trg_fontane
Tokom hladnih dana proteklih praznika u prvom planu interesovanja u domaćinstvima su bili radijatori, grejalice, pećke, šporeti i sva ostala grejna tela jer su oni bili jedina odbrana od temperature koja je bila u „debelom minusu“. Uz manje probleme i zastoje zbog havarija kod Narodne biblioteke, naselja „Veljka Vlahovića“ u ulici Radivoja Simića, isporuka toplotne energije iz bečejske toplane bila je prema očekivanjima.
Vrlo je važno kako će biti u narednom periodu jer meteorolozi predviđaju i dalje niske temperature. Iz ovog javnog preduzeća poručuju da ne očekuju veće probleme i da ukoliko dođe do novih havarija njihova ekipa je sposobna da za vrlo kratko vreme otkloni kvar i omogući isporuku toplotne energije. A kako je bilo u 2016. godini koja je protekla u znaku blokade računa i nemogućnosti komfornog rada i servisiranja svega toga što je bilo planirano, pitali smo direktora bečejske toplane Dejana Vukovića:
– Nažalost, Toplana je skoro celu 2016. godinu provela u blokadi svojih računa. Blokada je usledila od JP Srbijagas na osnovu neplaćenih računa za isporučeni gas koji je nastao u periodu pre nego što je izabrano ovo rukovodstvo. Uspevali smo da povremeno izlazimo iz blokada, da redovno servisiramo osnovne obaveze, tako da smo sproveli neke naše neophodne aktivnosti a i plate zaposlenima ipak nisu kasnile. Naglasio bih da Toplana, i pored blokada, nije ostala dužna ni svojim dobavljačima. Ono što je takođe značajno u ovoj godini je da je znatno smanjen dug prema Srbijagasu. A treća stvar, možda najbitnija, jeste da je Toplana, i pored teške situacije, uspela da umanji cenu usluge za 5% prema svojim korisnicima. Ono što vidimo kao efekat toga je da je u prva dva meseca grejne sezone potrošnja porasla. U oktobru je povećanje bilo oko 35%, a u novembru je iznosilo 25% i to govorim u odnosu na potrošnju u tim mesecima u 2015. godini. Trend povećanja potrošnje je evidentiran i u decembru. Očekujemo da ćemo grejnu sezonu završiti sa preko 10 miliona prodatih kWh energije koje smo u prethodnim godinama izgubili, pa smo čak 2014. godinu završili sa nešto ispod 9 miliona, a 2015. sa 9.300.000 kWh.
Da li je Srbijagas najzad prihvatio reprogram dugova ili ne?
– Reprogram je prihvaćen u jednom delu. On je urađen na predlog Srbijagasa i to u iznosu od 57 miliona dinara koji obuhvata oko 42 miliona dinara po računima i 15 miliona dinara na osnovu obračunatih kamata.
Ukupan dug Toplane je u jednom trenutku iznosio 180 miliona dinara.
– Da. Ali sada je niži, odnosno sada iznosi oko 170 miliona dinara. U odnosu na 2015. godinu dug je smanjen za oko 20 miliona, kada bismo gledali kalendarski. To je značajno, jer smo to servisirali iz sopstvenih izvora. Naše kompletno poslovanje bilo je usmereno na to da se reguliše što više obaveza prema Srbijagasu.
Ukupno dugovanje je 170 miliona, povećana je isporuka toplotne energije i samim tim se očekuje da će i prihodi Toplane biti viši. Da li to znači da će ukupan dug biti manji?
– Mi nadalje očekujemo smanjenje duga prema Srbijagasu da sa te strane relaksiramo naše poslovanje.
Što se tiče planova po pitanju održivosti i opstanka Toplane, važno je ono što je preduzeto u 2015. i 2016. godini, a to je da se pristupi realizaciji ideje, a potom i projekta za korišćenje obnovljivih izvora energije u sistemu daljinskog grejanja. Pri tome mislim na geotermalnu bušotinu i na biomasu. Kakva je situacija sa tim projektima?
– Za početak bih da kažem da 2012. godine, kada sam zajedno sa svojim timom došao u bečejsku Toplanu i kada sam imenovan za direktora Toplane, nismo zatekli nijedan plan, nijedan projekat. Postojalo je postrojenje tehnološki staro 30 godina, stara mreža i dugovanja bez ijednog smislenog načina i plana kako izaći iz te situacije. Naš prvi korak u 2012. godini je bila izrada studije o mogućnosti korišćenja geotermalne energije. Sledeće, 2013. godine, smo ušli u aranžman preko Nemačke razvojne banke KfW u izradu studije od strane Nemačke kompanije GTN. Studija je svoju finalizaciju imala 2015. godine kada je i prezentovana na Geološkom fakultetu u Beogradu.
Pre nekoliko dana bile su konsultacije u Vladi Srbije po tom pitanju?
– Da. Bili smo u Vladi Republike Srbije povodom toga, tako da je Bečej zajedno sa još četiri opštine u Srbiji ušao u prvu fazu.
Šta znači prva faza?
– To znači da smo u prvoj tranši investiranja koja obuhvata 20 miliona evra investicija i 5 miliona evra grantova ukupno, a pojedinačni iznos zavisi od ukupne vrednosti projekata. Ono što mi planiramo da uradimo je da u 2017. godini krenemo u realizaciju projekta postrojenja na biomasu. Ono je planirano da se izgradi pored Toplane kako bismo zadržali postojeće gasne kotlove kao neko tehnološko rešenje. U 2018. godini plan je da se radi revitalizacija toplovodne mreže, a 2019. godine da se radi na izradi postrojenja na geotermalnu energiju. Trenutno čekamo završetak izrade projekta postrojenja na biomasu da bi se tražila građevinska dozvola. Mislim da smo vrlo blizu da se sredstva za to obezbede.
Šta još možemo da kažemo u vezi tog projekta? U ovoj godini se očekuje da će biti realizovan dobar deo onoga što se zove „početni zamah“.
– Ne bih voleo da prejudiciram neke radnje, ali se nadam da ćemo ove godine početi izgradnju postrojenja na biomasu, a u najboljem razvoju događaja bismo trebali na zimu i da pustimo u rad to postrojenje.
Kako stoje stvari što se tiče postrojenja na geotermalnu energiju?
– Sledeća faza koja se planira za 2018. godinu je rekonstrukcija mreže. Rekonstruisana i dobra mreža je preduslov za kvalitetno korišćenje geotermalne energije. U 2019. godini sledi izgradnja novog postrojenja na geotermalnu energiju. Kada celu tu priču zaokružimo, imaćemo nezavisnu Toplanu bez bilo kakvih spoljnih uticaja.
Šta će građani imati od toga?
– Sa ovim planom i realizacijom garantujem da će građani koji su povezani na našu mrežu imati najjeftinije grejanje u Srbiji.
Na osnovu do sada rečenog kako ocenjujete 2016. godinu?
– U odnosu na prethodne godine mogu da kažem da je bila uspešna. Mislim da je ovo tek početak onog što nam sledi i očekujem da JP Toplana bude uzorno preduzeće i to ne samo u opštini Bečej, već i šire, u Vojvodini i u Srbiji.
JP Toplana ispunjava i propise u vezi smanjenja broja zaposlenih? Koliko ima zaposlenih?
– Ukupno je 19 zaposlenih.
Ne postoji namera zapošljavanja?
– To zavisi od postrojenja i od potreba. S obzirom na izgradnju novog postrojenja, smatram da će biti potrebe za novim zapošljavanjem, maksimalno troje radnika, a to pre svega zavisi od toga da li će komandna sala biti smeštena u oba postrojenja ili ćemo se opredeliti samo za jedno postrojenje. Zavisi i od zakonskih uslova, od toga kako mora da se definiše rad posada u kotlarnicama. To su, u stvari, protokolarne stvari vezane za funkcionisanje takvih sistema i postrojenja.
Šta vi očekujete u 2017. godini i šta građani mogu da očekuju?
– Mi u Toplani očekujemo početak realizacije naših projekata i investicija koje su predviđene u tom periodu. Četiri godine smo radili na izradi dokumentacije, na izradi kvalitetnih rešenja i došao je red da se ta rešenja i realizuju.
Može se reći da će 2017. godina za Toplanu biti ključna, prelomna godina?
– Može se tako reći. U 2017. godini očekujemo povećanje proizvodnje i plasmana toplotne energije, a realizacijom jednog dela investicija mi očekujemo još jeftinije grejanje u oktobru 2017. godine.
Za suštinsko rešavanje problema koji je tištilo Toplanu unazad desetak godina – a problem nije rešen – upravo će 2017. godina biti prelomna, kada će biti vidljivo da li je taj problem moguće rešiti i da li je Toplana održiva ili nije?
– Sve do 2012. godine, mogu slobodno da kažem, nije rađeno gotovo ništa. Vodilo se računa samo o tome da postrojenje radi, a ono je jednostavno počelo da gubi svoju efikasnost. Nisu postojali nikakvi planovi. I bez lažne skromnosti, da nismo u 2012. godini preduzeli ove mere, Toplana bi već sada bila pri kraju svog rada – rekao je Dejan Vuković.
V.F.
