trg_fontane
Lazarevački Puls teatar gostovao je prošlog petka (11. april) u Gradskom pozorištu predstavom „Pomorandžina kora“. Naslov, koji predstavlja eufemistički naziv za celulit, kao i sam komad inspirisani su, kako je rekla njegova autorka Maja Pelević, Niveinim reklamama za anticelulit program.
Tekst govori o traganju žene za identitetom u uslovima agresivnog medijskog, uopšte društvenog, nametanja modela idealne žene. Jer, jureći za trendovima, za lepotom i mladošću iz reklama i ženskih časopisa, posvetivši se, upravo robujući spoljašnjem izgledu, današnja „moderna“ žena usput je zagubila sebe. Odgovor, međutim, koji autorka sugeriše, a to je povratak na celulit, na običan ili, čak, ružan izgled, ipak ne može zadovoljiti. Umesto da sama, ako je to danas uopšte moguće, odluči šta joj je činiti i kako da izgleda, žena lepotu naprosto zamenjuje njenom suprotnošću. Žena tu i dalje nije autonomna, i dalje je odraz, doduše izvrnuti, muškarčeve želje. Čini se da „pomorandžine kore“ ipak najviše ima na mozgu, i da ovaj deo tela pre svega treba podvrgnuti „kozmetičkom“ tretmanu.
U predstavi lazarevačkog pozorišta, međutim, najviše je „škripala“ režija. Tekst Pelevićeve, i inače nezgodan za inscenaciju, usled dugih i čestih monoloških sekvenci – osim izravnog obraćanja publici, glavna junakinja (u izvedbi Mihaele Stamenković) po nekoliko minuta je taksativno navodila planove dnevnih aktivnosti ili, recimo, četovala na sceni bez ikakvih rekvizita – Bojana Lazić je režirala uglavnom nenadahnuto. Ne samo da je predstava bila neujednačenog ritma, na momente padala upravo do dosade, nego je manjkavost lazarevačke „Pomorandžine kore“ i nedovoljna eksplicitnost postavke. Naime, (opravdano!) brutalni verbalizam teksta sama postavka naprosto nije ispratila – iako su se mogle čuti svakakve vulgarnosti, glumice su, recimo, izležavajući se u kozmetičkom salonu (gde se dešavala čitava radnja) ispod bade mantila nosile nekakve helanke i majice tako da se famozni celulit ni za trenutak nije mogao videti!
Uprkos svemu tome, poluispunjeno gledalište je pronašlo dovoljno razloga da predstavu nagradi aplauzom.
Gradsko pozorište
Poljski crtaći bez publike
U sklopu Dana poljske kulture u velikoj sali Gradskog pozorišta, 7. i 8. aprila, priređen je zanimljiv filmski program. Ukupno 12 kratkih animiranih filmova najnovije poljske produkcije nije, međutim, privuklo ni desetak gledalaca tokom dve večeri projekcija. Ni slobodan ulaz, ni tematska i poetička raznolikost selekcije, pa ni znamenita tradicija poljske škole animiranog filma nisu bili dovoljno atraktivni, kako izgleda, za bečejsku publiku.
I.K.
