Majske igre od 19. do 23. maja: Dvanaest predstava za decu i mlade iz tri države

Majske igre – najveći i najstariji međunarodni festival scenskog stvaralaštva dece i mladih u Srbiji – 67. put biće održane od 19. do 23. maja u Gradskom pozorištu Bečej.

Na programu Majskih igara biće po šest predstava za decu i mlade iz Srbije i regiona.

Selektorka Sonja Petrović, pozorišna rediteljka i direktorka Festivala ekološkog pozorišta iz Bačke Palanke od ukupno 40 prijavljenih iz Srbije, BiH i Hrvatske, izabrala je predstave koje će se takmičiti za Zlatnog, Srebrnog, Bronzanog paža i ostale nagrade.

Predstave za decu i mlade će ocenjivati žiri koji čine Silvija Križan, glumica Novosadskog pozorišta (predsednica žirija), Marta Bogosavljević, glumica iz Beograda i Vanja Alač, reditelj iz Beograda.

Predstave o surovosti života, hrabrosti i nadi

Majske igre će biti otvorene sutra, 19. maja, u podne, kada bi predsednik opštine Vuk Radojević trebalo da preda ključeve grada deci.

Nakon otvaranja, u 12.30 časova, biće izvedena predstava „Mačka u čizmama“ (za decu, 7+) Dečjeg dramskog studija Gradskog pozorišta Bečej.

Selektorka Sonja Petrović u obrazloženju izabranih predstava navodi da je „tekst ’Mačak u čizmama’ Igora Bojovića jedan je od onih koji je nekada davno dobijao velika priznanja pa čak i na najvećim nacionalnim festivalima kao što su Sterijino pozorje“. Dodaje da su u međuvremenu neki odlučili da pozorištu za decu nije mesto među pozorištem za odrasle. „Oni koji se stvaralaštvom za decu i mlade i dalje bave na način na koji ono zaslužuje znaju da moraju da učine sve napore kako bi se ovaj dramski sektor vratio na pijedestal koji mu pripada. Ova predstava je na tragu da povrati tu izgubljenu čast jer se ne libi od rušenja mita i tradicije i pametno promišlja nove poglede na svet“.

U 15.15 časova na programu je komad „Pozorišna zbrka“ (za decu, 10+) Dramskog studija „Proscenijum“ iz Bačke Palanke.

Predstava je adaptacija dva teksta (’Putujuće pozorište Šopalović’ Ljubomira Simovića i ’Drama o drami’ Toda Nikoletića), a zasniva se, kaže selektorka, na odluci da se govori o pozorištu u pozorištu. „Zbog izbora teme i trenutnog odnosa društva prema pozorištu i pozorišta prema društvu ova predstava se čini neočekivano aktuelnom i hrabrom“.

U utorak, 20. maja, u 10 sati počinje predstava „Princ bez miraza“ (za decu, 7+) SKC „Stevan Sremac“ KS „Miroslav Antić“ iz Sente.

Kolektiv predstave „jednakim ulogom i zajedničkim snagama, kroz bogate karaktere, komične situacije i pomoću glumačke veštine uspeva da dostigne duhovitosti koje ovaj tekst nudi. Mladi glumci igraju sa lakoćom i bez straha od prelaženja mere, baš onako kako dramska umetnost u najranijem dobu i treba da nas oslobodi“, ističe Sonja Petrović.

U 12.30 časova biće prikazan komad „(Is)kupljenje“ (za mlade) Dramskog studija JU KSC Kakanj (Bosna i Hercegovina).

Selektorka veruje da je predstava nastala iz istinske potrebe mladih i da je njihova od ideje do realizacije. „Ona odiše i formom i sadržinom nekim novim idejama, osećanjima i potrebama koje samo pripadnici tih generacija mogu da reprodukuju. Ideja da se od pesama muzičke grupe ’Zoster’ i ’Letu štuke’ napravi predstava čini se tako bliska sa godinama u kojima muzika postaje stil života, ekipa kojoj pripadaš, kafić u koji izlaziš i na kraju krajeva život koji planiraš da živiš. Ovi mladi ljudi kroz različite žanrove i forme, fragmentarnu, a ponekad i asocijativnu dramaturgiju, ples i određenu dozu začudnosti i misterije sukobljavaju se sa najgorim neprijateljem – sa samim sobom“.

Poslednja predstava tog dana je „Hronike haosa: Harms“ (za mlade) Dramskog studija mladih Gradskog pozorišta Bečej koja počinje u 17 časova (po motivima proze i poezije Danila Harmsa).

Selektorka kaže da adaptacija zbirke iščašenih i apsurdnih priča „jezivo podsećaju na našu stvarnost“ i dodaje da „ovaj iracionalan i besmislen svet u kome živimo i represija koju svakodnevno trpimo čini da pomislimo da je apsurd – naturalizam. Međutim, kada saberete dve iste stvari u sintezi dobijate nešto treće. Ova predstava je nešto treće, neka post-apsurdnost surovosti života u kome stvaramo“.

Trećeg dana Majskih igara, 21. maja, program u 10 sati počinje predstavom „Princeza Fina Žozefina, princ Hrabrić i još poneko“ (za decu, 5+) odeljenja III-2 OŠ „Veljko Dugošević“ iz Rume.

Predstava je, navodi selektorka, „fenomenalan primer kako se dramska umetnost može primeniti u obrazovne svrhe“. Po njenim rečima, u vreme kada se sve više publike okreće teatru „koji komunicira putem efekata i spektakla, ovakav vid pozorišnog čina vraća nas na njegovu suštinu. Pozorište je šansa, prilika, igra i pokazna vežba iz solidarnosti“.

Istog dana u 12.30 sati na programu je „Pepeljuga kakvu još niste videli“ (za mlade, 12+) Škole govora i glume „Glumaštarije“ iz Kraljeva.

Poznata priča je ispričana „tako da usvaja suvremeni kontekst i nove društvene okolnosti, na duhovit način postavlja pitanja o svetu u kome živimo. Način na koji ovaj kolektiv zajedno diše čini da ova predstava razbije četvrti zid i dopre do publike“, navodi selektorka.

U četvrtak, 22. maja, u 10 časova biće izvedena predstava „Čarobnjak iz Oza“ (za decu, 5+) Max teatra iz Zaprešića (Hrvatska).

Svima dobro poznata priča o Doroti u ovoj izvedbi poseduje sve elemente visokog pozorišnog čina, ističe selektorka i dodaje da „pokreće važne teme i izaziva neke zakopane emocije“.

U 12 časova sledi „Ona stvar“ (za mlade, 13+) BardTeatra iz Kragujevca.

„Tematizovati vreme u pozorištu uvek je bio jedan od najvećih izazova. Uhvatiti ga, rašrafiti, otkriti mu sistem i ponovo ga vratiti da surovo teče. Odluka da se u dobu mladosti kada je sve vreme pred njima bave fenomenom vremena je hrabra i začudna u isto vreme“, kaže selektorka.

U 17 časova na programu je predstava na mađarskom jeziku „Abigel“ (za mlade) iz Színes Szilánkok Diákszínpad iz Novog Sada.

„Roman Magde Sabo ’nadrasta omladinski i avanturistički žanr’ i priča priču o mladalačkoj nevinosti. Kompletna, emotivno snažna, a u isto vreme magična misteriozna priča ispričana je pametno, vešto, odmereno izabranim sredstvima. ’Abigel’ nam donosi nešto što deluje zaboravljeno kao tema, a to je nada“, ističe selektorka.

Poslednjeg dana Majskih igara, 23. maja, u 10 časova počinje predstava „Ala je lep ovaj svet“ (za decu, 5+) Škole plesa i scenskih umetnosti Foxy iz Novog Sada.

Komad, po mišljenju selektorke, kroz igru, slike, kompozicije i pre svega ples, donosi miris detinjstva. „Posebno je važna afirmacija plesa u pozorištu kao ravnopravnog sredstva i oblasti koja se čini nedovoljno afirmisanom i istraženom u okvirima konvencijalnog ili klasičnog teatra koji nas okružuje“.

U 12.30 časova biće izvedena poslednja predstava festivala, „F 451“ (za mlade) „Kulturociklina“ iz Kruševca.

Predstava je, po mišljenju selektorke, pametna dramatizacija i pametan izbor romana „Farenhajt 451” Reja Bredberija, „remek-dela 20. veka, koje se sada više nego ikad čini aktuelnim. Rediteljka se sa razlogom pita ’Da li bismo uopšte umeli da prepoznamo društvo u kojem je sloboda mišljenja toliko potisnuta ili uniformisana, da ni ne primećujemo da nam je oduzeta?’. Da li ćemo se ikada vratiti čitanju, umetnosti ili se to sad već po nekom planu i strategiji spaljuje u nama i oko nas. Kulturociklin je sad već prepoznatljiv kao grupa sa snažnim aktivističkim pečatom stvaranja koji hrabro odgovara na tabu ili u ovom slučaju goruće teme u svetu oko nas. Ima li šta važnije do mlade načiniti hrabrim i spremnim da progovore?“.

Međunarodni festival scenskog stvaralaštva dece i mladih završava se proglašenjem pobednika i dodelom nagrada u 16 časova.

Predstave za decu i mlade će ocenjivati žiri koji čine Silvija Križan, glumica Novosadskog pozorišta (predsednica žirija), Marta Bogosavljević, glumica iz Beograda i Vanja Alač, reditelj iz Beograda.

Selektorka: Mladi uspevaju da integrišu pozorište u svoju pobunu

Selektorka Sonja Petrović je u obrazloženju izabranih predstava za Majske igre istakla da je zabolela činjenica da je broj prijava znatno manji nego prošle godine.

„Ipak, složićete se da postoje opravdani razlozi za to koji su me naterali da ovu selekciju posmatram kao širu sliku. Kao odgovor dece i mladih na trenutak, jer su upravo tu kolektivnu promenu svesti društva, koja je nastala kao posledica pada nadstrešnice u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 16 osoba, poveli ti mladi ljudi. Kako su mladi preuzeli ulogu pokretača promena koja im i priliči, ali i odgovornost u odsustvu kolektivne ili odgovornosti odraslih za stanje u društvu, logično je da se pitamo: pa kada su onda imali i da li su imali vremena za pozorište? Ova tema perfidno se nameće svuda; u privatnim razgovorima, medijskim nastupima, izjavama, intervjuima i onih koji ga praktikuju i vole i onih koji ga rado zaobilaze. Jedni bi da zatvaraju pozorišta, drugi da ga cenzurišu, treći da ga privatizuju, a ova deca i mladi čini mi se da jedini razumeju čemu ono u stvari treba da služi“.

Sonja Petrović je navela da mladi u ovakvom socijalnom kontekstu biraju tekstove i teme koje oslikavaju njihov svet i šalju poruku.

„Oni uspevaju da integrišu pozorište u svoju pobunu. Oni se služe pozorišnim sredstvima da artikulišu svoje socijalne interese i političke ciljeve. Pozorište doživljavaju kao mesto gde se njihov glas čuje, kao način artikulacije njihovih problema, želja i na kraju krajeva ideja o zajednici i budućnosti kakvoj se nadaju.“

Istorija pozorišta i sveta nas uči da su u osetljivim socijalnim trenucima pozorišta odigrala ključnu ulogu.

„Onda kada svi misle o pukoj egzistenciji, preživljavanju i žive u strahu i grču, pozorište jedino preuzima odgovornost negovanja zapostavljenih delova uma i duše. Iako je usled blokada škola primećeno odsustvo većeg broja prijava školskih dramskih projekata, nezavisni dramski studiji i dramske škole postali su utočišta i lečilišta mladih. Na pitanja poput: treba li i može li pozorište da utiče na društvene ili političke okolnosti? kakva je uloga pozorišta u krizi? mladi odgovaraju: da, jer ga suštinski razumeju. Iako smo im oduzeli prostor za igru, slobodu i radost i obuli ih u radne čizme, da bar imaju debele đonove kada budu gazili po blatu sveta koji smo im ostavili, oni su to doživeli kao kostim koji im je pomogao da otkriju svoj lik. Oni tačno znaju šta igraju i šta su ciljevi njihovih likova. I to je mnogo veće od kvaliteta svih ovih predstava i pojedinačno i zajedno, taj zalog za budućnost koju nam oni prikazuju“, zaključila je selektorka Majskih igara Sonja Petrović.

B.M.