trg_fontane
Komunalno preduzeće „Potisje“ je u većinskom vlasništvu lokalne samouprave i u manjinskom „Aliska tere“, firme iz Mađarske. Većinski vlasnik je od osnivanja komunalnog preduzeća, krajem 2015. godine bio prvi put u prilici da imenuje direktora, jer je to od 2008. godine do tada činio manjinski vlasnik. Zoltan Feješ je 25. decembra 2015. godine postao direktor „Potisja“. Od stupnja na dužnost 28. decembra je bilo osporavanja koje i dalje traje.
– To osporavanje postoji i dalje od strane manjinskog partnera. Manjinski partner je pokrenuo i sudski postupak u vezi mog imenovanja na mesto direktora i to na osnovu tajnog sindikalnog sporazuma po kom isključivo on ima pravo da imenuje direktora, da postavlja menadžment i da za sve predloge odluka mi treba da se izjašnjavamo da se slažemo i da se odluke donose sa 100 odsto glasova. Taj tajni akt je osporio državni revizor, a ja sam na osnovu toga sindikalni sporazum i menadžerski ugovor proglasio ništavnim. Samim tim ih ne primenjujem, a svako ko osporava moje postupke može da pokrene sudski postupak. Moja dužnost i obaveza je da poštujem nalog državnog revizora u kom stoji da je nešto nezakonito, te ukoliko je neki akt proglašen nezakonitim, meni, kao direktoru, ne preostaje ništa drugo nego da ga stavim van snage. Ja taj ugovor nisam raskinuo, niti poništio, jer to nije u mojoj nadležnosti, ja sam ga samo proglasio ništavnim, a to znači da ga više ne primenjujem. Manjinski partneri u poslednjih 6 meseci nisu osporavali to, nisu pokrenuli sudski postupak. Svesni su oni da je to nezakonito, ali su i dalje pokušavali na silu da rade. Drugo, sud u Novom Sadu u prvom stepenu je doneo presudu da je moje imenovanje zakonito. Oni su uložili žalbu. Po žalbi još ništa nije rešeno. Ne mogu da tvrdim kako će se završiti to sa žalbom, ali ukoliko je prvostepeni sud prihvatio stavove državne revizije i prihvatio akte po kojima je ovo preduzeće registrovano u APR-u gde su važeći akti, a tajni akti nisu predati, normalno je da neće osporiti moju registraciju. To je situacija oko mog imenovanja. Dalje, veliki problem je bio to što smo mi prošle kalendarske godine 16. decembra dobili izveštaj državnog revizora i tu je bilo mnogo nezakonitosti i nepravilnosti u radu. Dobili smo rok za otklanjanje tih nepravilnosti od 90 dana. Međutim, nismo u tom roku mogli da uradimo sve što je trebalo, pa smo tražili produženje od još 90 dana. U tom dodatnom periodu smo uspeli sve da završimo. Potom nas je posetio državni revizor, kontrola je trebalo da traje od 12. do 27. decembra, međutim, trajala je svega nekoliko dana i revizori su konstatovali da smo otklonili sve nepravilnosti.
Preduzeće „Potisje“ se premestilo i na novu lokaciju. Trenutno se nalazi u zgradi Direkcije za izgradnju koja je u likvidaciji.
– Kad smo počeli da sagledavamo sve troškove poslovanja u 2015. godini, videli smo da zakup poslovnih prostorija sa troškovima iznosi oko 2.000 evra mesečno. To su veliki troškovi. Grubo, oko 3 miliona dinara godišnje. Zbog toga smo tražili novu lokaciju. Prvo smo se vratili Komunalcu koji poštuje ugovor koji je nekad potpisao sa „Potisjem“ o iznajmljivanju vozila. Komunalac je ustupio dve kancelarije „Potisju“ i prostor za parkiranje vozila. Vozila u Komunalcu stoje od aprila meseca. Administrativni deo nismo mogli ranije da preselimo, jer je otkazni rok zakupa prostorija u „Mlinskoj industriji“ bio tri meseca. Zatim smo tražili od grada mesto gde bismo mogli da se premestimo. Od Direkcije smo dobili prostor na tenderu. Bio je raspisan konkurs, na koji smo se prijavili i na taj način dobili kancelarije koje sad mesečno koštaju oko 18.000 dinara. Postigli smo i efikasniju naplatu, jer smo ponovo otvorili blagajnu na pijaci gde su građani 20-30 godina uredno plaćali smeće. Od kada je v.d. direktora Plavšić u Komunalcu, građani mogu da plate račune za smeće svakog dana i u prodavnici cveća Komunalca. Ovim smo građanima izašli u susret. Sklopili smo ugovore sa svim mesnim zajednicama na teritoriji opštine Bečej i sada i tamo mogu da se plaćaju računi za odnošenje smeća. Građanima je tako olakšan posao, ne moraju da dolaze, primera radi, iz Bačkog Petrovog Sela, Bačkog Gradiša, Mileševa u Bečej da bi platili račun, a tako su oslobođeni i bankarskih provizija prilikom plaćanja računa u banci ili u pošti. To je novina u tom delu rada. Prostor koji koristimo na pijaci i u Komunalcu je na osnovu ugovora o zakupu. U međuvremenu smo izgubili dva sudska postupka. „Potisje“ je odbijalo da plaća Komunalcu zakup za vozila po ugovoru iz 2008. godine. Presuđeno je i „Potisje“ je izgubilo taj sudski spor. To je iznos od preko 8 miliona dinara, od toga su 3 miliona kamate, plus sudski troškovi. Sada nam je Komunalac izašao u susret na način da dug plaćamo u mesečnim ratama. Još cele 2017. godine Komunalcu treba da plaćamo mesečno 400.000 dinara starog duga po sudskoj presudi. U isto vreme plaćamo redovno zakup za kamione i buldožer koji traje do 2018. godine, i to je još 100.000 dinara mesečno. Taj ugovor o zakupu kamiona i buldožera je napravljen kada je i osnovano „Potisje“. Godine 2008. je napravljen ugovor o lizingu, prvih 5 godina mesečna rata bila je 1.200 evra, a drugih 5 godina je mesečna rata 650 evra i „Potisje“ sada redovno plaća te rate, ali plaća i zaostale dugove. U isto vreme, „Potisje“ je tužilo Komunalac 2014. godine i traži da Komunalac snosi troškove zakupa poslovnog prostora u „Mlinskoj industriji“. Sud je to odbio kao neosnovani zahtev, tako da smo i taj spor izgubili, pa smo morali da platimo 320.000 dinara sudskih troškova. To je dodatna šteta za „Potisje“.
Ono što je takođe bilo vidljivo tokom godine jesu problemi prilikom odnošenja smeća. Razlozi toga su nedostatak i kvar kamiona, mašina. Da li će biti nešto urađeno po tom pitanju?
– Prosečan vek vozila sa kojima raspolaže „Potisje“ je preko 20 godina starosti. Kamioni su u veoma lošem stanju, jer su neozbiljno održavani. Dešava nam se da su ujutro već dva vozila u kvaru. Strani partner koji je vodio menadžment proteklih 8 godina u to ništa nije ulagao. Kada je osnovano preduzeće, jedna od stavki u kojima se mislilo da će strani partner pomoći, bili su evropski pristupni fondovi, računalo se na to da će tako obezbediti neka sredstva, donaciju. Jedina donacija koju je „Potisje“ dobilo bila je od pokrajine i opštine Bečej za kupovinu kanti. U našem planu za 2017. godinu predviđena je kupovina dva kamiona. Hoćemo da zamenimo jedan kamion koji je star 30 godina i FAP-ov kamion koji je u izuzetno lošem stanju, koji je od Komunalca uzet u zakup. On je relativno nov, star 10 godina, ali je u dotrajalom stanju. Nažalost, sredstava nemamo. Cene su niske, imamo dodatne troškove u vezi sa ekološkim odlaganjem otpada na deponiji. Strani partner nije ulagao ni u održavanje deponije, tako da je opština Bečej u 2015. i 2016. godini u sanaciju deponiju uložila blizu 60 miliona dinara. Ipak, ono što bih posebno naglasio je da iako smo nekad kasnili, zbog kvara vozila, sa odnošenjem smeća, nije se nijednom dogodilo da smeće nismo odneli. I uspeli smo mnogo više smeća da odnesemo, nego prethodnih godina. Organizovali smo i dve velike akcije, reč je o prolećnom i jesenjem čišćenju, a sve u cilju sprečavanja nastanka divljih deponija.
Kakva je situacija na relaciji „Potisje“ – deponija?
– „Potisje“ po opštinskoj odluci ima obavezu održavanja deponije. Opštinska odluka odnosi se na plaćanje iznošenja smeća, lagerovanja smeća na deponiju. „Potisje“ to naplaćuje, a u isto vreme nije ništa ulagalo u održavanje deponije, jer je manjinski partner rekao da to nije u njegovom interesu jer on nije vlasnik deponije. „Potisje“ je dobilo nalog i mora da obavlja ekološko odlaganje smeća, reč je o kasetnom tipu odlaganja smeća, što je dodatni trošak za preduzeće. Dakle, ono što se dnevno odnese na deponiju mora da se prekrije inertnim slojem zemlje. Ta zemlja mora da se kupi i donese. Opština nam izlazi u susret, jer nam besplatno daje zemlju kada se negde kopa, ali onda moramo da platimo transport te zemlje, a to povećava troškove. Zbog toga smo napravili nekoliko planova. Pribavili smo, prvo, dokumentaciju kako bismo se odlučili koju vrstu kamiona da kupimo. Za tu kupovinu planiramo da podignemo kredit. Po našem proračunu, cena ta dva vozila bila bi oko 150.000 evra. U planu su i „Veko“ kamioni, potpuno novi, sa kompletno novom nadgradnjom. To su savremena vozila. Prvo moramo da vidimo koja banka će nam odobriti kredit na tenderu.
Na osnovu svega toga što ste rekli, postavlja se pitanje da li je ovo preduzeće održivo u narednom periodu?
– Preduzeće je održivo, ali ga prvo treba dovesti na meru. Ovde se prvo nameće pitanje da li ćemo trošiti 4,5 miliona na popravku starih vozila, ili ćemo kupiti dva nova kamiona pa ćemo ubuduće trošiti 3 miliona na popravku vozila i sa 3 miliona plaćati kredit. Imamo traktor koji je star 30 godina i traktorsku prikolicu staru 32 godine. Predvideli smo od sopstvenih sredstava amortizacije da u četvrtom kvartalu 2017. godine probamo da kupimo nov. Ove godine će se završiti plaćanje tih 400.000 dinara Komunalcu za tih 5 miliona dinara ukupno, što moramo vratiti, pa u 2018. godini više nećemo imati tu obavezu. Na taj način ćemo imati iz čega da plaćamo kredit. Polako smanjujemo i troškove, kao što su troškovi zakupa, troškovi advokatskih usluga. Na nekim mestima gde se razbacivao novac gledamo da uštedimo.
Ono što je takođe bitno, manjinski partner je u 2016. godini najavio izlazak iz vlasništva „Potisja“. Dokle se sa tim došlo? Manjinski partner traži da mu se plati iznos od 245.000 evra.
– Manjinski partner je 2015. godine nudio svojih 49 % za cenu od 400.000 evra, pa je zatim to revidirao i 28. decembra usmeno, na sednici na kojoj je bila primopredaja dužnosti između dva direktora, dao predlog od 200.000 evra, s tim da je precizirao taj predlog opštini Bečej na 200.000 evra i dva računa po tom sindikalnom sporazumu od oko 70.000 evra. Poslednji put kada su manjinski partneri bili u Bečeju, 8. decembra, ponovo su revidirali iznos, sad na ukupno 200.000 evra. Ja nisam neko ko je nadležan za pregovore sa njima, to je opština Bečej kao većinski partner. Taj predlog opština još uvek nije prihvatila, jer je velika cena koju oni traže.
Istovremeno je rađena i procena vrednosti „Potisja“. Da li „Potisje“ zaista toliko vredi?
– Radna verzija procene vrednosti je predata manjinskom partneru koji ima rok od 30 dana da stavi primedbu. Dok skupština ne utvrdi zvaničnu verziju procene vrednosti, ja ne mogu o tome da pričam.
Kada će to biti?
– Manjinski partner sada traži da se to prevede na mađarski jezik. Tu procenu je radilo udruženje sudskih veštaka i procenitelja. Naš prevodilac je rekao da mu, zbog obima materijala i stručnih izraza, treba minimum 3-4 nedelje za prevod. Manjinski partner je dobio verziju na srpskom jeziku i rečeno mu je da ukoliko ima svoje prevodioce, neka dokument oni prevedu, kako ne bi osporavali naš prevod. U svakom slučaju, sve ovo se privodi kraju, jer je partner u Seksardu doneo odluku da želi da proda svoj deo. Isto tako, njima je ponuđena i mogućnost da, ukoliko misle da svoj deo mogu nekom prodati po većoj ceni, nađu drugog partnera nama koji će kupiti njihov udeo i raditi po našim zakonima i propisima.
S obzirom na sve rečeno, šta očekujete tokom ove 2017. godine?
– Prvo što očekujem da u drugoj polovini godine zaživi primarna selekcija sekundarne sirovine u domaćinstvima. Trenutno se posećuju škole i razgovara se sa direktorima. Počeće edukacija o primarnoj selekciji sekundarnih sirovina u domaćinstvima u zabavištu, zatim i edukacija učenika osnovnih i srednjih škola. Treba da se nauči odvajanje suvog od mokrog smeća. Suvo smeće je PET ambalaža, plastika, plastične kutije margarina, jogurta… To ćemo primarno da radimo. Nadamo se i da će Srbijašume da završe rekonstrukciju objekta gde treba da se preselimo. I opština Bečej se izuzetno angažovala da „Potisje“ konačno dobije stalno sedište. U isto vreme počeće da se izrađuje planska dokumentacija u vezi toga da li ćemo graditi transfer-stanicu, da li ćemo ga samostalno graditi, jer jednog dana, kada se naša deponija zatvori, kad dostigne maksimalni limit odlaganja smeća, moramo smeće da nosimo na regionalnu deponiju. To je zakonska obaveza za sve opštine u Srbiji. A mi smo sa sedam opština u Vojvodini vezani za deponiju u Kikindi. Jedan od planova je transfer-stanica, drugo je mesto gde će se konačno „Potisje“ premestiti iz centra grada gde će ostati samo mali administrativni deo i blagajna, ostalo će se premestiti u Potisku ulicu kod Pivare, gde su nekada bile Srbijašume, pored Svilare. Taj prostor treba da rekonstruišu Srbijašume jer su oni i vlasnici, a mi ćemo preko opštine Bečej konkurisati za taj prostor. Za sada sem nas nema zainteresovanih za taj prostor. Taj prostor je zaista najprimereniji za naše preduzeće. Ima i dovoljno parking prostora i prostora za smeštaj naših mašina. Najvažniji plan za 2017. godinu je obnavljanje voznog parka, jer je poslednji put 2006. godine kupljen FAP-ov kamion. Po našim računicama potrebno je oko dve godine da obnovimo ceo vozni park. Za kraj razgovora svim korisnicima želim srećnu i berićetnu godinu i želim da ih zamolim da još bolje sarađuju sa nama i da imaju strpljenja. Zna se u kakvom stanju se nalazi ovo preduzeće, a mi ćemo se truditi da sve nedostatke otklonimo u narednom periodu. Sada se dešava da kasnimo, da umesto u 11 časova, smeće odnesemo u 15 časova, a radnici ostaju i do 20 časova kako bi se posao završio istog dana. Unapredili smo i komunikaciju sa građanima i redovno ih obaveštavamo preko štampanih i elektronskih medija, a svaki put kada dolazi do promena u iznošenju smeća građane o tome obavestimo i putem letaka. Smatramo ih našim partnerima koje pre svega uvažavamo, poštujemo jer oni koriste naše usluge, redovno plaćaju naše usluge i ovim putem im se na tome zahvaljujemo. Onima koji ne izmiruju redovno svoje obaveze dali smo mogućnost reprograma duga, tako da svima izlazimo u susret.
V.F.
