trg_fontane
Sumirajući rezultate u 2013. godini direktor Gradskog pozorišta Zdravko Petrović kaže da je veoma zadovoljan, jer je od planiranog programa urađeno 90 posto, a i ono što nije ostvareno je samo pomereno za mesec ili dva.
– Od septembra do septembra, jer tako posmatram jednu pozorišnu sezonu, u Gradskom pozorištu je bilo preko 40 predstava, govorim o profesionalnim predstavama na srpskom i na mađarskom jeziku i predstavama za decu, a i desetak amaterskih predstava kojima uvek dajemo prostora. Bilo je oko 30 filmskih projekcija i još nekoliko različitih ciklusa filmova, francuskog, mađarskog, japanskog filma… Otvoreno je desetak samostalnih i grupnih izložbi, desetak koncerata zabavne, klasične, rok i pop muzike, od kojih su bila i veoma poznata imena od Bisere Veletanlić, Masima Savića, Zvonka Bogdana do Darka Rundeka. Imali smo i dane ruske, mađarske i japanske kulture u saradnji sa drugim institucijama kulture u Bečeju. Ono što je za mene vrlo važno jeste prvi bečejski Festival monodrame koji smo uspeli da realizujemo, naravno uz nadu da ćemo u narednim godinama uspeti da napravimo od toga jedan kulturni brend. Mislim da smo imali vrlo lepo i posećeno „Kulturno leto 2013“. Potom, započeli smo pozorišnu koprodukciju, učestvovali smo sa glumcima iz Srpskog narodnog pozorišta i Pozorišta mladih u predstavi „Jazavac pred sudom“, koja je igrana u Bečeju nekoliko puta, a i u drugim gradovima, i mogu da kažem da sam ponosan jer je igrana i u Srpskom narodnom pozorištu. Ponosan sam na naš Dramski studio mladih i na predstave koje su ove godine izašle i na srpskom i na mađarskom jeziku, to je sad već čuvena predstava „Leons i Lena“ koja je zaista, gde god da je igrana dobila sjajne kritike, a nedavno je pobedila na Festivalu u Beloj Palanci i dobila je tri najvažnije nagrade, za najbolju predstavu i za najbolju mušku i žensku ulogu. Sa ovom predstavom smo gostovali već u mnogo gradova, a uskoro će ići i u Budimpeštu i biće igrana za decu iz Srpske gimnazije. Tu je i predstava na mađarskom jeziku „Mali princ“ koja je nedavno premijerno izvedena i tek nekoliko puta igrana u Bečeju, a ugovorena su i gostovanja po gradovima Vojvodine. Naravno tu su i Majske igre, mislim da su ove godine bile dobro organizovane, da smo podigli kvalitet i imali smo velik broj posetilaca. Spomenuo bih i da smo uz pomoć lokalne samouprave nabavili audio-vizuelnu opremu kao najvažniju stvar kada je reč o obnavljanju onoga što je neophodno za funkcionisanje pozorišta. Mislim da je lokalna samouprava zaista imala sluha za naše potrebe i da razumeju ono što mnogi nisu, a mnoge lokalne samouprave zapravo ne razumeju da kultura nije stavka u budžetu koja mora zbog zakona da se ispoštuje, nego da je ulaganje u kulturu zapravo ulaganje i u omladinu i u grad.
Šta je to što je bilo planirano, a nije urađeno?
– To su prve profesionalne produkcije našeg pozorišta koje sam najavio da će biti krajem godine, ali samo ih pomerili za februar. Za potrebe našeg pozorišta ćemo angažovati glumce i režisere, ovog puta iz Novog Sada, a oni će pod imenom Gradskog pozorišta Bečej prikazivati i igrati sve svoje predstave u Bečeju i u okolini. Reč je o jednoj mađarskoj predstavi i prvi put u istoriji ćemo imati pravu profesionalnu predstavu na mađarskom jeziku, koja za sada ima radni naziv „Eva stranica 89“. Režiraće je Igor Pavlović, naš stalni saradnik i glumac iz Srpskog narodnog pozorišta, a uloge će tumačiti Judit Ferenc i Ištvan Kereši, to su glumci Novosadskog pozorišta. Premijera te predstave će biti 7. februara u Bečeju i igraće se gotovo svakog meseca u Novosadskom pozorištu pod imenom Gradsko pozorište Bečej. Želimo da uz podršku lokalne samouprave i nekih drugih institucija ustalimo i mađarsku dramu koja je možda pomalo bila zapostavljena. Što se tiče druge predstave, na srpskom jeziku, koja će biti u našoj produkciji, reč je o predstavi „Džepovi puni kamenja“ u kojoj će igrati Igor Pavlović iz SNP-a i Arpad Černik, glumac iz subotičkog pozorišta, u pitanju je jedan izuzetno kvalitetan komad koji je igran ranije, a sada se obnavlja za potrebe Gradskog pozorišta i biće deo našeg repertoara. To znači da ćemo sa te dve predstave, uz predstavu „Jazavac pred sudom“ i novu predstavu koju radimo u koprodukciji sa Gradskim teatrom iz Novog Sada, to je predstava „Laža i paralaža“, imati praktično četiri naše predstave na repertoaru uz omladinske predstave kao što su „Leons i Lena“, „Mali princ“ na mađarskom jeziku i neke nove koje ćemo raditi, tako da ćemo od februara i marta imati zanimljiv repertoar profesionalnih predstava. Ideja je da ne budemo samo dobri domaćini, nego da imamo predstave sa kojima možemo i da gostujemo, a pošto Gradsko pozorište nema svoj profesionalni ansambl, radićemo kao što se radi i u drugim pozorištima, pod imenom Gradskog pozorišta ćemo okupiti i angažovati glumce i reditelje da rade predstave. Naravno mi bismo voleli da jednog dana imamo i svoj profesionalni ansambl, ali dug je put do toga, mada nije nemoguće.
S obzirom na to da ste uvrstili i program na mađarskom jeziku, predstave, filmove, a do sada je praksa pokazala da se publika ipak delila, te da građani mađarske nacionalnosti nisu imali naviku da dolaze u Gradsko pozorište, kakav je vaš utisak da li je ovakav pristup uspeo nešto da promeni i da li ste uspeli da animirate i ovaj deo publike?
– Nije baš u očekivanom obimu. Mislim da tu postoji meni neki nerazumljiv jaz, nije mi jasno zbog čega. Imali smo sadržaje koji su bili posećeni, doduše nije ih bilo mnogo, jer ipak tu prednjači MKD „Petefi Šandor“ i to je u redu, to je neka vrsta mađarskog kulturnog centra, ali mislim da bi, kad su pozorišne predstave u pitanju, trebale da se održavaju u pozorištu, jer ovde imaju maksimalne uslove. Imali smo i odlično posećene i slabo posećene predstave, a filmske projekcije su bile loše posećene, mislim da je možda razlog što su ti filmovi bili na mađarskoj televiziji i da su poznati mađarskoj publici, ali radimo na tome, ovog meseca smo imali jednu predstavu za decu na mađarskom jeziku, prošlog meseca je to bila predstava srednjoškolaca, i baš zbog toga radimo i ovu predstavu na mađarskom koja će premijerno biti izvedena 7. februara, a na proleće ćemo imati gostovanje mjuzikla na mađarskom jeziku iz Budimpešte. Inače, prošle godine smo pokušali da održimo festival mađarskih pisaca, ali nismo uspeli i to je nešto što je među planovima za budućnost, festival mađarskih pisaca iz Vojvodine ili vojvođanskih mađarskih pisaca, pošto su to po mom mišljenju izuzetno značajni pisci i naša sreća je što ih imamo. Mislim na Ota Tolnaija, Ildiku Lovaš, Lasla Vegela, to su sjajni pisci kojima je mesto i ovde u Bečeju.
Jedna od novina u pozorištu je Festival monodrame i pretpostavljam da će to biti prioritet u narednim godinama. Ali Majske igre su nešto što je tradicija, rekli ste da vam je ove godine bilo u planu da ih podignete na viši nivo, da li će i one imati taj stepen prioriteta, pošto je međunarodni, da ima više inostranih predstava za decu i da se objedini sa pratećim programima na više punktova, da ceo grad u tom periodu živi?
– Tako je, mislim da u svakom gradu treba da postoji jedan ili dva festivala, i da ta festivalska kultura jeste jako važna za kulturni identitet grada, a Bečej osim Majskih igara i Festivala monodrame nema drugi festival tog ranga kada je u pitanju kultura. Majske igre su najvažnije za nas zbog tradicije koju imaju i mislim da i lokalna samouprava i, recimo, ministarstva i pokrajinski sekretarijat su dužni da prepoznaju važnost tog festivala, uglavnom su ga do sada prepoznavali. Pretpostavljam da će za nekoliko godina, ukoliko uspemo da ga održimo, i Festival monodrame će iznedriti i to razumevanje kod institucija koje bi mogle da ga finansiraju. Što se tiče Majskih igara, potpuno ste u pravu, one su ranije imale prateće programe i bila su uključena sva deca, ali za to je zaista potreban širok krug saradnika, od obdaništa do svih ostalih građana, jer jedno je svečano otvaranje, koje uvek bude manje ili više atraktivno, mislim da je ove godine bilo atraktivno i lepo, a drugo su programi u pozorištu. Ove godine smo imali izuzetno posećene predstave opet u saradnji sa školama i vrtićem, mogu da kažem da se čak tražila i karta više, takođe smo imali organizovan prevoz za decu iz prigradskih mesta, zahvaljujući Bečejprevozu i opštini, međutim, ono što je nedostajalo su propratni sadržaji, radionice ili nešto slično, mi sve to imamo planirano, ali kada nemamo budžet koji je predviđen, ne možemo da angažujemo ljude sa strane da bi držali radionice. Ove godine budžet je bio 770.000 dinara i to je bilo taman da se 13 predstava i glumci ugoste, da se plate honorari žiriju i selektoru i da se osnovne potrebe zadovolje. U vezi sa predstavama iz drugih zemalja: selektor je taj koji bira predstave, 2013. godine je bilo oko 30 prijava i izabrano je 14 predstava.
Samo otvaranje Majskih igara je nešto što je najatraktivnije, ali se čini da Igrama nedostaje doza svečanosti na završetku, prilikom dodele nagrada.
– Slažem se, ove godine smo imali taj problem jer smo imali malo vremena iz raznih razloga i morali smo proglašenje pobednika da pomerimo i nije moglo da se organizuje da ta ceremonija bude posećenija i ozbiljnija. Međutim, to je boljka svih festivala, jer mnogi učesnici ne mogu da dođu na završnu ceremoniju ali na nama je da organizujemo naše sugrađane i decu da dođu i da podignemo tu svečanost dodeljivanja nagrada na viši nivo. Za naredne Igre prva stvar koju treba uraditi je da okrugli stolovi budu javni, doduše oni su i sada bili otvoreni za javnost ali to nije bilo objavljeno i oglašeno, a smatram da bi bilo dobro da i drugi čuju šta žiri misli o svakoj predstavi.
Kroz razgovor se provlači jedna nit: novac. Tendencija je svuda da se do novca dolazi na konkursima, koliko je pozorište po tom pitanju radilo i šta planirate?
– Mi smo već konkurisali sa tri projekta u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i informisanje, jedan je za Majske igre, drugi je za predstavu na mađarskom jeziku i treći je za obnovu svetlosnog parka i reflektora. Nastavićemo da konkurišemo gde god možemo i u Srbiji i, ako se ukaže prilika, u nekim stranim fondovima. Do sada smo dobili pare iz Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport za predstavu „Gavrilo“. Zaista pratimo konkurse i konkurišemo pošto je to dodatni izvor prihoda, koje smo i dužni da uračunamo u eventualne prihode za sledeću godinu. Što se tiče pozorišnog budžeta on je realizovan u 90 posto. Rebalansom su svima smanjena sredstva, što podržavam ako zaista treba da se štedi, onda svi treba da štede i da se svima na podjednak način uskrati neki deo sredstava, ali da onda znamo koja je to cifra i da se prema tome rukovodimo sledeće godine – rekao je direktor Gradskog pozorišta Zdravko Petrović.
LJ.M.
