Inkluzivno obrazovanje: „Svi u školu, budućnost za sve“

U Kreativnom centru Gradskog pozorišta prošle nedelje je predstavnicima medija predstavljena kampanja „Svi u školu, budućnost za sve“ za inkluzivno obrazovanje, koja se organizuje u sto gradova Srbije među kojima je i Bečej. Kampanju partnerski realizuju Savez učitelja Republike Srbije (SURS), CIP – Centar za interaktivnu pedagogiju i Centar za obrazovne politike (COP), uz podršku Fonda za otvoreno društvo i u saradnji sa timom projekta „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou“ (DILS) Ministarstva prosvete.

Cilj kampanje je ostvarivanje kvalitetne inkluzivne prakse za svako dete, povećanje obuhvata dece iz osetljivih grupa i unapređivanje kvaliteta obrazovanja koje deca dobijaju u predškolskom, osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju.
Program „Svi u školu, budućnost za sve“ podrazumeva i pružanje podrške učesnicima u obrazovnom procesu za prepoznavanje i razvijanje kapaciteta svakog učenika u cilju osamostaljivanja i sticanja ekonomske nezavisnosti, to se pre svega odnosi na roditelje, nastavnike i stručne saradnike, a aktivnostima u toku kampanje se mobilišu, informišu, obučavaju i povezuju stručnjaci, građani, roditelji i mediji da bi zajednički doprineli kvalitetu života dece u lokalnim sredinama.
Milena Gmijović, predsednica Društva učitelja i lokalna koordinatorka „Kampanje za inkluzivno obrazovanje“ u opštini Bečej, rekla je da je nakon pripremne faze od novembra prošle do januara ove godine, realizacija kampanje počela u februaru i trajaće do maja. Od aprila do juna sledi faza kreiranja i distribucija stručnih materijala obrazovnim ustanovama, a od jula do avgusta predstoji izrada interne analize i izveštaja o projektu. Ona je naglasila da je inkluzija, odnosno uključivanje sve dece, dece sa posebnim potrebama i dece sa teškoćama u razvoju u redovan obrazovni sistem, regulisano relevantnim zakonima, konvencijama, pravilnicima i strategijama.
Gmijović je istakla da inkluzivno obrazovanje svakom detetu pruža mogućnost za razvoj i sticanje kvalitetnih i upotrebljivih znanja za život, kao i da utiče pozitivno na razvoj društva, na veću otvorenost za različitost, ostvarivanje prava građana i ekonomski razvoj.
„Do sada je praksa u školama bila takva da se, recimo, deca koja imaju teškoće u razvoju upisuju u tzv. specijalne škole, međutim, prema novim propisima ta deca imaju pravo na obrazovanje u redovnim osnovnim školama i institucijama, sa prilagođenim programima ili potpuno izmenjenim programima koji su u skladu sa njihovim specifičnim problemima“, rekla je Gmijović.
O tome u čemu se ogleda doprinos lokalne zajednice ka inkluzivnom obrazovanju, govorila je Ilona Varnju, članica Opštinskog veća za obrazovanje i kulturu. Ona je rekla da opština Bečej ulaže mnogo napora u cilju uključivanja sve dece sa teritorije opštine u obrazovni sistem i da se po tom pitanju strateški radi kroz Lokalni plan akcije za decu (LPA) koji je izrađen 2007. godine.
„Bilo je mnogo akcija osmišljenih za decu sa posebnim potrebama, talentima, za romsku decu, kampova za razmenu iskustava itd. Mi podržavamo svaku aktivnost i projekte škola, to ćemo činiti i ubuduće, a ove školske godine je u oktobru formirana opštinska interresorna komisija i za tu namenu smo izdvojili milion dinara“, rekla je Varnju.
Margarita Berček, psihologica i predsednica interresorne komisije, istakla je da je inkluzija pokret i način razmišljanja, a imajući u vidu da mediji formiraju javno mnjenje, uputila je poziv svim medijima da svojim izveštavanjem pomognu u ovom procesu i da zajedno šire inkluzivnu kulturu.

Berček je rekla da su u svim školama formirani stručni timovi čiji su članovi prošli osnovnu obuku o zakonskim okvirima i izradi individualnog obrazovnog plana da bi škole mogle učestvovati na konkursima za pospešivanje primene inkluzivnog obrazovanja. Na konkurs za učešće u projektu „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou“ prijavile su se sve škole, a u prvom krugu među 162 škole ušle su osnovne škole „Zdravko Gložanski“ i „Šamu Mihalj“ iz Bečeja. Berček je naglasila da se vodi računa i o inkluziji Roma i da se taj proces pomera sa mrtve tačke. Osnovne škole „Sever Đurkić“ i „Zdravko Gložanski“ su uključene u projekat „Inicijativa za obrazovanje romskih devojčica“, a sve škole su imale i mogućnost da za potrebe romskih učenika podnesu zahtev Romskom resursnom centru za uključivanje romskog asistenta u nastavu.
Što se tiče interresorne komisije za procenu potreba za pružanje dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu i učeniku, ona se sastoji od koordinatora iz lokalne samouprave, tri stalna člana iz oblasti zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja i dva povremena člana, koji se određuju za svako pojedinačno dete u zavisnosti iz koje oblasti ima najviše potrebe, a određuje ih predsednik komisije.
„Inkluzivno obrazovanje je obrazovanje koje uključuje svu decu u redovan obrazovni proces, govorimo o deci sa smetnjama u razvoju, deci sa invaliditetom, deci sa teškoćama u učenju i o talentima, jer su i talenti deca sa posebnim potrebama. Cilj inkluzivnog rada i interresorne komisije je da pruži odgovarajuću podršku svakom detetu i učeniku da se što bolje uključi u obrazovanje i život zajednice. Rad interresorne komisije se razlikuje od rada komisije za kategorizaciju koja se isključivo bavila smetnjama u razvoju i odlučivanjem o tome da li će deca ostati u redovnom sistemu obrazovanja ili ne. Ova komisija procenjuje iz koje oblasti je detetu potrebna podrška i izrađuje individualni plan podrške u saradnji sa roditeljima“, rekla je Berček.

LJ.M.