trg_fontaneNajznačajnija izložba na tlu varoši u međuratnom periodu održana je od 8. do 15. aprila 1934. godine u sali hotela „Central“. Organizator ovog događaja bila je Jugoslovenska napredna omladina, koja je uz saradnju poznatih i mlađih beogradskih slikara uspela da organizuje izložbu širokog dijapazona.
Bečejci su u to doba već imali prilike da posećuju likovne izložbe, ali su one do tada bile skromnijeg karaktera – samostalne izložbe pojedinaca ili najviše trojice slikara.
Na pomenutoj izložbi bili su zastupljeni mnogi, kasnije afirmisani umetnici koji će dati značajan pečat jugoslovenskoj likovnoj sceni pedesetih i šezdesetih godina. O kvalitetu prikazanih radova svedoče imena učesnika izložbe: Mihajlo Vukotić, Iva Šeremeta, Stevan Bodnorov, Đorđe Popović, Desa Jovanović, Adelina Bakotić, Branko Baruh, Mirko Kujačić, Pavle Vasić, Vladimir Nikolić i Đorđe Andrejević Kun.
Posetioci su mogli da vide šezdeset uljanih slika i trideset grafika ovih mladih umetnika. U lokalnom listu „Reč“ objavljen je i detaljan prikaz ove značajne izložbe: „Grafika se na izložbi naročito ističe i njoj je s pravom dato najbolje mesto u sali. Tu su zastupljeni naši najbolji mlađi grafičari: Mirko Kujačić, Đorđe Andrejević Kun, Đorđe Popović, Pavle Vasić i drugi. Naročitu pažnju skreće na sebe jedra, sirova, snažna grafika Mirka Kujačića za koga se, uporedivši ga Kunom može reći: on je grafičar od rase, neobično snažnoga talenta, temperamentan, sa vrlo razvijenim osećajem za crno-belo, vrlo duboke duše, ali ne prefinjen, nego snažan, jedar i sirov. Njegov prikaz života je potpuno nov, samosvojan, uvek vrlo realan, ponekad sa dubokom ironijom. Ovaj drugi, Kun, ništa manje talentovan, ništa manje snažan, samo je prefinjeniji, možda čak kao grafičar jači od prvog, ali zbog svoje prefinjenosti ne toliko impresivan kao Kujačić. Oni obojica duboko zahvataju u socijalno i kao takvi osećaju svoju socijalnu bedu duboko i snažno. Od ulja naročito se ističu radovi Šeremeta Iva koji je naročito zapažen na izložbi jugoslovenskih slikara u Amsterdamu, čiji fini duh, kroz čitavo bogatstvo preliva pokazuje svoju lepotu boja bosanskog pejzaža i svu snaga osećanja i primanja u sebe svega toga“ (list „Reč“ od 14. aprila 1934. godine).
Tri godine nakon ove izložbe Đorđe Andrejević Kun ponovo dolazi u Bečej i sa vlasnikom štamparije Jovanom Luksom dogovara izradu grafičke mape, poznate pod nazivom „Krvavo zlato“. Iz štamparije izlazi polovinom 1937. godine i sadrži 28 Kunovih drvoreza sa predgovorom Jovana Popovića. Zbog vrlo izražene socijalne tematike i teških utisaka koje je Kun poneo iz borskog rudnika i potom pretočio u upečatljive drvoreze, vlast je zabranila dalje umnožavanje ovog dela, dok su umetnik i štampar pozvani na odgovornost.
Priredio M.S. (Izvor: „Kulturni život i prilike u Bečeju između dva svetska rata“ od Nedeljka Stojkovića)
