Protest „Naš grad – naša borba“ u Bečeju: I dalje koračamo ka slobodi i pravdi (VIDEO)

„Posle godinu dana, naša borba nije završena. Ipak, mi i dalje koračamo ka istom cilju, ka slobodi, pravdi, demokratiji i boljoj zemlji za svu našu decu, slobodu za naš grad i našu državu“, rekao je predstavnik UG „Samo lokalno“ Milan Bokun na sinoć održanom protestu „Naš grad – naša borba“ kojim je obeležena godišnjica napada na građane koji su 22. novembra na Trgu oslobođenja na prvom bečejskom skupu „Zastani, Srbijo“ pokušali da u tišini odaju poštu žrtvama pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.

Građanke i građani iz Bečeja, Novog Bečeja, Srbobrana i Novog Sada i partnerske organizacije organizatora skupa UG „Samo lokalno“, srednjoškolci i mladi iz neformalne grupe „Bečej se budi“ pokazali su sinoć na protestu „Naš grad – naša borba“, na kiši i vetru na Trgu oslobođenja, da nisu zaboravili napad na građane.

Nakon govora okupljeni građani su odali poštu žrtvama pada nadstrešnice paljenjem 16 sveća i polaganjem 16 ruža.

Za to vreme okupljeni u prostorijama OO SNS u centru grada često su izlazili na terasu stranačkih prostorija.

Protest je završen šesnaestominutnom tišinom okupljenih, dok se, moguće da iz obližnjeg kafića, čula pesma italijanskih partizana iz Drugog svetskog rata „Bela ćao“.

Milan Bokun: Odgovorni za izazivanje sukoba u Bečeju moraju ostati zapamćeni

Nastavnica Alisa Bajić podsetila je zašto su se Bečejke i Bečejci okupili na godišnjicu napada na građane. „Ovaj datum obeležava godinu dana od početka građanskih protesta u Bečeju. Protesta koji su započeli nakon pada nadstrešnice i tragične pogibije 16 ljudi koje je put toga dana naveo na železničku stanicu u Novom Sadu“.

Bokun je rekao da je šest žena u Bečeju pokrenulo vatru koja i danas gori odavanjem pošte stradalima ispod nadstrešnice. On se zahvalio građanima, predstavnicima partnerskih udruženja iz drugih gradova, srednjoškolcima, neformalnoj grupi „Bečej se budi“ i medijima koji godinu dana prate lokalne proteste.

„Prošle godine na današnji dan desio se napad koji je organizovan od strane Vuka Radojevića i koordinatora Srpske napredne stranke za tri opštine, Beočin, Srbobran i Bečej. Dovedeni su ljudi iz tih opština da vređaju, psuju, guraju i nazivaju raznim pogrdnim imenima okupljene građane u želji da izazovu sukob. U isto vreme grupa batinaša čekala je u obližnjem kafiću signal da izađu i obračunaju se sa građanima koje su većinski činile žene, majke, sestre, prosvetne radnice i učenici. Napadi su se nastavili. Već na sledećem skupu grupa odbornika Srpske napredne stranke i zaposlenih iz lokalne samouprave predvođeni Danijelom Doroslovački verbalno je napala decu dok su održavale 16 minuta tišine ovde u centru. Naša deca nisu bila izuzeta od toga, kao i srednjoškolci i ostali građani“, rekao je Bokun.

Predsednik „Samo lokalno“ je istakao da je time vlast napravila grešku, jer su nakon tog protesta „Samo lokalno“ i Slobodne organizacije Srbije prepustile mladima organizovanje okupljanja i da je usledilo skoro godinu dana dobro organizovanih protesta. „Možemo da budemo samo ponosni na našu omladinu i na sve ono što su probudili u nama“.

Podsetio je predstavnik „Samo lokalno“ da na napade na građane do danas nisu reagovali nadležni organi, „dok tužilac, student Bašić umesto da radi svoj posao ide da prati suđenja protiv naše omladine, koji je prijavio bečejski SUP, jer valjda je on uznemirena javnost iako ne živi u Bečeju. Vlast koja dovodi falange, osuđene kriminalce i batinaše kako bi napala njihove građane, mora da odgovara. Ova sramota u Bečeju ne sme biti zaboravljena, a oni koji su odgovorni za izazivanje sukoba u jednom mirnom gradiću, kao što je naš Bečej, moraju ostati zapamćeni“.

Sofija Dronjak: Njima su ruke krvave – Neka zato bude borba neprestana

Studentkinja Prirodno-matematičkog fakulteta, Bečejka Sofija Dronjak govorila je o želji da nešto promeni.

„Išla sam peške od Novog Sada do Beograda da bih nešto promenila. O delovanju i radu studenta ne moram da vam pričam puno. Zato ste i ovde, jer u nas verujete i hvala vam svima na tome. Upoznati ste i sa tim da je na nas bačen još jedan teret, još jedan vid pritiska, a to je povratak na nastavu dok ovo ludilo i dalje traje. Danas je godinu dana od kada su napadnuti studenti FDU-a, Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Pre nekoliko dana su moje kolege pretrpele jake udarce dok su branili Jaćimovića i njegov autobus ispred banovine u Novom Sadu. Jedan student krvavog nosa, jedan student sa sedam šavova na krvavoj razbijenoj glavi, jedan kolega prebijen u sporednoj ulici jer se okliznuo na pločnik. Devojke i žene prebijane pesnicama od strane policije. Teško je, teško je da pre protesta, na kom će nas pripadnici MUP-a prebijati, vijati i hapsiti, mi sedimo i učimo i pokušavamo da ostvarimo što bolje rezultate“.

Rekla je da se od studenata očekuje da nastave da studiraju kao da je sve u redu, kao da je situacija stabilizovana, a nije. Objasnila je da protestuje jer „ne želim da diplomiram iz ćutanja. Zato što ne pristajem da četiri ili pet godina mog života budu obeležene udžbenicima po kojima se više ne radi, nejasnim procesima odlučivanja i pretvaranjem da je to sve skroz okej i dobro. A plafoni u školama padaju. Puno se mi pretvaramo da je to sve normalno“.

Istakla je da plenumi i dalje rade, da se obučavaju kontrolori za izbore, i zahvalila se dekanu PMF-a Srđanu Rončeviću „koji je izašao pred policiju i stao u zaštitu svojih studenata“.

Ona je poručila građanima: „Razgovarajte sa vašom decom. Razgovarajte sa vašim unucima. Razgovarajte jedni s drugima. Budite dobri prema svojim komšijama. Škola nije samo ono što se nauči u klupi i u školi. Škola je i na ulici. Budite odvažni. Nemojte ćutati na nasilje i nepravdu. Nama su glave krvave od njihovih štitova, pesnica i pendreka. A njima su ruke krvave, uprljane životima koje su uništili i ugasili. Neka zato bude borba neprestana. Vidimo se na ulicama“.

Olga Popović: Nema smisla učiti decu o pravdi ako je sami ne tražimo

Bečejka Olga Popović rekla je da govori kao  prosvetna radnica, majka, ekonomistkinja i aktivistkinja: „Nije nam dobro obrazovanje, nije nam dobra ekonomija, deci nam nije dobro, nije onima što odlaze iz zemlje, nije onima što ostaju, a nije onima što ne mogu da dobiju svoje roditelje kao staratelje. Nije dobro celoj Srbiji, nije onima što znaju da im nije dobro, a nije onima što ne znaju da može bolje. Danas, godinu dana nakon prvog okupljanja stojimo ponovo na ovom mestu i u mislima smo sa onima čiji su životi ugašeni ispod novosadske nastrešnice. Životi izgubljeni zbog nečije nebrige, nečije neodgovornosti, zbog toga što je neko hteo ličnu korist da izvuče, pa nam se urušilo ono što je trebalo da nas štiti“.

Podsetila je da su prosvetari u raznim gradovima u isto vreme osetili da je neodrživo deci držati predavanja o ekonomiji, ali i o istini, znanju, poštenju i odgovornosti pravdi i hrabrosti, a ćutati.
„Nema smisla učiti decu o pravdi ako je sami ne tražimo. Nema smisla pričati o hrabrosti ako se sami ne usudimo da progovorimo. Ali kao što ovde svi znamo, ljudi su izgubili živote i tek smo se onda probudili. To je istina koja boli. I ako išta dugujemo tim ljudima, dugujemo da budemo ovde. Već je večeras pomenut taj protest od pre godinu dana. Isto je ovako padala kiša. Mi smo odavali počast žrtvama i slušali poslate ljude. Besne, glasne. Zadatak im je bio da nas prekidaju, da nas uplaše, da nas snimaju, da nas obesmisle. Činilo se da ćemo i batine dobiti. Uzvikivali su razne nevešte i neistinite parole. Da nas je poslao Đilas, Dragan Bjelogrlić, strane službe“.

Potom je, rekla je Popović, usledilo „blato društvenih mreža“, kada su prosvetni radnici koji su protestovali postali zlo i neradnici. Ipak, oni su tu i nakon godinu dana.

„Tražimo pravdu, istinu, odgovornost, izbore, jer ovo je naša zemlja, ovo je naš grad i borba je naša koliko god da traje“, kazala je Popović i istakla da protesti moraju dobiti nastavak na izborima.

„Na izbore se ne može ići samo sa ulice i raskrsnice, ne može bez jasne političke artikulacije i političkog organizovanja. Mislite o tome, mislite o izborima, mislite o kontroli izbora kada se raspišu. Sve drugo je lepo, ali neće biti korisno“.

Ivanka Popović: Cilj je država u kojoj će vlast raditi za građane, a ne građani za vlast

Profesorka i bivša rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović pozdravila je okupljene građane i građanke na srpskom i na mađarskom jeziku i podsetila na pad nadstrešnice, rekavši da je to nesreća koja nije morala i nije smela da se desi.

„Nakon toga, bilo je jasno da je pad nadstrešnice simbol svih onih nesreća i korupcije koje se u Srbiji dešavaju“.

Tada je stvorena ideja o akciji „Zastani, Srbijo“.

„Razmišljajući kako možemo da iskažemo nezadovoljstvo i nepristajanje na život u takvoj zemlji, zamislili smo akciju ‘Zastani, Srbijo’. Na početku smo mislili da će se to desiti istovremeno u 20 gradova. Na kraju ispalo je da se u preko 60 gradova i naselja desila akcija ‘Zastani, Srbijo’. To je verovatno najveća simultana politička akcija koja je se u Srbiji desila. Ona je bila okidač da krenemo dalje. Naravno, niko nije hteo da okidač bude nasilje. Nažalost, ono se 22. novembra prošle godine desilo, jer su se i studenti Fakulteta dramskih umetnosti priključili ove akciji ‘Zastani, Srbijo’. Nisu samo stradali studenti tog dana. Na mnogo mesta je došla do nepotrebnog nasilja koji su učinili politički akteri nezadovoljni onim što su čuli i videli. Nažalost po njih, to je podstaklo sve nas da krenemo u otpor. Studenti su se povukli u blokade, a građani su krenuli u proteste zajedno sa studentima“.

Popović je rekla da ne možemo biti zadovoljni što posle godinu dana nije ispunjen nijedan studentski zahtev, ali je dodala da se Srbija promenila, da su građani „našli“ solidarnost, međusobno razumevanje i toleranciju i spremnost da se međusobno čuju i za to se zahvalnost duguje pre svega studentima.

Istakla je i da vlast očekuje da građani spuste glave i podnesu njen zulum, ali da je ova godina pokazala da „niko ko ima dušu i ko ima čast ne može da podnese ono u čemu mi živimo. Do promene mora doći. Ova vlast ima krvave ruke već jako dugo. Ništa se tu nije promenilo“.

Po njenom mišljenju borba za vladavinu prava mora da se nastavi dok ne dođe do ispunjenja zahteva koje su artikulisali student. „Mi svi kao građani imamo pravo na pravnu državu, na slobodne medije, na slobodne izbore, na čist vazduh, vodu i zemlju, na obrazovanje i na kulturnu baštinu. To je sve ugroženo“.

Popović je istakla da svako svojim ličnim činjenjem može da napravi razliku, ali svi moraju da se povežu.

„Svi oni društveni i politički akteri koji su za vladavinu prava i protiv ovog nakaznog sistema koji sada upravlja nama, moraju da se čuju, moraju da se da govore, da zajedno lakše dođemo do cilja, a to je država u kojoj će vlast raditi za građane, a ne država u kojoj mi radimo za vlast“.

Biljana Stepanović: Ovaj režim je u odlasku, od njega zavisi kako će da ode

Biljana Stepanović, glavna urednica Nove ekonomije rekla je da je novinarka celog svog života i da pokušava da se bori za istinu.

„Ne treba kao novinar da se bavim politikom, međutim, ovo nije politika, ovo je borba za našu državu i za čist opstanak. Mi se sada borimo protiv organizovane kriminalne grupe koja je otela našu zemlju, koja nas besomučno pljačka, oni više ne kradu, oni pljačkaju“.

Rekla je da o razmerama pljačke govori i da prema globalnom indeksu korupcije Srbija je na prvom mestu po jačini organizovanog kriminala u regionu, a četvrta u Evropi.

„Kolike su razmere korupcije i organizovanog kriminala, saznaćemo kad ova vlast ode. I ono što sam sigurna, neće nam biti dobro. Mi sada možemo samo da slutimo šta su ovi ljudi koji su uzurpirali vlast uradili. Ali kad oni odu, kad se svede račun, ja mislim da će to samo da kulja kao neki beskonačni čir koji kulja i kulja, a mi gledamo i ne verujemo šta smo dozvolili za ovih 13 godina“.

A dozvolili smo, primera radi, rekla je, da dok više od 600.000 zaposlenih, od dva miliona zaposlenih u Srbiji prima minimalac, „samo jedna flaša vina koja se zove ’Petrus’ i koje vole da piju naši vlastodržci, košta kao zarada čoveka koji prima minimalac za godinu dana“.

U ovoj zemlji je oko 1.300.000 ljudi na ivici siromaštva, a 800.000 ljudi ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, da kupi hleb i nešto uz hleb. To je 4 do 6 puta više siromašnih u odnosu na broj stanovnika nego što imaju evropske zemlje, rekla je Stepanović i zaključila: „Eto, dotle smo mi dovedeni, jer smo temeljno opljačkani“.

Novinarka je podsetila na doprinos studenata koji su obišli celu Srbiju i razgovarali sa ljudima i pozvala okupljene da ne gube nadu.

„Ne dajte da vas uhvati defetizam, ne dajte da potonete i da kažete, evo, godinu dana ništa nismo mogli da uradimo. Nije tačno. Mnogo smo uradili, ovaj režim je u odlasku, pitanje je samo kako će da ode i mislim da to od njega zavisi. Mi mu nudimo da to bude ljudski, civilizovano, na izborima. Ja se iskreno nadam da će za tu opciju da se odluči, jer svaka druga opcija ne samo da nije dobra za građane Srbije, nije dobra ni za predstavnike režima. Tako da se ja nadam da će ipak da razumeju da je gotovo, da je završeno sa ovim, to im poručuje i svetska štampa. Mislim da se mi zaista primičemo kraju i da svako od nas u sebe treba da nađe snage da kaže: izdržali smo 13 godina ove agonije, devastirana nam je zemlja, ali mi moramo zdravi, psihički i fizički, da sačekamo kraj ovog režima, jer moramo stvarno da počnemo našu zemlju da gradimo od početka i to bukvalno od elementarnih moralnih i ljudskih vrednosti, pa do svega ostalog što su uspeli da razruše“.

Biljana Stojković: Mali broj hrabrih donosi pobedu

Profesorka Biološkog fakulteta i političarka Biljana Stojković kazala je da je veoma besna.

„Da li ste vi besni? Godinu dana čekamo da se ostvare zahtevi koji su normalni, prirodni, civilizacijski zahtevi koji su postavili studenti, da se poštuje pravo i pravda, da se dođe do istine i – dobili smo ništa. Naprotiv, ovaj režim pojačao je represiju, ukinuo sve institucije, desetine mladih ljudi su prebijeni, stotine pohapšeno, više stotina ako ne i hiljada je završilo sa prijavama, u zatvorima. Govorimo o tome da za godinu dana nismo dočekali pravdu, već imamo još gori režim i sve što smo uradili govori o tome da neće popustiti. Zbog toga sam besna. Za sada ostaje da se borimo“.

Rekla je da je besna i jer su neki zaboravili na crvene šake i zaboravili da su studenti i mladi ljudi podigli bunu.

„To je ona velika grupa koja sedi u foteljama, smatra, pametuje, kritikuje, sve zna bolje. Ko ste vi? Gde ste vi? Ako znate, izađite na ulicu, pa nam recite i povedite. Ako ne znate, šta je onda vaša uloga? Da pasivizirate, da skrećete pažnju, da pokušavate da ubacite ponovo ljude u apatiju? Ili ste protiv Vučića, ili ste njegovi. Nema sive zone. Te jalove pametne reči, kritike na sve što studenti rade, možemo da čitamo po društvenim mrežama. I ti ljudi zaslužuju da im se kaže sklonite se, ućutite više. Ako sada ne progovorite, izađete na ulicu, onda ćutite zauvek. Ja sam najviše besna na takve“.

Stojković je rekla da zna, a znaju i građani da će „pobeda doći i doći će smena mafije sa lica zemlje, završiće tamo gde treba da završi, u smetlištu istorije i po zatvorima ove države. To znamo, a do tada nastavljamo ovako, nastavljamo još žešće, dolazi vreme kada moramo biti još hrabriji, još uporniji i još žešći u svojoj borbi. Mali broj hrabrih donosi pobedu u svakoj državi, zato što ti hrabri iskorače i povuku za sobom one manje hrabre. To ste vi, to smo mi ovde i to su naši studenti. Ja ću samo reći: raspiši izbore, kukavice“.

Jovo Bakić:  Ako smo svi zajedno, oni izgleda nemaju

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, sociolog i politički aktivista Jovo Bakić govorio je o zajedništvu građana.

„Ako smo svi zajedno kao braća i sestre, oni izgleda nemaju. Ni žuti ološ, ni radikalski šljam, ni kriminalci – svi zajedno tu su protiv nas, izgleda nemaju“.

Bakić smatra da će oteta država biti vraćena građanima. „Svi će kriminalci završiti tamo gde moraju da budu. Pazite, kaže moja koleginica i sestra Biljana, malo je. Nije malo. Po ovome danu skupili ste se, skupili smo se, pogledajte dan kakav je. Taj dan podseća na ovaj režim. On je rđav, on je loš. Mi smo tu pod ovom susnežicom i nigde ne idemo“.

Bakić je zatražio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a u tom trenutku zazvonila su zvona obližnje crkve na Trgu oslobođenja. „Ova zvona zvone za njim. I mi ćemo sa tim zvonima gledati kako mu odzvanjaju poslednji trenuci. U to ime, braćo i sestre, ja vas zovem da istrajemo, da budemo uporni, da budemo odlučni, da nas ništa ne može pomesti. I sigurno, jer drugačije ne može biti, sa zvonima ćemo ga otpratiti. Otpratiti tamo gde mu je mesto, Centralni zatvor u Beogradu, a onda Zabela“, rekao je Jovo Bakić.

K.D.F.