trg_fontaneFond za razvoj poljoprivrede opštine Bečej formiran je u aprilu 2009. godine, ali nema informacija o tome da je i funkcionisao.
Član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i razvoj sela Anđelko Mišković je rekao da aktuelna vlast namerava da ove godine reaktivira Fond i da raspoloživim novcem – oko 100.000 evra – pomogne poljoprivrednicima iz opštine. Novac bi trebalo da bude podeljen na konkursu, koji će lokalna samouprava da raspiše do kraja marta meseca.
|
Više nego dupla zarada Lokalna samouprava je na kraju 2012. godine od zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini zaradila 454.417 evra (40 procenata od ukupnog prihoda), a pre dve godine 164.278 evra. |
Novac će biti namenjen pre svega manjim poljoprivrednim gazdinstvima koja planiraju ulaganja u podizanje novih zasada, u očuvanje autohtonih sorti i rasa, uvođenje standarda kvaliteta u proizvodnji mleka, sira, meda, jaja, voća, povrća i mesa, kao i prerađevina od navedenih namirnica na manjim gazdinstvima i porodičnim farmama, zatim u ulaganja za stimulisanje razvoja proizvoda sa oznakama geografskog porekla. Poljoprivrednici će moći da konkurišu i za pomoć prilikom učestvovanja na sajmovima, za organizovanje internet prezentacija, za implementaciju savremenih dostignuća u poljoprivredi.
„Finansijska sredstva za Fond ćemo obezbediti delom preko raznih konkursa sa projektima, a delom, to je ono što je najbitnije, od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Iako su to namenska sredstva za uređenje atarskih puteva, za čišćenje kanala za odvodnjavanje i navodnjavanje, deo tih sredstava od zakupa poljoprivrednog zemljišta ćemo pokušati da iskoristimo da pokrenemo lokalni Fond za razvoj poljoprivrede. Prosečna cena zakupa ranijih godina je bila 108 evra, a sad je 340 evra, to je gotovo tri puta više u budžetu od izdavanja zemljišta. Upravo zbog toga što je razlika u dobijenim sredstvima od zakupa značajna u odnosu na prethodne godine, pokušaćemo da iskoristimo deo tih sredstava na taj način da pomognemo poljoprivrednicima da lakše dobiju kredite od banaka. To bi trebalo da znači učestvovanje opštine u davanju depozita za određene kredite, čime bi trebala da se umanji kamatna stopa na godišnjem nivou. Na tom planu još radimo, pregovaramo sa bankama“, rekao je Mišković. Prema njegovim rečima, trebalo bi da je reč o jednogodišnjim kreditima.
|
Afera sa aflatoksinom u mleku sve je aktuelnija, a ona dovodi u sumnju i kvalitet i ispravnost mesa i stočne hrane. Upitan da li ima podatke o tome da li u opštini Bečej postoji zaražen kukuruz prošlogodišnjeg roda, Anđelko Mišković je rekao da ne raspolaže takvim podacima, ali je dodao da prema informacijama koje je dobio od proizvođača i stočara iz opštine, zna da su vlasnici većih farmi samoinicijativno uradili analizu stočne hrane i da nije bilo nikakvih problema. |
Uzorkovanje na aflatoksin„Opština će raspisati konkurs za dodelu sredstava iz Fonda za razvoj poljoprivrede i biće dva nivoa provere. Prvi nivo će biti na nivou opštine, a drugi na nivou banke, tako da će davanje garancija, to jest obezbeđenje kredita biti po uslovima koje daje banka i opština neće imati nikakve veze s tim. Mislim da su na ovaj način sredstva opštine najbolje zaštićena, opština daje depozit i taj depozit se u celosti vraća neokamaćen posle određenog perioda, banka koristi ta sredstva, ali zato dobijamo nižu kamatnu stopu, s tim što se ta sredstva prenose na sledeću godinu koja se onda dupliraju i posle par godina možemo doći do iznosa u Fondu koji neće biti zanemarljiv. Što se opštine tiče jedno od merila će biti koji je projekat bolji za opštinu, ali visina iznosa koji će se dodeljivati još nije definisana. Neke opštine daju maksimalni iznos do 100.000 dinara, ali mislim da s tim novcem ne može da se pokrene normalna proizvodnja, a iznosi od 500.000 do milion dinara već mogu da pomognu. To je okvirna cifra koja će poljoprivrednicima biti na raspolaganju. Naravno, i to će zavisiti od broja prijavljenih kandidata i od projekata“, rekao je član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu.
U okviru Fonda za razvoj poljoprivrede deo novca će biti namenjen i za podsticaj organske poljoprivredne proizvodnje, i takva proizvodnja će imati prednosti u odnosu na klasičnu proizvodnju soje i kukuruza, ali to zavisi od toga da li će na konkursu biti proizvođača sa projektima za takvu vrstu proizvodnje, jer organska ratarska proizvodnja u Bečeju nije razvijena.
LJ.M.
