trg_fontaneOd sredine aprila naovamo kao da se neprestano „slavi“ 1. maj, Međunarodni praznik rada, koji se od 1890. godine širom sveta obeležava masovnim manifestacijama, demonstracijama i štrajkovima u znak sećanja na radničke proteste 1886. godine kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.
Doduše, kod nas praznujemo neradno, ove godine naročito, jer od kada je počela izborna kampanja, mnogi se bave predizbornim marketingom i ostalim aktivnostima, i to uglavnom u toku radnog vremena, na svojim prvobitnim radnim mestima.
Kod drugih ljudi koji nemaju nijedno radno mesto, a kamoli rezervno, kako upozoravaju stručnjaci i sindikati, dominira strah od gubitka radnog mesta zbog masovnih otpuštanja, odnosno sve se svodi na zadržavanje radnog mesta i dobijanje makar minimalne zarade da bi se prehranila porodica.
Zaposleni u Srbiji imaju najniže plate u regionu, životni standard je drastično opao, minimalna plata od 20.010 dinara (od 1. aprila 2012. godine) nije dovoljna ni za polovinu minimalne potrošačke korpe.
Prošle godine je oko pola miliona ljudi ostalo bez posla, a sa stopom nezaposlenosti od 24,4 odsto, Srbija se nalazi u evropskom vrhu. Pri tom je bez posla oko 50 odsto mladih ljudi.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2001. godini Srbija imala 2.101.668 zaposlenih, a krajem novembra 2011. godine 1.743.411. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje krajem novembra je na evidenciji bilo oko 735.000 ljudi, a u ovoj godini na posao čeka gotovo 760.000 građana.
U Bečeju se poslednjih nekoliko godina broj nezaposlenih građana kreće od 4.500 do 5.000. U januaru 2009. godine na posao je čekalo 4.274 ljudi, u istom periodu 2010. godine 4.838, prošle godine u januaru 4.895, a početkom ove godine na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje se nalazi 5.087 osoba. Prosečna neto plata u Bečeju je pre dve godine bila oko 22.500 dinara, a krajem prošle godine oko 35.000 dinara.
Priredila LJ.M.
