Dokaz da su građani malih sredina željni ozbiljnije kulture od romantičnih komedija, jeste Be:femon, festival monodrame u Bečeju, koji je Gradsko pozorište organizovalo četvrtu godinu zaredom.
Pobednik Be:femona je po oceni stručnog žirija Zijah Sokolović sa monodramom „Međuigre 0-24“, a po oceni publike to je Damir Poljičak sa monodramom „Izložak br. 49“.
Bečejska publika je za četiri večeri imala priliku da vidi šest monodrama, koje su izabrane od više od 20 prijavljenih iz Srbije i okruženja, ali i promociju knjige „Glumac je… glumac je… glumac“ Zijaha Sokolovića, pre zvaničnog otvaranja festivala, u Kreativnom centru Gradskog pozorišta.
Sokolović je pričao malobrojnoj publici više od 45 minuta o glumi, glumcu, iluziji, radnji, prostoru, ali i o svojim projektima za decu i za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Hrvatskoj i u Austriji, gde živi od početka devedesetih godina, rekavši da je igrao predstavu i za jedno dete, jer je pozorište i terapija.
Čuvenu predstavu „Glumac je…glumac je… glumac“ igra već 38 godina u više od 20 zemalja, a njegov „Cabares Cabarei“, kojim nastupa tridesetak godina, govori o životu običnog čoveka sažetog u dva sata u formi kabarea. Sokolović je u knjizi
„Žao mi je što ovaj usrani kapitalizam nema empatiju“ U intervjuu za Vreme („Vreme, Prostor, Radnja“; Sonja Ćirić) u aprilu 2014. godine Zijah Sokolović je opširnije nego u Bečeju govorio o svojim projektima za decu i za decu sa invaliditetom. |
„Glumac je…glumac je …glumac“ prikazao integralni tekst predstave, ali je sakupio i razne komentare, eseje i kritike.
O glumi i teatru kao iluziji Sokolović je rekao: „Ako ljudi uđu u moju priču, ja mogu da ih vodim. Ako je predstava iluzija o stvarnosti, onda ja mogu da budem vladar iluzije. I onda sam probao to“…
Be:femon je nakon književne večeri Zijaha Sokolovića 13. oktobra, otvorio pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Miroslav Štatkić, koji je rekao da će Bečejski festival monodrame ubuduće imati veću finansijsku podršku.
Potom je Zijah Sokolović odigrao monodramu „Međuigre 0-24“ pred punom salom Gradskog pozorišta. Predstava je nastavak njegove legendarne monodrame „Cabares Cabarei“, a na udaru kritike barda glumišta su sve one stvari koje nas izvode iz takta u vremenu u kojem živimo – od medija, političara, televizije, fudbala, muško-ženskih odnosa, usamljenosti…
Na Bečejskom festivalu monodrame 14. oktobra nastupili su glumac Senćanskog mađarskog kamernog pozorišta Robert Rutonić s neverbalnom monodramom „No ECOmment“, a glumica Narodnog pozorišta iz Beograda Ivana Šćepanović izvela je monodramu „Fatma“. Dan kasnije publika je videla predstavu glumca JDP-a Nikole Rakočevića „Laura, molim te“, a poslednjeg festivalskog dana, 16. oktobra, „Izložak br. 49“ glumca Teatra Exit iz Zagreba Damira Poljičaka i „Glumac, kaži nešto smešno“ Irfana Mensura.
„Posebno čudo“ koje traje Prvi Festival monodrame održan je u Gradskom pozorištu od 8. do 11. maja 2013. godine, a otvorio ga je Tihomir Stanić kolažom monologa iz najpoznatijih predstava u kojima je igrao, naslovljenim „Nedovršena priča – portret glumca“. Tokom četiri dana ljubitelji pozorišne umetnosti su imali priliku da gledaju i zrenjaninskog glumca Jovicu Jašina u izvođenju monodrame „Paorska groznica“, zatim Martu Bereš s monodramom na mađarskom jeziku „Béres Márta One Girl Show“, Ivana Tomaševića, koji je ispričao priču o Zoranu Radmiloviću, a adaptacijom dela romana Dostojevskog u monodramsku formu „Ispovest Dmitrija Karamazova“ bečejskoj publici se predstavio i Nebojša Dugalić. |
Poljičak je za provokativnu monodramu nastalu po tekstu engleskog pisca Nika Hornbija dobio nagradu publike. Predstava govori o izbacivaču Damiru, koji nalazi posao muzejskog čuvara na posebnom zadatku: čuva ’izložak br. 49’, veliku Isusovu sliku, zaštićenu zastorom na kojem stoji upozorenje da bi slika mogla nekoga uvrediti, pa takvi bolje da i ne prilaze bliže radu mlade autorke Marte. Gledajući je izdaleka, neuk čuvar shvata da prvi put vidi koliko je zaista bola u razapinjanju na krst. Međutim, izbliza, ta slika koja toliko uverljivo prikazuje Hristovu muku, pokazuje se kao kolaž sastavljen od hiljada minijaturnih sličica ženskih grudi. Isus od bradavica šokantna je činjenica koja pokreće talas događaja od kojih poznati britanski pisac Nik Hornbi gradi priču „Nipple Jesus“.
Nakon svake monodrame organizovan je okrugli sto, kada su članovi žirija, Dušanka Glid Stojanović, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu (predsednica žirija), Milovan Filipović i Igor Pavlović, glumci Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, razgovarali sa glumcima i zainteresovanim građanima o predstavama.
Obrazloženje žirija U obrazloženju stručnog žirija Be:femona, čiji su članovi bili Dušanka Glid Stojanović, Milovan Filipović i Igor Pavlović, piše da je žiri doneo odluku da nagradu za najbolju monodramu uruči Zijahu Sokoloviću za predstavu „Međuigre 0-24”. „Bez ikakve sumnje, Zijah je ovu nagradu dobio u sjajnoj konkurenciji (Damir Poljičak, Ivana Šćepanović, Irfan Mensur, Nikola Rakočević, Robert Rutonić) u kojoj je pokazana i veština i disciplina i aktuelnost, a nadasve posvećenost. Monodrama, uostalom, to i podrazumeva (o čemu svedoči i nagrada publike za Damira Poljičaka sa izuzetnom ocenom 4,98). Zijah Sokolović je glumac artista, umetnik cabaret majstor, koji ima hiljade izvedenih predstava i mnogo godina bavljenja samostalnim nastupima. Zanosom koji je odraz ogromnog entuzijazma i vere u slobodu, u izbore i u samostalnost, on naprosto isijava jednom paraglumačkom i nadrealnom vedrinom. Metafizičkim dočaravanjem iluzije i stvarnosti, on nas nepretenciozno vodi kroz sopstvena osećanja, gotovo kao dete nas uvlačeći u talase smeha koji počivaju na istini o nama samima. I to sve u okviru MEĐUIGRE – termina koji autor uvodi kao neko poetsko međuvreme koje mi često ne primećujemo ili se pravimo da ga ne uočavamo. A da ne pominjemo tehniku koju ovaj nastup podupire ogromnom veštinom i koncentracijom, sposobnošću promene ritma, tempa, radnje, i mnoštva likova, muških i ženskih, ali i upotrebom klasične literature, i sve to u sat i četrdeset minuta virtuozne, nadahnute i pre svega pozorišne magične prisutnosti. Dakle, Zijah Sokolović je praotac i večni mladić, i uvek nov za disciplinu monodrame. Verovatno da njegova iskustva nadmašuju naše poimanje o tome koliki je to rad. A njegov vitalitet je razlog više da mlad festival kao što je Be:femon, koji je napravljen po uzusima svih relevantnih evropskih i regionalnih festivala, svoju nagradu uruči baš Zijahu Sokoloviću – jedinstvenom autoru. Jer, njegova mašta je uzor za pokretanje volje, snage, pameti i veštine svakome ko bi se u monodramu upustio“, saopštio je žiri. |
Četvrti Be:femon je za četiri dana posetilo nešto manje od hiljadu građana i mnogi od njih su bili oduševljeni, jer su mogli da vide kvalitetne predstave, ali i poznate glumce kao što su Zijah Sokolović i Irfan Mensur.
Bila je zadovoljna i predsednica žirija, glumica Dušanka Glid Stojanović, koja smatra da Be:femon u temama i žanrovima prevazilazi mali festival i time i Bečej postaje sve veći.
Zadovoljan je i direktor Gradskog pozorišta Zdravko Petrović, koji je za Bečejski mozaik rekao: „Ideja ovogodišnje selekcije bila je da se pokaže raznolikost interpretativnih mogućnosti u okviru naiz-
gled jednostavne monodramske forme: od nastupa koji su slični stendapu do neverbalnog teatra i digitalne komunikacije sa publikom. Smataram da je pre svega to obeležilo ovogodišnji Be:femon, kao i činjenica da je vladalo veliko interesovanje za festival – i kod publike i kod glumaca iz Srbije i drugih zemalja iz okruženja koji su želeli da učestvuju u njemu. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da su naši sugrađani sa velikim zadovoljstvom uzeli učešće u ocenjivanju predstava, da su volonteri sjajno uradili svoj posao, da smo imali veoma zanimljive okrugle stolove i, što je najvažnije, da su sve predstave bile izuzetno dobro posećene, moj zaključak je da je ovogodišnji festival bio veoma uspešan. Naši sugrađani su, dakle, prepoznali značaj ovog festivala i rekao bih, po gotovo svečanoj atmosferi koja je vladala tokom Be:femona, da je Bečej konačno dobio svoj festival“.
Po gruboj proceni Petrovića „cena“ Bečejskog festivala monodrame bila je oko pola miliona dinara.
Na kraju, još jedan dokaz da su građani Bečeja željni ozbiljne kulture: monodrame na Be:femonu za četiri dana pogledalo je nešto manje od 1.000 građana; komediju „Jesen samuraja“ koja je snimana uglavnom u Bečeju, s bečejskim statistima, za tri oktobarska dana je videlo takođe oko 1.000 građana.
K.D.F.