Opštinu Bečej je u sredu posetio Jožef Sabo, direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine, koji je bečejskim poljoprivrednicima predstavio aktuelne kreditne linije koje ovaj Fond obezbeđuje, a nakon toga je održana i konferencija za novinare.
Na konferenciji je rečeno da je pokrajinski Fond za razvoj poljoprivrede u proteklom periodu imao značajnu aktivnost na kreditiranju poljoprivrede. U okviru prolećnog ciklusa koji je završen početkom maja, dodeljena su sredstva u visini od dva miliona evra za više od 280 korisnika kredita. Napomenuto je da osnovni razlog zbog kojeg jedan broj kandidata nije ostvario pravo na dodelu kredita jeste nepotpuna dokumentacija.
Poljoprivrednicima na raspolaganju stoji sedam standardnih kreditnih linija, rekao je direktor Fonda, za koje se konkursi objavljuju svake godine. Ove godine konkurs je prvi put bio objavljen proletos, a drugi ciklus je otvoren od 28. avgusta i trajaće do 17. septembra. To su kreditne linije koje se odnose za nabavku sistema i opreme u navodnjavanju; za plastenike i staklenike i opremu u njima; za podizanje višegodišnjih zasada vinograda i opremu u vinogradarstvu; za podizanje voćnjaka; za pčelarstvo; za nabavku matičnog stada u ovčarstvu i kozarstvu i kreditna linija za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Krediti se daju na period od tri do pet godina, sa grejs periodom od šest meseci do tri godine u zavisnosti koja je kreditna linija u pitanju. Maksimalan iznos kredita je od 10.000 do 20.000 evra opet prema kreditnoj liniji dok je godišnja kamatna stopa za sve kreditne linije dva posto.
„Kreditna linija za nabavku sistema i opreme u navodnjavanju nam je najmasovnija i do sada je obuhvatila preko 912 korisnika sa ukupnom sumom preko 5,5 miliona evra. Ako posmatramo kakva je situacija na terenu, gledajući ove klimatske promene koje su nas dotakle ove godine, vidimo da je suša ostavila ozbiljne posledice i ovim kreditiranjem želimo da utičemo na povećanje površina pod sistemom za navodnjavanje“, rekao je Sabo i dodao da je Fond ove godine krenuo sa pilot projektom i tri nove kreditne linije za koje je konkurs raspisan 17. jula, od toga će dve kreditne linije biti otvorene do 17. septembra, a treća kreditna linija je produžena i trajaće do 17. oktobra.
Prva kreditna linija je vezana za podizanje protivgradnih mreža u voćarstvu i vinogradarstvu, druga se odnosi za nabavku priplodnog materijala za tov junadi, a treća je za podizanje silosa i podnih skladišta.
Za podizanje protivgradnih mreža u voćarstvu i vinogradarstvu se dodeljuje 15.000 evra, na period od četiri godine uz godinu dana grejs perioda i dva posto kamate na godišnjem nivou.
„Što se tiče protivgradnih mreža, to je linija koja je ove godine prvi put promovisana iz razloga što smo na području Vojvodine prošle godine imali značajno prisustvo gradonosnih oblaka koji su naneli velike štete poljoprivrednicima. Naše kreditne linije su formirane na osnovu zahteva proizvođača sa terena čitave Vojvodine. I kreditiranje nabavke priplodnog materijala za tov junadi, je nešto što se pokazalo da je potrebno, jer zbog nedostatka novca mnogi odgajivači nisu uspeli da obnove svoj zapat.
Dokumentacija za kredit Svi zainteresovani građani detaljne informacije o ovim kreditima i pomoć oko popunjavanja dokumentacije mogu dobiti u zgradi opštine u kancelariji broj 14. od službenika koji radi sa Fondom za razvoj poljoprivrede Vojvodine ili u kancelariji 33 od Andraša Boje, člana Opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu, a u naseljenim mestima informacije i pomoć mogu dobiti od službenika iz mreže za ruralni razvoj u prostorijama mesnih zajednica. |
Kredit je u trajanju od godinu dana, kamata je dva posto na godišnjem nivou, maksimalan iznos je 15.000 evra i na osnovu broja pristiglih zahteva vidimo da je ovo bio dobar potez, jer želimo da iskoristimo i izvoznu kvotu koja je 10.000 tona, a iskorištena je sa svega 20 posto kapaciteta, odnosno oko 2.000 tona. Nadam se da ćemo ovim podsticajima uspeti ovaj procenat da povećamo. Treća kreditna linija se odnosi za podizanje silosa i podnih skladišta. Vodila nas je inicijativom da je razlika u ceni pšenice tokom prošle godine bila ogromna. Na zeleno se pšenica pre žetve prodavala po 8 dinara, država je intervenisala sa 12 dinara, da bi krajem prošle godine cena pšenice dostigla gotovo 30 dinara. Naravno gubitnik je u čitavoj priči registrovani poljoprivredni proizvođač. Imali smo želju da damo mogućnost da se izgrade ovi objekti i da se ta roba uskladišti i čuva do najpovoljnijeg momenta kada bi se ona i prodavala“, rekao je direktor Fonda.
Sredstva za ovaj kredit koji je takođe u trajanju od četiri godine, su 20.000 evra, sa godišnjom kamatom od dva posto i početkom otplate nakon godinu dana.
Direktor Fonda za razvoj poljoprivrede je rekao da je konkursna dokumentacija pojednostavljena, potrebno je priložiti fotokopiju lične karte, predračun dobavljača opreme i nepokretnosti koja će se upisati u korist Fonda (u odnosu 1:1,5), prijavni list i potvrdu o redovno izmirenim katastarskim poreskim obavezama, i pozvao sve zainteresovane koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom da iskoriste ove mogućnosti koje im se nude ovim kreditnim linijama.
LJ.M.