Zoran Grbić direktor JP Vodokanal : Za stabilno snabdevanje potrebno izbušiti dva bunara

Vodokanal je na kraju 2014. godine imao ambiciozan plan. Planirano je dosta za 2015. godinu, postojala je namera da se izađe iz okvira osnovne delatnosti (vodosnabdevanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i održavanje i čišćenje atmosferske kanalizacije) i da se unapredi nivo usluga pa je usledila i investicija i kupljena je jedna cisterna. Međutim, i pored svega, situacija u ovom javnom preuzeću nije laka jer je neophodno da se uradi dosta toga kako bi se obezbedilo uredno vodosnabdevanje domaćinstava. Za sve to potreban je novac, a novca nikada nije bilo dovoljno.

– Prošla godina je bila teška u svakom smislu. Imamo podršku lokalne samouprave, ali ne finansijsku, jer su ukinuta sredstva koja su ranije bila dodeljivana za čišćenje atmosferske kanalizacije. Nekad je to bio iznos od 5 miliona, pa 4 miliona, potom 3,5 miliona dinara na godišnjem nivou a zatim se došlo do toga da sami moramo da plaćamo usluge privatnika iz Temerina i Kikinde. Zbog toga smo odlučili da nabavimo cisternu za čišćenje septičkih jama i za održavanje atmosferskih kanalizacija. Na javnoj licitaciji u Subotici od JP Komunalac Subotica kupili smo cisternu za 870.000 dinara, a uložili smo otprilike još toliku sumu, urađen je remont i za nepuna dva meseca fakturisano je 120.000 dinara. Drugim rečima: za dve godine ta investicija će se u potpunosti isplatiti. Postoji potreba da se kupi još jedna cisterna i da se ulaže u usluge prema trećim licima, jer kako stvari stoje, Vodokanal ne može da opstane od naplate vode. Tu smo u velikom minusu. Potražujemo oko 80 miliona dinara što od građana, što od pravnih lica, s tim da su u tom iznosu i kamate, a mehanizmi za naplatu su kompleksni. Izrađujemo predloge utuženja, unajmljujemo izvršitelja koji pokušava da problem naplate duga reši administrativnom zabranom, ali ima poteškoća, jer ima mnogo socijalno ugroženih građana. Problem je i naša baza podataka koja nije ažurirana, što smo nedavno započeli, tako da ima mnogo korisnika koji nisu više na navedenim adresama, neki su umrli, a mi ih i dalje zadužujemo, ide kamata i dalje nam se to računa kao potraživanje, a nije reč o realnom potraživanju… Međutim, čini se da ćemo morati da posegnemo za nekim energičnijim metodama jer recimo, ako ne platite račune za mobilni telefon, isključuju vas, ako ne platite račun za utrošenu električnu energiju, isključuju vas, što nije bila praksa sa onima koji nisu platili ili ne plaćaju potrošenu vodu. Plašim se da ćemo morati da uvedemo takva pravila igre – kaže Zoran Grbić, direktor JP Vodokanal Bečej.

Što se tiče obaveza Vodokanala prema korisnicima, da li mislite da su vaše usluge bile na zadovoljavajućem nivou?

– Što se tiče Bečeja, mislim da je usluga bila na zavidnom nivou. Kvalitet vode je na zadovoljavajućem nivou. Imamo analize Instituta za zdravlje i od 98 do 100 odsto je voda ispravna. Problem smo imali u nekim periodima letos sa pritiskom. Pritužbi na to je bilo. Razlog je što imamo 30 bunara, a od toga je aktivno 17. Od 2010. godine izbušen je jedan ili dva bunara, a trebalo bi da svake godine imamo jedan ili dva nova bunara na osnovu potreba građana Bečeja.

Koliko ta investicija košta?

– Obično se buše dva bunara, jedan do drugog, jedan je dublji, drugi je plići, to su tzv. blizanci. Cena toga je s kompletnom opremom, elektro opremom i kupovinom placa oko 20 miliona dinara.

Planirano je da se u Bačkom Petrovom Selu reši problem vodosnabdevanja. Trebalo je i u tom naseljenom mestu izbušiti novi bunar.

– Tamo su dva bunara koja su izbušena 2008. ili 2009. godine bez ikakve potrebne dokumentacije. Imali smo problem kad smo osvežavali projekat zbog nedostatka dokumentacije, nije postojala građevinska dozvola, te je opština poslala zahtev republici da se zemljište konvertuje iz republičkog u opštinsko. Prošle godine smo bušili bunare bez ikakve donacije, što je za Vodokanal bilo izuzetno teško, jer je koštalo oko 4 miliona dinara, ali morali smo to da uradimo da na leto ne bismo imali problema. Inače, konkurisali smo kod Pokrajinskog sekretarijata za vodoprivredu, poljoprivredu i šumarstvo i bili smo odbijeni zbog navodno nepotpune dokumentacije, te smo morali sami da finansiramo bušenje bunara kako bismo „izdržali“ leto. Do marta 2016. godine mora da se izbuši jedan, odnosno dva bunara ako mislimo da preživimo leto sa zadovoljavajućim pritiskom vode. Da podsetim da je Vodokanal opštinskom odlukom iz 2010. godine dobio na upravljanje mreže u naseljenim mestima. Moram istaći da su oprema i mreža u Bačkom Petrovom Selu u katastrofalnom stanju, voda je od 60 do 70 procenata ispravna, fizički i hemijski je 100 odsto neispravna, ta voda nije za piće. Napominjem da je Vodokanal tu mrežu dobio samo na održavanje i upravljanje, to je, u stvari, nama „teret“, jer je skupo održavanje, imamo angažovana tri radnika tamo, a u Bečeju imamo manjak radne snage. Međutim mi ne odustajemo od rešavanja problema. Osvežili smo projekat iz 2008. godine ili 2009. godine i dobili građevinsku dozvolu. Pomak je napravljen i konkurisaćemo na prvom narednom konkursu. To će biti veoma važno za Petrovo Selo, jer su u pitanju dva bunara bele vode koji će se hlorisati, što znači da će tada voda biti za piće, izgradiće se hidroforska kućica i povezati sa postojećom cevovodnom mrežom, ali to je tek druga faza projekta. Ogroman problem je i veliki broj nelegalnih priključaka u Bačkom Petrovom Selu i slaba naplata potrošene vode. To su problemi koje takođe treba rešiti.

Za koji vremenski period može da bude urađena prva faza projekta?

– Ukoliko bismo dobili sredstva od pokrajine, od 45 do 60 dana maksimalno. Za prvu fazu potrebno je oko 40 miliona dinara, a druga faza je menjanje kompletne mreže.

Što se Bečeja tiče, priča se da su veoma veliki gubici vode i da postoji gubitak između vode koja se proizvede u fabrici vode i one vode koja se isporuči građanima.

– Gubici su bili navodno 50 odsto, ali to nije sigurno. Precizno ćemo znati kada izvršimo zamenu ventila i instaliramo softver GIS, što je u planu za ovu godinu, na osnovu kojeg ćemo moći da steknemo pravu sliku. Pretpostavlja se da velika količina vode ode u zemlju, ali tu su i nelegalni priključci. Moraćemo uložiti napor kako bismo identifikovali one koji su se nelegalno priključili na vodovodnu mrežu.

Pored cisterne za čišćenje atmosferske kanalizacije u 2015. godini je izvršena još jedna investicija.

– Jeste. Kupljen je i hlonirator, mešoviti dezinfektant za proizvodnju hlora, time će se uštedeti ogromna sredstva jer je so mnogo jeftinija, na licu mesta se prerađuje so, dobija se hlor i na taj način se hloriše voda, a tečni hlor takođe možemo da koristimo u naseljenim mestima za hlorisanje vode.

Kakva je situacija sada u Bačkom Gradištu?

– Mnogo bolja. Tamo ima dva bunara bele vode koji zadovoljavaju potrebe, a leti se po potrebi uključuje još jedan žuti bunar, ali za to retko ima potrebe. Tamo je bila loša situacija, ali smo preduzeli odgovarajuće mere i to je rešeno. Čak je u planu za sledeću godinu da revitalizujemo jedan bunar ako bude bilo potrebe.

I pored teške situacije, u Bečeju je izgrađena kanalizacija u četiri ulice.

– Da, to smo učinili zahvaljujući novcu koji smo dobili od Pokrajinskog sekretarijata za vodoprivredu, poljoprivredu i šumarstvo. Mnogi građani već podnose dokumentaciju za priključenje. Dobili smo sredstva i za još dva hlorinatora. U Gradištu će biti instalirana dva manja hloniratora poput ovog u fabrici vode. Vrednost investicije je 20 miliona dinara. Takođe smo preko Nacionalne službe za zapošljavanje zaposlili tri nezaposlena lica na tri meseca na javnim radovima (čišćenje otvorenih kanala u Gradištu, u Bečeju i u Petrovom Selu). Postojao je ozbiljan problem u Gradištu sa visokim nivoom podzemnih voda i sada je taj problem otklonjen. I dalje radimo na osvežavanju projekata što se tiče kanalizacije. Planirano je šest ulica, odnosno delova ulica – Jovana Popovića, Miloša Bugarskog, Vojvođanskih brigada, Ivice Živančeva, Endrea Adija, Lajoša Zilahija, Sinđelićeve, Republikanske i Partizanske. Prijavljujemo se na konkurse jer znamo da je 50 odsto Bečeja jeste, a 50 odsto nije pokriveno kanalizacijom, tako da ima još mnogo posla.

Zapošljavanje

U gotovo svim javnim preduzećima u Srbiji je prisutan problem prevelikog broja zaposlenih, a kako sam shvatio, u JP Vodokanal u Bečeju postoji manjak radne snage. Kakva je situacija sa brojem zaposlenih?

– Da napravim retrospektivu: 2010. je bilo 67 a od 2012. godine u jednom momentu bilo je čak 87 zaposlenih, 2013. godine 84 zaposlena, 2014. je bilo 80 i na kraju 2014. smo imali 75 zaposlenih. Kako smo i predvideli u planu za 2015. godinu, zaposlili smo dva radnika. U 2016. godini 6 radnika odlaze u penziju ili su blizu penzije pa planiramo da umesto njih zaposlimo dvojicu vodoinstalatera, gde imamo manjak radne snage, i tako smanjimo ukupan broj zaposlenih za četiri, jer za nesmetano funkcionisanje Vodokanala zadovoljavajuće bi bilo od 70 do 72 zaposlena, ali je neophodna promena u strukturi. Treba da pojačamo dežurnu službu koja se bavi havarijama i održavanjem. Jednostavno plan je da smanjimo broj zaposlenih u administrativnom a da povećamo u operativnom delu preduzeća – rekao je Zoran Grbić.

V.F.