trg_fontane
Predstava „Kako smo voleli druga Tita“ u izvođenju pozorišta „Bata Bulić“ iz Petrovca na Mlavi, prikazana je bečejskoj publici prošle srede na sceni Gradskog pozorišta. Komad po tekstu Radosava Zlatana Dorića režirao je Miloš Jagodić, reditelj iz Beograda, a uloge su tumačili Dobrivoje Petrović, Miroslav Živadinović, Suzana Stanković, Ljubomir Denić i Mikica Lukić.
Naizgled lagana, pitka komedija, čija je radnja smeštena u sadašnjost, opisuje vreme, navike i stavove starijih generacija iz vremena vladavine Josipa Broza Tita koje se sukobljavaju sa načinom razmišljanja sadašnjih generacija, ali ispod površine, na Doriću svojstven način, krije mnogo dublja promišljanja koja traže odgovor.
Predstava „Kako smo voleli druga Tita“, pozorišta iz Petrovca na Mlavi premijerno je odigrana 2005. godine, a od tada je izvedena više od 90 puta. Bečejski gledaoci su predstavu sa oduševljenjem prihvatili.
Podsetimo, publika u Bečeju je bila u prilici da predstavu „Kako smo voleli druga Tita“ vidi i u izvođenju Slavija teatra iz Beograda 2007. godine, u režiji autora teksta, Radosava Zlatana Dorića, koji je poslednjih godina svog života najviše radio i režirao u tom pozorištu, i koji je tada, 2007. godine u Bečeju započeo promociju svoje knjige „Komedije za Slaviju“, a direktor Gradskog pozorišta najavio je da će Dorić, rođeni Bačkogradištanac, pa time na neki način i Bečejac, sledeću svoju predstavu režirati u bečejskom pozorištu.
Međutim, Radosav Zlatan Dorić preminuo je 2010. godine, a 3. maja će se navršiti dve godine od njegove smrti. On je poslednji put gostovao u Bečeju u decembru 2009. godine, kada je sa svojim prijateljima piscima Svetislavom Travicom i Đorđem Brankovim predstavio knjigu „Savršeno nepotrebni komadi“. Tada je u intervjuu za Bečejski mozaik, na pitanje da li Bečejci mogu da se nadaju najavljenom poklonu od njega – predstavi bečejskog pozorišta u njegovoj režiji, odgovorio: „Želeo sam da radim, imao sam i slobodno vreme i uvek bih ga odvojio za Bečej. Na moju veliku žalost i razočaranje, a i direktora ovog pozorišta, opština nije imala novca da sve to finansira i tako se od toga odustalo. To je ostala moja velika želja, da jednu od poslednjih svojih režija napravim u Bečeju“.
Želja je ostala neostvarena, predstavu u režiji ovog poznatog i priznatog pozorišnog reditelja i dramskog pisaca nismo dobili, ali u znak sećanja, velika sala u bečejskom pozorištu od prošle godine nosi naziv: scena „Radoslav Zlatan Dorić“.
LJ.M.
