Nakon zadate neizvesnosti, državnog udaranja DJV, ružičaste konferencije sa dugim cevima, novinarskog klečanja, Batine smene i čekanja da ON donese odluku da li će i kada će biti izbori, to se i dogodilo.
Prema očekivanjima.
Svi smo upoznati s tim kada će, ko i s kim, kako i koliko. Jedino još nije potpuno jasno šta je pravi razlog raspisivanja izbora u ovom odsudnom času. Očito je da je najnapredniji u novijoj istoriji, koji jedva spava i ne odlazi u toalet po 19 sati, imao na umu sličan zaključak kao i jedan američki političar: „Kada bi glasanje nešto moglo promeniti učinili bi ga nelegalnim“.
Uprkos novim teorijama zavere u zadatoj stvarnosti i novim domaćim zadacima koje samo ON može izvršiti, jer bi drugi protiv sebe uz zveckanje oružja imali njega, zahteva za povratak Laufera u zemlju lala, poruke vlasnika diplome sa stiropora o članstvu u NATO, poplave u pravoj stvarnosti o kojima, između ostalih, izveštava i ugašeni Tanjug, gotovo je izvesno, a to potvrđuju i istraživanja i politički analitičari, da će Srbija i dalje biti napredna. Tako da možda ne vara osećaj da je jedini razlog zašto imamo izbore, u stvari, da ustanovimo da li su ankete bile tačne.
Što se tiče pokrajine, stvar je nešto drugačija. Upodobljavanje nije dalo očekivane rezultate. Visoka cena uz proviziju od samo 7 procenata, a ključ je bio u kasi. I dasa iz Srbijagasa sa milionskom platom nije za zanemariti. Njegovo ponašanje, otkazivanje poslušnosti i domaćinsko poslovanje, može biti, da je za posledicu imalo i to što je za Ivicu ponovo aktuelizovana Banana i što mu je predstavnik najstarijih među nama okrenuo leđa poželevši mu najverovatnije „maricu“.
Možda je to bio okidač da ON odluči.
Što se lokala tiče, prekomponovanje je dalo promenljive rezultate, a stabilnost vlasti zavisila je od (pre)letačkih sposobnosti i ambicija pojedinih odbornika. Tako je to u demokratiji kada vladaju časni i pošteni ljudi.
Slično je bilo i u Bečeju, samo što nije bilo prekomponovanja već je vlast harmonizovana odmah posle izbora, a možda i pre njih.
Nakon objavljivanja rezultata, imovinskih karata, mada se stiče utisak da su pojedini odbornici pored imovine trebali dati podatak i o svojoj telesnoj težini, na vlast je došla koalicija LDP, SPO sa SNS, uz svesrdnu podršku lokalnog SVM. Međutim, došlo je do promene u strukturi vlasti. SNS je u međuvremenu ojačala što i nije bilo teško, s obzirom na kapacitet opozicije. Najsnažnija politička stranka po broju osvojenih glasova posle izbora, za koje mnogi kažu da su bili beli, jer nisu glasali ni za koga već da su glasali protiv, bila je DS. U međuvremenu zbog prelaska nekih odbornika u vrlo nezavisne i želje pojedinih vlasnika mandata za preuzimanjem veće odgovornosti, ona je prepolovila svoj kapacitet. Odbornici SVM su bili značajna politička snaga, ali zbog pristupanja dela članova okupljenih oko prethodnog predsednika opštine naprednjačkoj koaliciji, usledilo je izbacivanje neposlušnih iz stranke. Međutim, oni su nastavili samostalno da nose teret odgovornosti vršenja vlasti sve dok njihov bivši šef nije sklopio sporazum sa onim koji mu je, ne tako davno, nudio sendviče. Tada su odgovornost preuzeli izvorni odbornici.
LDP je od početka imala zapaženu ulogu u prihvatanju odgovornosti, ali pregalaštvo i izgaranje je uzelo svoj danak što je dovelo do odlaska (smene) predstavnika ove stranke sa mesta izabranih (zamenica predsednika opštine, član Opštinskog veća) i imenovanih (direktor Vodokanala), a sastav odborničke grupe je doživeo gotovo kompletnu promenu uz pojedinačnu apstinenciju odbornika i osipanje – prelazak u drugu stranku (DS). Pored toga, jedan odbornik LDP-a nakon što je 3. marta izabran za člana opštinskog odbora samo četiri dana kasnije obavestio je stranku da ne želi više da bude član opštinskog odbora da bi se 9. marta kada je Opštinska izborna komisija proglasila izbornu listu „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ koalicije Srpske napredne stranke, Srpskog pokreta obnove, Socijaldemokratske partije Srbije, Pokreta socijalista i Partije ujedinjenih penzionera Srbije, njegovo ime našlo na 17. mestu te izborne liste.
S druge strane, slično SNS-u, uz uvećavanje broja odbornika SPO je ojačao. To je na neki način i potvrđeno na izborima za mesne zajednice, svojevrsnoj proveri logističkih potencijala stranke i pulsa biračkog tela, na kojima su kandidati koje je podržavala koalicija SNS i SPO pobedili na većini biračkih mesta. Imajući u vidu ovo, kao i činjenicu da pojedine političke stranke imaju dosta muke sa prikupljanjem potpisa za svoje izborne liste, kao i dobar deo onoga što je urađeno u Bečeju, počev od asfaltiranja ulica, planova za korišćenje obnovljivih izvora energije za grejanje, do sanacije „Botre“ i još nekih najavljenih projekata, velike su šanse da Bečej i u naredne četiri godine bude napredan. Malu smetnju mogu predstavljati PIK-ovci koji su, ne tako davno, imali presudnu ulogu u formiranju lokalne vlasti lansiravši svojim glasovima grupu građana koja je potom i ustoličila svog predsednika.
Tako je bilo, a kako će biti na svim nivoima zavisiće od toga koliko će birača izaći na izbore. Značajan uticaj imaće i odluka onih što govore „želeli bismo da glasamo za najboljeg čoveka, ali on nikada nije na listi kandidata“. Praksa kaže: veća izlaznost, veća šansa za one što idu u dve kolone i one što viču „dosta je bilo“, manja izlaznost, veća šansa da u Srbiji do 2020. godine i dalje vlada ružičasta perspektiva. Analitičari kažu: izlaznost će zavisiti i od toga koliko će biti prljavštine u predstojećem predizbornom rijalitiju. Iskustvo kaže: što prljavije, to manje, a Gandi je rekao: „Najmračnija mesta pakla su rezervisana za one koji zadrže svoju neutralnost u kriznim vremenima“.
Vladan Filipčev