trg_fontaneGradski muzej u Bečeju već godinu dana bira novog direktora. Do sada su bila raspisana tri konkursa na koja su se prijavila dva kandidata, prethodna direktorica i sadašnji v.d. direktora Branislava Mikić Antonić i istoričar umetnosti Radoslav Mihailović, međutim, odluka Upravnog odbora, kojom je Skupštini opštine predloženo da za direktora imenuje Branislavu Mikić Antonić, tri puta je odbijena.
U prvom slučaju je obrazloženje bilo da kandidati nisu predali kompletnu dokumentaciju, zatim je bila sporna stručnost predloženog kandidata, a prema nezvaničnim informacijama jedan od razloga je i to što Opštinsko veće lokalne samouprave nije usvojilo izveštaj o radu Gradskog muzeja za (daleku) 2009. i plan rada za 2010. godinu.
Odluka Upravnog odbora
Predsednica Upravnog odbora Gradskog muzeja Julija Teleki je, govoreći o izboru direktora, rekla da je bila odsutna i da ne zna rezultat trećeg konkursa, ali da misli da ta tema još nije bila na sednici Skupštine opštine. Što se tiče situacije oko izbora direktora muzeja rekla je:
– Čudili smo se dosadašnjim odlukama opštine, jer ako smo raspisali konkurs za direktora, a taj postupak je dosta skup i dva puta nisu prihvatili našu odluku, zašto smo mi onda tamo gde smo kad naša odluka ne važi? Ja sam pitala kakav stav ima kolektiv i svi su bili za aktuelnog v.d. direktora, takvu odluku smo i mi doneli. Krajem marta ističe rok v.d. direktora i ne znam šta će posle biti.
Na pitanje šta je bilo presudno da Upravni odbor svaki put predloži istog kandidata, Teleki je odgovorila da je jedan od razloga to što nije bilo drugih kandidata, a drugi je taj što je kolektiv i sindikat stao iza dosadašnje direktorice. Na pitanje kako komentariše to što je bilo zamerki na program i rad muzeja i to što Opštinsko veće nije prihvatilo godišnji izveštaj rada za 2009. godinu, Teleki je odgovorila da ne zna ništa o tome.
Jedan od članova Upravnog odbora Gradskog muzeja, Jovan Medurić, smatra da su „neozbiljni ti koji odlučuju“ u opštini.
– Upravni odbor ima pet članova, tri spolja koje biraju oni u opštini kako se dogovore, i dva iz ustanove koje predlaže direktor muzeja, koje opet oni (u opštini) prihvataju ili ne prihvataju, prema tome, ako su nas već izabrali, trebalo bi da imamo i njihovo poverenje. Mi donosimo tri puta odluku da se izabere jedan kandidat, a oni daju neodgovarajuće objašnjenje i tumačenje zašto nisu prihvatili naš predlog. Kada je bio prvi konkurs za izbor direktora, predloženo je da glasanje Upravnog odbora bude tajno i rezultat je bio četiri prema jedan za predloženog kandidata Branislavu Mikić Antonić. Na drugom konkursu je bio isti odnos glasova, a na trećem je došlo do promene i bilo je tri prema dva za predloženog kandidata. Međutim, kada je naš predlog stigao do Skupštine, pojavljuje se novi termin, meni nepoznat. Znam da kod glasanja postoji ko je za, ko je protiv i ko je uzdržan, a ovde se pojavio i četvrti termin, oni koji ne glasaju. Kakva je razlika između onih koji su uzdržani i onih koji ne glasaju, ne znam. Meni je svejedno ko će biti direktor, ali po našem Statutu to treba da bude neko od kustosa, trebalo bi da bude iskusniji od kustosa, koji najbolje poznaje muzejski posao. Da bi se na mesto direktora primio neko sa strane, prvo mora da se promeni Statut muzeja i ako žele, oni to mogu uraditi u roku od 24 sata. Po mom mišljenju oko ove situacije postoje mnoge nelogičnosti. Ako ne prihvataju naše odluke kao Upravnog odbora, a oni su nas izabrali, zašto mi još nismo smenjeni? Neću da dam ostavku na članstvo u Upravnom odboru, neka me smene ako smatraju da treba, ali ne znam dokle ću učestvovati u ovoj igri, ja nisam političar, ne bavim se politikom i ne bih da učestvujem u tim lakrdijama. Neću da tvrdim, ali ako ostanem u Upravnom odboru, mislim da neću učestvovati u izboru narednog kandidata za direktora – rekao je Medurić.
Na pitanje šta je bilo presudno da Upravni odbor i treći put donese istu odluku, iako je njihov predlog već dva puta odbijen, Medurić je rekao da većina članova odbora smatra da predloženi kandidat raspolaže većim znanjem iz oblasti muzeologije u odnosu na drugog kandidata.
Veće nema poverenja
Komentar o situaciji u vezi sa izborom direktora muzeja dao je i predsednik opštine Peter Knezi:
– Opštinsko veće je 2009. godine zauzelo stanovište da više nema poverenja u rad direktorice muzeja i u prilog tome nismo prihvatili godišnji izveštaj za 2009. godinu, ali zbog isteka mandata direktora ona je postavljena za v.d. direktora dok se ne raspiše novi konkurs. Na konkurs su se, koliko ja znam, javile dve osobe, a nijedna nije ispunjavala uslov, jer tekst konkursa i uslovi koje je postavila aktuelna direktorica su bili takvi da ih ni ona ne ispunjava, dakle formalni razlozi su bili u pitanju. Na trećem konkursu Upravni odbor je, po mom saznanju, odlučio da podrži onog kandidata koji dobije i podršku sindikata, a oni su odlučili da to bude aktuelni v.d. direktora. Međutim, Opštinsko veće je i dalje istrajno u tome da treba da se promeni prvi čovek u muzeju i tu smo treći put ušli u problem sa Upravnim odborom, poslali smo im dopis u kojem kažemo da ne prihvatamo njihov predlog, a na kraju je ta tačka skinuta sa dnevnog reda sednice Skupštine i na taj način smo izrazili svoj stav.
Članovi Upravnog odbora su iz redova političkih partija na vlasti, kako to da stavovi nisu usklađeni?
– Ja sam mojim članovima preneo stav Opštinskog veća da direktorica više nema podršku. Iskreno, celu proceduru je pokrenula koalicija „Zajedno za evropsku Srbiju“ sa namerom da se pokuša naći drugi čovek za direktora ove ustanove. Mi nismo imali ništa protiv, nismo želeli od toga da pravimo pitanje, praktično smo i mi iz tih izveštaja videli da posao tamo škripi, mogli su i malo drugačije da rade, ali pitanje je koliko je to uvek stvar direktora. Ja nisam imao nameru da vršim pritisak na članove Upravnog odbora na koje mogu da utičem, mislio sam da će biti dovoljno jasna poruka stav Opštinskog veća da ne prihvatamo izveštaj i da smo rekli da nismo zadovoljni sa radom direktorice, ali izgleda da to nije bilo dovoljno. Sačekali smo njihovu odluku i ona je ovakva kakva je, sad bi trebalo to nekako da rešimo. Mislim da bi trebalo da održimo zajednički sastanak kompletnog Opštinskog veća sa Upravnim odborom muzeja i da se iznese kako oni vide stvar, kako mi vidimo situaciju i da pokušamo da se dogovorimo i nađemo zajednički stav. Trenutna situacija u muzeju je nedefinisana i imamo status v.d, to ne može dugo trajati i u narednom periodu bi trebalo da se donese neka odluka, ali mislim da je sve ovo malo neozbiljno – rekao je Knezi.
Reč kandidata
Na pitanje kako komentariše činjenicu da je predlog Upravnog odbora muzeja za izbor direktora već treći put odbijen, a da je sva tri puta izabrani kandidat bila ona kao i da li će opet konkurisati, v.d. direktora Gradskog muzeja Branislava Mikić Antonić je odgovorila:
– Ja to ne bih mogla da komentarišem prvo zato što se odluke donose na drugom mestu, u opštini. Za prvi i drugi put smo dobili obrazloženje, a za treći put ne znam razloge zašto predlog nije prihvaćen, jer muzej zvanično nije dobio objašnjenje. Što se tiče konkursa za mesto direktora, mislim da treba sačekati da vidimo koji su sledeći koraci, a o sebi lično, šta će biti ubuduće, ne znam, i to ne bih sada da komentarišem.
Drugi kandidat za direktora Gradskog muzeja Radoslav Mihailović, kustos-istoričar umetnosti, nije želeo usmenim putem da da svoj komentar situacije oko izbora direktora, smatrajući da se i njegova strana trebala mnogo ranije da se čuje u javnosti ali je odgovorio na i-mejlom upućena pitanja novinara Bečejskog mozaika.
Šta mislite o odlukama Upravnog odbora muzeja i o sastavu Upravnog odbora?
– Koje je sve odluke Upravni odbor donosio u proteklih sedam-osam godina ja zaista pouzdano i do detalja ne znam, jer sam za sve to vreme bio potpuno isključen iz donošenja bilo kakvih odluka, od najvažnijih pa do onih najbanalnijih. Ako mislite na odluke o izboru direktora, meni je od početka bilo sasvim jasno kakve će biti, da su duboko pogrešne, i da, što se tiče članova iz samog muzeja, počivaju na ličnom animozitetu i strahu da će u slučaju mog izbora za direktora, već koliko sutra morati da urade nekoliko preteških stvari: da dođu na posao, da rade i da pokažu rezulte rada. Što se tiče ostalih članova Upravnog odbora izvan muzeja, ja ih ne poznajem. U stvari, zamolio bih vas najljubaznije – pošto ja ovaj razgovor razumem kao dijalog u kome ćemo svi zajedno utvrditi šta je istina i šta je najbolje za rad jedne gradske ustanove kulture kao što je muzej, da se raspitate, recimo, koju školsku spremu i kakve radne i stručne kvalifikacije i biografiju ima sadašnja predsednica Upravnog odbora Gradskog muzeja Bečej (koja redovno i uredno glasa protiv mene). Ja se sa svoje strane javno obavezujem da ću vam dostaviti dokaze o mom fakultetskom obrazovanju, stručnom zvanju kustosa, spisku objavljenih stručnih i naučnih radova u relevantnim časopisima i dokaze o naučnom zvanju magistra istorije umetnosti.
Da li ste zadovoljni sa onim što institucija kakva jeste muzej treba da predstavlja?
– Gradski muzej bi, bar prema eksponatima i materijalu koji poseduju njegovi fondovi, mogao da bude stub kulturnih dešavanja u Bečeju i, u izvesnom smislu, da prevaziđe okvire grada. Odgovor zašto on to nije, zahtevao bi previše prostora i vremena za ovu priliku. Ono što je očigledno jeste da se prepustio zapanjujućoj inertnosti, da su godinama unazad njegovi izložbeni prostori isuviše često prazni, da su mnoge priređene izložbe izvan uobičajenih kriterijuma za ovakvu ustanovu – neke izložbe su bile prosto skandalozne i izvan svakih stručnih kriterijuma – a nekih, opet, nije ni bilo. On je već dugo zatvorena, arhaična ustanova i, u mnogim slučajevima, privatizovana. Da se samo zadržim na onome što sasvim pouzdano znam, a to su one mogućnosti koje se odnose na likovni odsek, koji ja, kao istoričar umetnosti, vodim. On sadrži blizu 1.500 umetničkih dela – muzej je i počeo da postoji pre sada već skoro šezdeset godina upravo sa ovim odsekom – a već sedam-osam godina gurnut je, ne u drugi, nego, čini mi se u deveti plan. Kada ste videli neku izložbu iz likovnog fonda muzeja? Umetnička kolonija ne radi već petnaestak godina. Lokalni bečejski likovni stvaraoci izlažu haotično i povremeno u ko zna kakvim prostorima. Svake godine ja sam, međutim, pripremao po jednu tematsku izložbu iz fonda muzeja – i nijedna nije priređena! Najdrastičniji primer dogodio se sa izložbom povodom pedeset godina Umetničke kolonije Bečej. Godine 2004. napisao sam opširan tekst, odabrao oko 120 slika, skulptura, grafika i crteža, napravio katalog za izložbu i sve to predao direktorici muzeja. Ni do dan-danas, niti je tekst muzej štampao, niti je bilo izložbe, niti sam ja dobio ijednu reč objašnjenja zašto! Da ironija bude veća, isti tekst štampao je pre nekoliko godina Muzej Vojvodine u svom časopisu „Rad muzeja Vojvodine.“ Tako je bilo i sa svim ostalim izložbama likovnog odseka.
Šta mislite o kompetentnosti i kvalifikovanosti ljudi koji treba da donesu odluku o nečemu što predstavlja rad muzeja?
– O radu jednog muzeja sude i odlučuju građani, zaposleni kustosi, šira stručna javnost, neposredni rukovodilac muzeja, dakle direktor, Upravni odbor i osnivač i finansijer, to jest opština. Iskreno rečeno, oni građani koji znaju da radim u muzeju, žale se da kad god uđu u muzej on je prazan, pitajući me istovremeno za neke od zaposlenih da li oni na posao uopšte i dolaze? Zaposleni kustosi, izuzev moje malenkosti, kada se povede reč o njihovom znanju i kompetencijama, o sebi misle sve najbolje i ne daj bože da neko posumnja u njihovu nezamenljivost. U Upravnom odboru su dvojica kustosa koji su već više od petnaest godina nezamenljivi. Srećom, opština, kao osnivač i finansijer, izgleda da ništa dobro ne misli o radu Gradskog muzeja, jer već jednom nije usvojila ni godišnji izveštaj, ni godišnji plan i program rada muzeja, a sadašnja direktorica na glasanju za izbor i imenovanje direktora Gradskog muzeja u Skupštini opštine nije dobila nijedan glas! Pošto sam ja bio protivkandidat na izboru za direktora, moram reći da mi ta situacija, u kojoj se problem odugovlači i nikako ne rešava, nije nikada prijala. Međutim, hrabri me odlučnost opštine da stvar istera do kraja i ne dozvoli da se muzej ostavi „u vlasništvo“ troje-četvoro ljudi, odnosno da počne da radi u interesu struke i građana.
Kako komentarišete to što je konkurs za izbor direktora muzeja tri puta ponavljan i procedura opet nije okončana?
– Problemi u Gradskom muzeju Bečej traju godinama i nije bilo realno da se oni brzo i odmah reše. Te probleme sadašnja opštinska vlast je nasledila i treba se nadati da će se ceo slučaj relativno brzo okončati.
Pet izložbi za godinu dana
Na pitanje kako komentariše to što su na rad Gradskog muzeja sa više strana upućene kritike, odnosno da se u muzeju po pitanju programa i obezbeđivanja sredstava iz drugih izvora ništa ne radi, Branislava Mikić Antonić je odgovorila:
– Kritike su bile mnogobrojne, a neke od njih su proizašle, čini mi se, iz nedovoljnog poznavanja muzejske delatnosti. Prva i osnovna delatnost muzeja je da sakupljamo predmete u naše zbirke koje treba da budu zaštićeno pokretno kulturno dobro. Kulturno dobro je svaki predmet koji uđe u muzej i biva zaveden u muzejske knjige, a krajnji rezultat našeg rada jesu izložbe. Ako se kritike upućuju samo na osnovu toga da li ima izložbi ili nema, onda se stiče utisak da nije dovoljno iščitan naš izveštaj u kojem smo dužni da iznesemo i koliki je broj nabavljenih predmeta, koliko inventarisanih, fotografisanih, koliko je urađeno prateće dokumentacije itd. Postoji zakon po kome mi čuvamo istorijsko nasleđe sredine u kojoj živimo i za čega je muzej u Bečeju zadužen, na taj deo se baš i ne obrati pažnja, a onda se postavi pitanje izložbenog dela koji je okrenut ka javnosti, koliko je on zastupljen ili nije zastupljen. Drugi deo na koji se takođe manje pažnje obraća je izdavačka delatnost, ne samo naše kuće, nego i stručni tekstovi koje objavljujemo u stručnim časopisima. Naš posao je mnogo toga drugoga, pa tek na kraju dođe izložba. Što se tiče sredstava, naravno da se ne oslanjamo samo na budžet opštine. Konkurisali smo na nekim drugim nivoima i ta sredstva smo dobijali u određenim etapama i na osnovu njih su neki od navedenih poslova urađeni. Između ostalog jedna od muzejskih delatnosti je arheološko iskopavanje koje u ovom gradu nikad nije finansirano sredstvima opštine, bar ne u poslednjih 30 godina. Zaštita nepokretnih kulturnih dobara, odnosno arheoloških lokaliteta obavljena su sredstvima investitora, a ne sredstvima opštine i sav taj put zaštite muzejskih predmeta pojedinačno nije rađen iz sredstava opštine, nego iz sredstava za investicije. Takođe se oslanjamo na vanbudžetska sredstva kroz saradnju ili pomoć koju dobijamo od nekih drugih ustanova i firmi u ovom gradu. Na primer, ove godine PIK nam je ustupio dva puta kamion, što nije malo, jer se za to računa evro po pređenom kilometru, a PIK nam ništa nije naplatio da bi izložbu Svetomira Arsića Basare doneo i vratio nazad. Tu su i pojedinci koji nam određene poslove urade bez dinara nadoknade, tako da se snalazimo na razne načine.
Koliko je bilo izložbi i manifestacija u muzeju u toku 2010. godine?
– Ono što javnost vidi, a muzej je uradio tokom 2010. godine, je izložba skulptura Svetomira Arsića Basare koja je realizovana u saradnji sa umetnikom. Zatim, organizovali smo manifestaciju „Noć muzeja“ i izložbu koja je vezana isključivo za našu kuću. U saradnji sa opštinom priređena je izložba „Stari dobri zanati“, u pitanju je njihova ideja koju smo mi realizovali. U saradnji sa KUD
„Orion“ je održana regionalna izložba ručnih radova i poslednja izložba u ovoj godini je preuzeta izložba iz druge ustanove kulture, spomen zbirke Pavla Beljanskog, izložba fotografija Stefana Lupina, s tim što je na izložbi promovisana knjiga o istorijatu ŠOSO „Bratstvo“ koju je naš kustos istoričar uradio.
Izložba golubova
Jedna od kritika koja je upućena rukovodstvu ove ustanove je da je u muzeju održana izložba golubova.
– Zašto je izložba golubova održana u muzeju objasnila sam Opštinskom veću i napisala sam u izveštaju, koji je takođe kritikovan zbog obimnosti. Što se tiče izložbe golubova, o toj temi sam govorila i za vaše novine i tada sam izjavila da smo ljudima prosto izašli u susret. Oni su konkurisali za sredstva u opštini, kao i ostala društva i udruženja da bi realizovali svoje programe, ali te godine niko pare nije dobio, iako su im ta sredstva odobrena, pa tako i Udruženje golubara nije imalo kud bez para da ode, zamolili su nas za prostor i mi smo im ga za jedan vikend ustupili.
To znači da ako se bilo ko pojavi i zamoli vas da mu ustupite prostor jer nema para, vi biste mu izašli u susret?
– U tom trenutku smo njima iz navedenih razloga izašli u susret, to nije bila moja samoinicijativna odluka, tako smo zajedno odlučili. Da muzej ima (u sistematizaciji je predviđeno i takvo radno mesto) kustosa biologa koji vodi prirodnjačku zbirku, tada bi on vodio brigu o nekom prirodnom nasleđu. Podsetila bih samo da i zoološki vrtovi spadaju u muzejsku delatnost, to ljudi potpuno zaboravljaju. U okviru istraživanja jedna od mogućih delatnosti kustosa biologa, kada bismo ga imali, bilo bi istraživanje istorije golubarstva. Mi imamo prirodnjačku zbirku koja je obrađena, angažovani su ljudi van Bečeja iz drugih muzeja za taj posao, to je naša zakonska obaveza i za svaki eksponat postoji karton koji je dostavljen Prirodnjačkom muzeju u Beogradu gde se vode centralni registri.
Marjan Radičević, član Opštinskog veća zadužen za fondove, prokomentarisao je da niste bili dovoljno aktivni po pitanju pribavljanja sredstava i izrade projekta za sanaciju zgrade muzeja. Šta je sa tim projektom?
– Zavod za zaštitu spomenika kulture nije uradio projekat, jer to košta i Zavod neće to uraditi bez novca. Oni su uradili tehničko snimanje zgrade koje se ugrađuje u projekat, a većina ljudi meša tehničko snimanje i projekat. Mi projekat i dalje nemamo. Ja sam se iz vaših novina informisala o tome da je bio neki sastanak, upravo iz izjave Marjana Radičevića, na koji nisam bila pozvana i nemam pojma šta je tu bilo – rekla je Branislava Mikić Antonić.
LJ.M.
