugo i ozbiljno baviti odgovorni i ozbiljni ljudi u Srbiji.
Ovakva izjava bila je nejasna jer je opšte poznata činjenica da se 46,1 tona zlata, o kojoj je guvernerka pričala, nalazila na računu Banke za međunarodno poravnanje (BIS) u Bazelu i pripadala je celoj SFRJ. Sporazumom o pitanjima sukcesije ovo zlato podeljeno je između država SFRJ još pre 15 godina.
Insajder.net uputio je tada pitanja Jorgovanki Tabaković – o tome kako je moguće da je previdela da su 46 tona zlata u Bazelu zapravo bile rezerve svih pet država nastalih na prostoru SFRJ, a ne samo države Srbije, koje su u međuvremenu podeljene.

Kako je zlato završilo u Bazelu?

Zlatne rezerve u Bazelu formirane su posle 1968, i to kupovinom na međunarodnom tržištu zlata.
Godine 1992, pošto Savet bezbednosti UN uvodi embargo Srbiji i Crnoj Gori, oko 46 tona čistog zlata blokira se u Banci za međunarodna poravnanja (BIS) u švajcarskom gradu Bazelu.
Tada su gotovo cele monetarne rezerve u zlatu Narodne banke Jugoslavije blokirane do postizanja rešenja o podeli imovine SFRJ.
Nakon toga, zlato koje je bilo u vlasništvu Narodne banke Jugoslavije podeljeno je na osnovu Sporazuma o sukcesiji SFRJ, koji su 29. juna 2001. potpisale sve bivše republike sukcesori.
Tim sporazumom, Saveznoj Republici Jugoslaviji od 46,1 tone zlata kod Banke za međunarodno poravnanje (BIS) u Bazelu pripalo je oko 16,8 tona zlata.
Kasnije, od 16,8 tona zlata, 2006. Crnoj Gori isplaćen je pripadajući deo od 1,2 tone po Sporazumu o pitanjima sukcesije.
Da li je guvernerka pod „ozbiljni i odgovorni ljudi u Srbiji koji će se baviti pitanjem nestanka 45 tona zlata iz Bazela“, mislila na istoričare ili na istražne organe, po svemu sudeći, nećemo saznati.

(Insajder.net)

U zvaničnom odgovoru iz Narodne banke potvrđeno nam je da NBS zapravo zna šta se desilo sa zlatom. Oni u odgovoru navode da su se predstavnici pet zemalja nastalih na prostoru SFRJ 2001. dogovorili o raspodeli 46 tona rezervi zlata koje nekadašnja zajednička država imala u Bazelu, kada je tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji pripalo oko 16,8 tona.
Međutim, u odgovoru nismo dobili objašnjenje na osnovu čega je onda guvernerka zaključila da je 46 tona zlata u Bazelu pripadalo Srbiji jer je izjavila da će se „pitanjem nestanka dugo baviti ozbiljni i odgovorni ljudi iz Srbije“.
Podsetimo, na predstavljanju Izveštaja o inflaciji za avgust 2016, u Narodnoj banci Srbije, guvernerka je izjavila da Narodna banka trenutno raspolaže s 18,3 tone zlata, dodavši da se od toga 1,01 tona nalazi u trezorima Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, dok je sve ostalo u trezorima NBS-a u Srbiji.
Tom prilikom rekla je i da misli da će se pitanjem kako je od 46 tona zlata u Bazelu ostala samo jedna tona dugo i ozbiljno baviti odgovorni i ozbiljni ljudi u Srbiji.
Na osnovu ove izjave guvernerke Narodne banke svakako se laički moglo zaključiti da je 45 tona zlata neobjašnjivo nestalo jer što bi se u suprotnom ovim pitanjem „dugo bavili odgovorni ljudi u Srbiji“?.

(Insajder.net, 22. avgust)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *