trg_fontaneU poslednje vreme se mnogo priča o moralu (etika, kao bezvremenska kategorija se zaboravlja), o javnom interesu, o bahatom, licemernom, koruptivnom ponašanju političkih funkcionera – jedan od aktuelnih primera je ljubavna veza ministra i pevačice, u čiju se službu stavljaju i državni resursi – i o drugim, ne naročito lepim stvarima. Nemoral, bahatost i korupciju treba da sprečavaju zakoni i oni koji se brinu o sprovođenju zakona, zatim Agencija za borbu protiv korupcije, osećaj za poštenje političara, a na kraju krajeva i Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave. Taj kodeks je u bečejskom parlamentu usvojen u junu 2005. godine (kodeks je pripremila Stalna konferencija gradova i opština krajem 2004. godine i usvojen je u 90 odsto lokalnih samouprava), za vreme kada je predsednik opštine bio Đorđe Predin, a predsednik Skupštine opštine Endre Sabo.
Taj kodeks je, mada se stiče utisak da ga se niko ne seća, niti se sprovodi kontrola nad njegovim poštovanjem, još na snazi.
O tome kako „posluju“ opštine u Vojvodini svedoči nedavno okončan istraživački projekat Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Mediji i lokalne samouprave” o tome šta se dešava u vojvođanskim lokalnim samoupravama. To istraživanje trebalo je da posluži i za donošenje odluke o najboljem gradonačelniku u Vojvodini. Međutim, na osnovu informacija iz 45 tekstova iz isto toliko vojvođanskih lokalnih samouprava, komisija NDNV-a u sastavu Žužana Serenčeš, Dinko Gruhonjić, Nedim Sejdinović, Željko Bodrožić i Vladan Filipčev, donela je odluku da niko ne zaslužuje da bude proglašen najboljim gradonačelnikom ili predsednikom opštine u Vojvodini.
Predstavnici NDNV-a su na konferenciji za novinare kazali da su lokalne vlasti u ovoj pokrajini posle lokalnih izbora u maju 2012. godine uglavnom bile zauzete zauzimanjem „fotelja”, zatim „preletanjima” iz stranke u stranku, kao i „prekomponovanjima” lokalnih vlasti, ali ne i opštim dobrom građana u njihovim lokalnim samoupravama. Zaključeno je da je rad lokalnih vlasti uglavnom netransparentan, da na lokalnom nivou u velikom broju slučajeva ne postoji ono što se naziva javno mnjenje.
Predstavnici vojvođanskih opština, ukoliko žele da rade u javnom interesu, trebalo bi da se zabrinu zbog toga što nije izabran najgradonačelnik, a i zbog obrazloženja žirija. To je još jedan od razloga da se pridržavaju kodeksa ponašanja lokalnih funkcionera. Zbog čega je važno da opštine posluju javno, u interesu građana, nekoruptivno? Zato što, kako je rekao Aleksis de Tokvil: „… upravo u opštini leži snaga slobodnih naroda. Opštinske institucije su za slobodu ono što su osnovne škole za nauku; one slobodu čine pristupačnom narodu; one mu omile njeno miroljubivo korišćenje i navikavaju ga da se njome služi“.
Zašto je važan Etički kodeks?
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija u Priručniku o praćenju rada lokalne samouprave piše da „onaj ko hoće da radi dobro – u interesu zajednice – naći će načina da to ostvari čak i onda kada ga pravila ili spoljni nadzor ne obavezuju. Međutim, nikada nije sasvim izvesno hoće li oni kojima je povereno staranje o javnom dobru svoj posao obavljati savesno. Neizvesnost se najpre tiče toga kako se utvrđuje šta je javno dobro, tj. takozvani javni interes. A dodatno se tiče toga kako se staranje o javnom interesu sprovodi u delo. Da bi građani mogli da se pouzdaju u institucije i njihove rukovodioce, te ustanove i ti pojedinci moraju biti obavezani unapred propisanim pravilima i procedurama, te podvrgnuti nadzoru. No, ni to nije dovoljno, pa se u savremenim društvima traže i dodatna jemstva: od institucija se, na primer, zahteva da rade javno; da obrazlažu odluke koje donose; da obaveštavaju javnost o politici za koju se opredeljuju i činiocima koje su uzeli u obzir; da informišu građane o njihovim pravima, o načinu kako da ih ostvare i o tome kakav kvalitet usluga javnog sektora mogu da očekuju. Nisu samo institucije predmet pažnje savremenih regulatora, već i pojedinci koji njima rukovode. Od njih se, pre svega, traže garancije da javna ovlašćenja neće staviti u službu privatnih interesa. Naravno, procedure odlučivanja u organima vlasti, kao i odnosi između vlasti i građana, uređuju se – zakonima. „Pravim“ zakonima se smatraju oni koji sadrže i pretnju prisile zbog neispunjenja obaveza. Zakonodavci, naime, ponekad nisu spremni da u potpunosti regulišu sve situacije: umesto toga, oni definišu načela ili norme, odnosno preporučuju određeno ponašanje. Drugim rečima, oni postupaju poput eksperta za saobraćaj koji na nekoj deonici puta preporučuju da se vozi brzinom od 50 kilometara na sat, umesto da postave znak kojim će zabraniti da se vozi brže od 60. Etički kodeksi su nalik takvim, „mekanim“ zakonima. U njima su predstavljeni obrasci uzornog ponašanja, kojih se valja pridržavati čak i onda kada zakon ne brani da se postupa drugačije“.
Ko su funkcioneri?
Treba prvo objasniti ko su funkcioneri. Po odredbama bečejskog kodeksa o ponašanju funkcionera, funkcioner opštine je svako izabrano, postavljeno i imenovano lice u organima opštine Bečej i u organima javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač opština.
Predmet kodeksa je definisanje etičkih standarda ponašanja na koje su se obavezali funkcioneri opštine. Najvažnije je da lokalni funkcioneri shvate, a to piše i u kodeksu, da treba da obavljaju funkciju po zakonu i isključivo u javnom interesu, a ne u svom ličnom, privatnom, grupnom ili stranačkom interesu. Izabrani funkcioner treba da obavlja svoje dužnosti u skladu sa mandatom koji je dobio od svojih birača (tu su problem „preletači“) i odgovoran je svim građanima lokalne zajednice, uključujući i one birače koji nisu glasali za njega ili za izbornu listu sa koje je izabran. Poštujući izbor birača, a naročito ako je izabran sa stranačke liste kandidata, izabrani funkcioner treba da izbegava da tokom svog mandata promeni stranku kojoj je pripadao u vreme izbora, piše u lokalnom kodeksu.
U kodeksu se govori i o odnosu sa medijima: predstavnici vlasti treba da se odnose učtivo, sa poštovanjem i bez diskriminacije prema medijima, ali takođe i prema građanima, zaposlenima i svojim kolegama, te treba da javno ukažu na sve slučajeve nezakonitog i neetičkog ponašanja i kršenja pravila iz kodeksa.
Prema standardima kodeksa o ponašanju je pre svega zabranjen sukob interesa: funkcioner ne sme da ostvari ličnu ili grupnu interes koristeći svoja ovlašćenja, ne sme da da prednost privatnim interesima nad javnim, čak i ako takvo ponašanje nije formalno zabranjeno. Funkcioner mora da se pridržava propisa koji predviđaju obavezu davanja podataka o imovnom stanju. Funkcioner treba da poštuje zakonska ograničenja u pogledu obavljanja više javnih funkcija istovremeno. Ako funkcioner ima privatni interes u stvari u kojoj raspravlja i odlučuje organ ili telo čiji je on član, dužan je da pre učešća u raspravi, a najkasnije pre početka odlučivanja, saopšti postojanje takvog privatnog interesa.
Funkcioner treba da za svaku svoju odluku da obrazloženje kada građani od njega to traže, uz navođenje svih činjenica i okolnosti na kojima je ta odluka zasnovana, a posebno koji propisi su primenjeni.
Funkcioner, u obavljanju funkcije, treba da se uzdrži od bilo kakvog ponašanja, koje bi, po važećem međunarodnom ili domaćem krivičnom pravu, moglo da se okarakteriše kao aktivno ili pasivno podmićivanje. Funkcioner treba da se aktivno angažuje u otkrivanju i borbi protiv svih oblika korupcije u opštini.
Funkcioner ne sme da traži, primi, odnosno dozvoli drugom licu da u njegovo ime ili u njegovu korist primi, niti da poklon, uslugu, gostoprimstvo ili bilo kakvu drugu korist u vezi sa vršenjem funkcije, osim prigodnih i protokolarnih poklona minimalne vrednosti, koja vrednost je utvrđena Zakonom o PDV-u i Uputstvom ministra finansije.
U upravljanju i korišćenju javnih sredstava funkcioner mora da postupa sa pažnjom dobrog domaćina. Funkcioner treba da se pridržava budžetske i finansijske discipline koja obezbeđuje ispravno upravljanje javnim prihodima, na način regulisan propisima. Funkcioner ne sme preduzimati ništa što bi moglo dovesti do toga da se budžetska sredstva koriste posredno ili neposredno u privatne svrhe.
Funkcioner pri zapošljavanju, raspoređivanju i unapređivanju zaposlenih treba da donosi odluke zasnovane isključivo na njihovoj stručnoj i profesionalnoj sposobnosti i u skladu sa ciljevima, mogućnostima i potrebama službe.
Funkcioner treba da se sa poštovanjem odnosi prema zaposlenima i službi i ne sme da utiče na njih da nezakonito postupaju. Funkcioner ne sme preduzimati aktivnosti prema organizacijama i preduzećima nad kojima vrši nadzor, sa kojima su uspostavljeni ugovorni odnosi ili koji su osnovani za vreme njegovog mandata, kako bi sebi ili drugome obezbedio lične i profesionalne privilegije po prestanku obavljanja funkcije.
Funkcioner treba da nastoji da obezbedi javnost ra-da, kao i funkcionisanja službi i organa za čiji je rad odgovoran.
Funkcioner treba tačno i pravovremeno da odgovori na sve zahteve medija za davanje informacija vezanih za obavljanje svoje funkcije, ali ne sme da pruži nijednu poverljivu službenu informaciju ili informaciju koja se tiče privatnog života trećeg lica.
Na kraju kodeksa piše da će funkcioner treba da se upozna sa sadržinom kodeksa i da da pisanu izjavu da je spreman da se rukovodi njegovim odredbama. Ne postoje informacije o tome da li su predstavnici aktuelne lokalne vlasti to učinili (slična je situacija i sa predstavnicima prethodne vlasti).
Bilo bi dobro da se predstavnici vlasti izjasne o tome da li poštuju ili da li uopšte znaju o postojanju kodeksa ponašanja u Bečeju. Poštovanje kodeksa je važno za demokratiju, zbog toga što se demokratija „ne može ograničiti samo na izborne procese; s jedne strane neophodno je postojanje demokratskih institucija koje ispunjavaju svoje obaveze i mandat putem konsenzusa, kroz otvoren i transparentan proces; s druge strane ona zahteva aktivno uključivanje građana, informisanu javnost, kao i efikasne mehanizme njenog učešća u vlasti“ (Priručnik o praćenju rada lokalne samouprave, 2008).
S.F.
