trg_fontane
Lepo vreme u januaru i februaru prija građanima i štedi kućni budžet jer su računi za grejanje manji, ali sa druge strane ne prija poslovanju onih koji se bave snabdevanjem energentima kao što je to slučaj u vezi Gasa d.o.o. koji je ipak u 2015. godini uspeo da realizuje ono što je i planirano. Povećan je broj priključaka, ali, s obzirom na klimatske okolnosti, manja je realizacija u distribuciji prodaje gasa.
– Mi smo u 2015. godinu ušli malo ambicioznije nego do tada, s obzirom na to da smo u drugoj polovini 2014. napravili priključak za KWS koji je sušara i koji je trebao biti veliki potrošač. On i jeste takav, međutim, pošto su klimatski uslovi bili takvi kakvi su bili – nije bilo vlažnog leta, tako da je sušenje kraće trajalo – manje gasa je potrošeno. Mi smo planirali da ćemo oko 4 miliona kubika realizovati 2015. godine, ali to je ipak oko 3 miliona kubika. Pored toga, cena gasa je naše korisnike odvraćala od želje za potrošnjom i brojni korisnici su se isključili sa sistema, s obzirom na to da ljudi nemaju novca i čim je tako, gas je skup, bez obzira na to što smo tvrdili i pokušavali da edukujemo naše korisnike i preko medija da i skup gas – pošto je bila moguća fina regulacija potrošnje i moglo se trošiti onoliko koliko se ima para – je ipak među najjeftinijim energentima. Ako se tako posmatra, cena gasa je bila odmah posle neke vrste drveta. Ako se, recimo, kuća od 100 kvadrata greje centralnim grejanjem, drvetom ili gasom, onda je sve to u korist gasa, iako smo imali dosta skup gas do sredine 2015. godine. Cena je bila 51,5 dinara bez PDV-a u januara 2015, a krajem godine je bila 45,73 dinara bez PDV-a. Upoređenja radi: u septembru 2013. godine je cena gasa bila 45,71 dinar. Dakle, cena gasa pada. To se odmah i primećuje na polju priključaka. Bez obzira na to nismo zadovoljni, mali je to broj priključaka, u 2015. godini smo imali dvadesetak novih priključaka, to je malo u odnosu na ono što smo nekada planirali. Poslednjih godina smo imali više isključenja nego priključaka zbog cene koja je rasla. Ljudi odmah zavrnu gas i ne žele da troše zato što ne mogu da priušte sebi da greju celu kuću i tako pobeđuju besparicu – rekao je direktor Gasa d.o.o. Radoslav Ivanović.
Pored ovih problema, neposredan uticaj na poslovanje Gasa ima i hroničan problem, a to je naplata potraživanja.
– Nekada smo imali naplatu oko 95 odsto, međutim, to je sada samo misaona imenica. Sada imamo oko 40 miliona dinara „napolju“. Da se to moglo i da se to može naplatiti, mi bismo bili bez dugova prema našem dobavljaču Srbijagasu. Mi smo iz tih razloga prvi put 2015. godine bili 79 dana u blokadi. Tih 79 dana nismo mogli da mrdnemo i morali smo da se snalazimo na sve načine, jer nam je račun bio blokiran. Oko 35 miliona dinara je na taj način otplaćeno i potom smo deblokirani. No, nažalost, ne možemo da se dogovorimo sa Srbijagasom, ne možemo da usaglasimo naša dugovanja, odnosno njihova potraživanja i čini nam se da sa njihove strane ni ne postoji želja da se to uradi. Srbijagas nas blokira prema svojoj evidenciji 1/12 i to je do sada već dva puta uradio.
U čemu je suština problema?
– Suština je u tome što se naša i njihova evidencija ne slažu. Oni su imali obračune kamata iz nekog ranijeg perioda koje smo mi osporili još tada i ne možemo danas priznati neke osporene stvari. Mi smo odmah tražili da se napravi reprogram za to i da nesporne dugove odmah otplaćujemo, a ono što je sporno, treba ispravljati, međutim, to nije naišlo na razumevanje kod Srbijagasa i on nas uporno blokira prema svojoj evidenciji 1/12, što nije ni po jednom ugovoru, ali nas ipak blokira. Ima menice i pušta ih.
Kako i kada ćete rešiti taj problem?
– Rešićemo ga sigurno. Jednog dana će sve te glavnice biti otplaćene. Tog momenta kada su glavnice otplaćene, nema više ni kamata, a kamate ćemo do tada raščišćavati, a ako ne, onda ćemo to rešiti sudskim putem.
Sudeći po ovom, reč je o svojevrsnom paradoksu, jer kako Srbijagas ima udela u vlasništvu Gasa, zanimljivo je da sprovodi, kako kažete, neprincipijelne sankcije prema onom privrednom licu čiji je delom i vlasnik.
– Mi smo na to ukazivali i očekivali smo da ćemo na konto toga imati neke privilegije. Ne mislimo da to treba da se otpiše, ali očekujemo bar razumevanje kao ćerka firma, kao zavisno preduzeće. Tamo postoji stav nekih ljudi da treba da bude sve isto kao i prema drugima. Nama, a i drugima, reprogram može biti na 12 meseci i ne duže. Niko ne može da otplati svoj reprogram za 12 meseci. Mi smo na to ukazivali, tražili reprogram na tri godine, da sve što je nesporno priznamo, međutim, to nije naišlo na odobravanje niti menadžmenta, niti nadzornog odbora. Pisali smo i nadzornom odboru, ali taj odbor je na stanovištu da to treba sagledati, da menadžment treba da se konsultuje u ministarstvima trgovine, privrede i da se nakon toga donese odluka.
Zna se kako se donose odluke na političkom terenu.
– Nama je žao što to tako ide. Mi funkcionišemo, očekujemo da ćemo biti pozitivni i pored svega, iako je milion kubika manje i tu je i sniženje cene, ali smo, kao i uvek, radili i nešto što nije energetska delatnost, pa ćemo na tom terenu pokušati da isplivamo sa malim iznosom dobiti.
Šta očekujete u 2016. godini?
– Očekujem da će biti teža. Poznato je da smo do sada imali slabu zimu. Mi smo u decembru planirali 750 hiljada kubika, a ostvariće se polovina. Uglavnom, naš rezultat u budućnosti treba da bude više odraz upravljanja troškovima, nego povećanje prodaje, ali ako se zadrži ova cena gasa i ukoliko se nastavi tendencija pada cene, gas ponovo može da bude energent budućnosti i tu vidimo našu šansu.
Četiri blokade prošle godine
Prema evidenciji Narodne banke Srbije preduzeće Gas d.o.o. Bečej je u protekle tri godine četiri puta bio u blokadi – svaki put 2015. godine – ukupno 79 dana. Poslednji put je račun Gasa bio blokiran od 19. novembra do 11. decembra.
V.F.
