trg_fontane
Tokom izborne 2016. godine u bečejskoj opštini se nije mnogo toga promenilo kada je reč o strukturi vlasti, ali je došlo do personalnih promena. Naime, umesto Vuka Radojevića koji je imenovan za pokrajinskog sekretara, za predsednika opštine Bečej je izabran Dragan Tošić, njegov dotadašnji zamenik. Što se tiče drugih aspekata, u Bečeju su golim okom vidljive promene. Najveća je u samom centru u neposrednoj blizini gradske kuće, gde je u toku rekonstrukcija postojećeg trga. O protekloj 2016. godini i očekivanjima od 2017. godine Dragan Tošić je rekao:
– Rezultati izbora su bili očekivani. Za neke je to možda i bilo iznenađenje, ali za nas koji smo ozbiljno radili, svakako ne, to je samo bila posledica dobrog rada u prethodnom mandatu. Građani su to znali da cene i to su i pokazali na poslednjim izborima. Rezultat toga je vlast koja je formirana, u Skupštini opštine imamo 60 odsto odbornika i u koaliciji smo sa Savezom vojvođanskih Mađara, što znači da od ukupno 36 odbornika imamo 31 odbornika i time imamo komotnu većinu i samim tim mogu nesmetano da se donose odluke.
Svedoci smo da se nastavlja realizacija projekata na kojima se počelo raditi u prethodnom mandatu. Započeti su i neki novi, a u najavi ih ima još nekoliko. „Neposredni izvršilac“ u lokalnoj samoupravi ste bili vi. Sada to gledate iz drugačije perspektive i kako se to vama sada čini?
– U 2016. godini smo nastavili ono što smo započeli prethodnih godina, tempom na koji smo navikli naše građane. Nema mnogo razlike u perspektivi. Planovi koje smo tada zacrtali, moraju da se ostvaruju a da bi se oni ostvarili mora se strpljivo raditi. Potvrda toga je rekonstrukcija puta Bečej-Bačko Petrovo Selo koju smo konačno završili 2016. godine. Radili smo i puteve u industrijskoj zoni, kružni tok… Sada nastavljamo rad na rekonstrukciji trga. Počeli smo i sa radom na kružnom toku u Bačkom Gradištu za koji se nadam da ćemo završiti u 2017. godini. To je na mestu raskrsnice Bečej-Novi Sad-Čurug koja predstavlja „crnu tačku“. U narednoj godini počinjemo i sa planovima na kompletnoj rekonstrukciji javne rasvete na teritoriji opštine Bečej. U tom projektu pokušaćemo da iskopiramo ono što su učinili opštine Žabalj i Ada. Namera nam je da napravimo javno-privatno partnerstvo za kompletnu led rasvetu. Ima još nekoliko projekata koji će biti aktuelni u narednom periodu, a o njima kada dođe vreme.
Ono što se takođe desilo je da su ukinute dve stvari: ukinuta je Direkcija za izgradnju i ukinuta je pruga.
– Što se tiče Direkcije za izgradnju, ukidanje je bila zakonska obaveza. Mišljenja mnogih iz lokalne samouprave je da je to dobra odluka, jer je zbog svoje delatnosti bilo prirodno to preduzeće pripojiti opštini Bečej. Direkcija u poslednje dve godine nije imala ni svoj račun. U svakom slučaju, to je značajna ušteda za opštinu Bečej, a deo poslova Direkcije za izgradnju smo, skupštinskom odlukom, prebacili u ingerenciju Javnog preduzeća Komunalac, a deo Opštinskoj upravi. Tako smo uradili i sa zaposlenima. Otprilike dve trećine zaposlenih su sada u Komunalcu i u Opštinskoj upravi, a deo radnika nije preuzet. Što se tiče pruge, mi se nismo pruge odrekli, već smo se odrekli mogućnosti da nju održavamo. Pruga nije vlasništvo opštine Bečej, nego vlasništvo Železnice. Dobili smo dopis od Železnice u kojem smo trebali da se izjasnimo da li opština Bečej može da učestvuje u finansiranju održavanja pruge. Kada smo sve stavili na papir, ispostavilo se da su tu u pitanju ogromna sredstva, pri tom ta naša pruga u većem delu oštećena je od strane N.N. lica, tako da smo procenili da mi to nismo u mogućnosti. Naglašavam da se Bečej nije odrekao pruge, već je samo zauzeo stav da nema mogućnosti održavanja saobraćajnica u tom smislu da bi ona bila funkcionalna. O tome šta će se dalje formalno-pravno desiti i šta po proceduri i propisima mora da se uradi sa tim zemljištem i okolinom pruge, vodiće računa oni koji se bave detaljnom regulacijom i koji se bave određivanjem kategorizacije zemljišta, kao što je slučaj i sa zemljištem između dve prevodnice gde treba da bude mogućnost za investiciju za izgradnju banjskog kompleksa.
Šta će biti sa banjom? Bilo je reči o tome da će biti započeta realizacija tog projekta, pa je nastao problem upravo zbog zemljišta između prevodnica, što je verovatno dovelo i do dileme potencijalnog investitora. Došlo je do zastoja. Ranije je rečeno da će kontakti sa potencijalnim investitorom biti obnovljeni krajem godine. Kakva je trenutno situacija?
– Projekat banje nije zaustavljen. On je samo usporen zbog različitog tumačenja propisa, što je dovelo do pomalo apsurdne situacije da zbog jedne stvari, zbog toga da li to ostrvo pripada republici, pokrajini ili Bečeju, možemo izgubiti investitora koji je spreman da uloži 120-130 miliona dolara. Naglašavam da mi poštujemo i poštovaćemo sve zakonske propise, ali ipak sam mišljenja da je trebalo imati malo više sluha u ovom slučaju. Da pokrajina nije uložila žalbu, formalnosti oko ostrva, uz poštovanje zakonskih okvira, bi bile završene i već bi počeli sa gradnjom banje. Sada smo došli u situaciju da ne možemo da objasnimo investitoru, koji je dva ili tri puta bio u Bečeju, koji ima ozbiljna sredstva za ulaganje, koji želi da sagradi banju u nekom vojvođanskom stilu, da li mi uopšte imamo želju i interes da tu banju gradimo. Ipak smatram da će se to rešiti i da ćemo nastaviti sa realizacijom, jer ova vlast je, ipak, najviše odmakla u tom projektu o banji koji Bečejci imaju unazad 20 godina, baš na tom mestu. Mi nismo izmislili taj projekat. On je postojao, a mi smo samo našli potencijalnog investitora. I tako se i ponašamo. Slično je i sa rekonstrukcijom Pogače. I to je postojalo kao ideja u glavama Bečejaca. Neko pre nas je uradio idejno rešenje, a mi smo kao operativni ljudi koji rešavaju stvari pristupili realizaciji i sada se trg gradi i biće završen na proleće. Mi ga sada dovodimo u stanje kakvo su Bečejci i hteli. U javnom pozivu je učestvovalo 10 arhitektonskih rešenja, jedino nije bilo ljudi koji bi se uhvatili tog posla.
Ono čega smo se dotakli u prethodnom pitanju je Direkcija i zaposleni koji su raspoređeni u drugim javnim preduzećima a i u lokalnoj samoupravi. Bilo bi zanimljivo da kažete koliki je broj zaposlenih i kakva je situacija sa time što vlada zagovara, a to je smanjenje broja zaposlenih u opštinskim administracijama.
– Što se tiče broja zaposlenih, naša opština je u granicama koje nam je vlada zacrtala, čak smo i ispod toga, odnosno imamo oko 20 slobodnih mesta u Opštinskoj upravi ili u javnim preduzećima. Bečej ima problem druge vrste, a to je zabrana zapošljavanja. U našoj Opštinskoj upravi postoji potreba za stručnim ljudima kao što su građevinci, ekonomisti, pravnici. Zbog zabrane zapošljavanja imamo suženu mogućnost. Imam utisak da Bečej ispašta tom zabranom u odnosu na neke gradove, kao što je Vrbas, koji ima isti broj stanovnika kao Bečej, a ima preko 700 zaposlenih. Zbog toga dolazimo do toga da 10-15 gradova moraju da nadoknade, da uštede zarad nekih drugih sredina.
Kako ocenjujete aktivnosti za koje je zadužena lokalna samouprava a odnose se na kvalitet života građana i funkcionisanje domaćinstava na teritoriji opštine tokom 2016. godine?
– Važno je istaći da smo u 2016. godini prvi put uveli lične pratioce za decu sa invaliditetom i to nastavljamo i u 2017. godini. Po broju pratilaca smo u rangu sa Novim Sadom, a svakako ćemo obratiti pažnju da tako i ostane. Takođe, rekonstruišemo škole, obdaništa. U taj deo se uopšte nije ulagalo u prethodnim godinama. Dolazili smo u situaciju da je sanitarni inspektor hteo da zatvori školu u Bačkom Gradištu zbog toaleta. Sada takvih primera više nemamo. Prva sledeća škola u kojoj će biti rekonstruisan unutrašnji deo, biće škola „Bratstvo“. Time smo praktično završili sa rekonstrukcijom svih toaleta u školama. Ono što je takođe važno, vezano je za vodosnabdevanje u opštini. Tu se dosta napora ulaže i u proteklih godinu dana ili nešto više, nije bilo značajnih problema u vodosnabdevanju. Takav trend ćemo nastaviti i u narednom periodu kako bismo još više poboljšali vodosnabdevanje. Unazad dve-tri godine raspisujemo javne nabavke za bušenje bunara. Bunari će se bušiti u februaru ili martu, a planiramo da bušimo na proleće i bunar u Bačkom Gradištu. Naglasio bih da do sada nikada nije izbušeno toliko bunara na teritoriji naše opštine, nije rađeno na kanalizaciji, niti na poboljšanju vodosnabdevanja. Što se tiče sanacije deponije „Botra“, ona je najzad završena. Do kraja godine će biti izvršena celokupna uplata izvođačima i to je ono što je bilo preko potrebno ovom gradu. Pokušaćemo da rešimo i problem da put do „Botre“ ne ide kroz naseljeno mesto, nego iza KTC-a, gde planiramo da napravimo atarski put kuda bi prolazili kamioni sa smećem, kako smeće više ne bi prolazilo kroz naseljeno mesto. Ono što je takođe veoma bitno, vezano je za Toplanu. Svedoci smo velikih problema vezanih za bečejsku Toplanu. Cena gasa ima tendenciju rasta, pa smo pristupili projektu „prebacivanja“ Toplane sa gasa na biomasu. O tome smo u pregovorima sa Vladom Republike Srbije i imamo čvrsta uverenja da ćemo u narednih nekoliko meseci ući u raspisivanje javne nabavke u vezi sa tim projektom. To za građane znači da će cena grejanja biti oko 30 odsto niža u odnosu na sadašnju. Ovim će lokalna samouprava za svoju zgradu, škole, vrtiće plaćati 30 odsto manje i to će biti ozbiljna ušteda za građane Bečeja i za opštinski budžet.
Ono što je takođe interesantno jeste situacija vezana za komunalno preduzeće „Potisje“. Reč je o izlasku partnera iz Seksarda iz vlasništva.
– Naši partneri iz Seksarda su bili u Bečeju 8. decembra. Oni zahtevaju da izađu iz vlasništva „Potisja“. Predložili su da Bečej otkupi njihovih 49 odsto kapitala. Predložili su prvo cenu od 280.000 evra, pa 250.000 evra, a čini mi se da bi se zadovoljili sada i sa 200.000 evra. Prvo sam im rekao da je pitanje da li Bečej ima interesa da otkupi taj deo i na koji način bi se to uradilo, iz razloga što smo mi sada zadovoljni funkcionisanjem „Potisja“. Postavili smo svog direktora prvi put i to na pravi način. Po prvi put je „Potisje“ dostavilo Skupštini opštine plan poslovanja, prvi put je bio budžetski inspektor u kontroli u „Potisju“, DRI je u 19 tačaka dostavio stvari koje je preduzeće moralo da ispravi. Svih tih 19 stvari je direktor Feješ sa svojim zaposlenima ispunio, tako da mi nismo sada neko kome je neophodno da kupuje taj udeo od 49 odsto. S druge strane, želimo da sarađujemo sa partnerima iz Mađarske i da sa njima funkcionišemo na najnormalniji način. To smo im i saopštili na poslednjem sastanku. Nama je bitno samo da „Potisje“ funkcioniše po zakonima koji važe u ovoj zemlji i da se svi vladamo po tim propisima. Želeo bih ovim putem da zamolim građane Bečeja da budu još malo strpljivi, jer sam siguran da će „Potisje“ biti jedno od boljih preduzeća u Vojvodini.
Šta poručujete i obećavate u 2017. godini građanima i našim čitaocima?
– Poručujem da će imati bolja javna preduzeća, što ne znači da su do sada bila toliko loša, ali tvrdim da će Vodokanal, Komunalac i „Potisje“ još bolje funkcionisati. Mi ćemo inicijative koje su pokretane i od strane građana i od strane zaposlenih u određenim javnim institucijama i ustanovama nastojati da realizujemo i trudićemo se da njihov rad podignemo na viši nivo, kako bi građani imali što bolji i komforniji život u svom gradu i kako bi se što prijatnije osećali – i na taj način ćemo potvrditi dobre veze između vlasti i građana. Potvrda svega toga jesu, istakao bih ono što sam uradio u toku prethodnog perioda, „otvorena vrata“, kada imam direktnu komunikaciju sa građanima. Deo problema koje sam čuo od građana pokušaćemo da rešimo sistemski u narednoj godini. Takođe u 2017. godini potrudićemo se da stvorimo pogodan ambijent za investitore. Time bi se otvorilo još radnih mesta za Bečejce. To je slučaj, primera radi, u firmi „Knott“ gde će se u toku naredne godine otvoriti novi pogon, sa novim radnim mestima. Mislim da ćemo uspeti da nastavimo sa takvim trendom, da stvaramo klimu koja će biti prijemčiva za potencijalne investitore koji će doći u našu opštinu i ostvariti svoj interes, a samim tim i otvarati nova radna mesta i ispuniti naša očekivanja. Mi ćemo se truditi da se svi privrednici, kao i udruženje preduzetnika, osećaju pre svega dobrodošli u opštinu Bečej. Bićemo uslužni i, kao dobri domaćini, pokušaćemo da im omogućimo da ostvare i svoje i naše interese, a to jeste zapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta. Interes opštine Bečej je da svi oni dobro posluju i mi ćemo im u tome i pomoći. Ovom prilikom želim svim građankama i građanima opštine Bečej, kao i čitaocima Bečejskog mozaika, srećne božićne i novogodišnje praznike.
V.F.
