trg_fontane
Opština Bečej će ove godine prvi put dati u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, reč je o oko 11.000 hektara.
Licitacija za uzimanje zemlje u arendu trebalo bi da bude održana krajem marta ili početkom aprila. Pre toga oko 6.000 hektara će uzeti u zakup oni koji imaju pravo prečeg zakupa, a to su bečejski stočari i privatna firma PIK „Bečej“ kojoj je namenjeno oko 5.000 hektara po pravu prečeg zakupa.
Ovaj posao je već u toku, danas bi trebalo da budu podeljena rešenja „prečim zakupcima“, potom sledi plaćanje ugovorene cene (samo 140 evra za hektar zemlje prve klase), jer se nakon prošlogodišnje izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu cena zakupa plaća unapred, pa je na redu potpisivanje ugovora sa zakupcima i njihovo uvođenje u posed.
Inače, po raspoloživim informacijama, firma PIK „Bečej“ nije ni prestala da koristi državno zemljište, a po pravu prečeg zakupa koristiće je i dalje, bez obzira na to što još uvek nije platila cenu korišćenja za ekonomske 2007/2008. i 2008/2009. godine za oko 11.000 hektara državne zemlje po vansudskom poravnanju.
Naime, PIK „Bečej“ za 2007/2008. godinu trebalo je da plati iznos od 801.268,07 evra u dinarskoj protivvrednosti do 30. decembra 2009. godine, a verovatno sličan iznos i za 2009. godinu. PR služba Ministarstva poljoprivrede je u odgovoru na ranije pitanje redakcije „Bečejskog mozaika“ navela da „ukoliko PIK ’Bečej’ ne uplati ugovoreni iznos do predviđenog roka, Ministarstvo će aktivirati hipoteku i naplatiti predviđeni iznos kroz nepokretnosti koje su u vlasništvu PIK-a ’Bečej’“.
Međutim, niti je PIK platio, niti je Ministarstvo poljoprivrede krajem prošle godine „uteralo“ dug. Prema nezvaničnim informacijama, to se uskoro neće ni desiti, jer je Ministarstvo omogućilo PIK-u da svoje obaveze iz prethodnih godina plati do kraja 2010. To znači da država privremeno „oprašta“ oko 1,6 miliona evra duga ovoj privatnoj firmi.
Pitanja Ministarstvu poljoprivrede kada će naplatiti dug PIK-a i da li ovo preduzeće ima pravo da zakupi državnu zemlju po pravu prečeg zakupa, ako nije platilo ni ranije dugove, upućena su ponovo ali odgovore do zaključenja ovog broja novina nismo dobili.
S druge strane, jasno je da prema odredbama zakona jedan od uslova za zakup državnih oranica jeste i da su potencijalni zakupci platili cenu zakupa iz prethodne(ih) godine(a), te firma PIK „Bečej“ ne bi trebala da ima pravo na preči zakup 5.000 hektara. Uzgred budi rečeno, u slučaju ove firme ni do sada se niko nije držao propisa „kao pijan plota“, niti je zahtevao plaćanje obaveza uredno i na vreme.
To očigledno nimalo ne brine vlasnika preduzeća „Irva investicije“ Đorđija Nicovića koji je uz investicioni fond sa Devičanskih ostrva pre tri godine postao vlasnik PIK-a „Bečej“. Nicovića brine to što će pre ili kasnije nešto morati i da plati. Naime, on je u intervjuu za NIN od 18. marta ove godine rekao da traži pomoć od države, jer mu je jasno da njegova firma neće više moći da obrađuje ogromne količine državnih oranica. Za (pre)male pare, dodajemo mi.
Nicović je ponudio tri opcije državi, kako je rekao za NIN: „Prva je da ako od nas očekuju da zadržimo sve zaposlene, onda treba da nam obezbede dugoročni zakup po adekvatnim cenama. U Hrvatskoj i Mađarskoj zakup traje desetak godina, cena je oko 70 evra, a subvencije 230 evra po hektaru. U Srbiji je u međuvremenu doneta Uredba da ne možemo da izlicitiramo više od 100 hektara, pa je učinjena, navodno, pogodnost, da možemo imati pravo prečeg zakupa pod uslovom da prihvatimo najvišu cenu. Druga varijanta je da se celokupno državno zemljište, sa odgovarajućom infrastrukturom i oko 1.100 radnika izdvoji u posebno javno preduzeće kao što je to učinjeno sa PKB ’Beogradom’. Treća varijanta je, u slučaju da država odbije prve dve, da se ’Bečej’ restrukturira i adekvatno resursima od 3.000 hektara u vlasništvu zadrži 350 ljudi. Sa bankama dogovaramo reprogramiranje dugova“, rekao je Nicović.
O tome sa kim predstavnici PIK-a pregovaraju o navedenim mogućnostima, Nicović je kazao: „Razgovaramo sa vlastima u Vojvodini, sa Ministarstvom poljoprivrede i opštinom. Još nije postignut konačan dogovor, ali smo obavestili opštinu da novac od zakupa može da očekuje tek kada se ubere letina. To je naša ponuda i sada čekamo“.
Ta stvar u vezi sa „razgovorima“ sa predstavnicima države, inače, sasvim je nejasna i kontradiktorna. Prvo je Peter Knezi predsednik opštine Bečej (pre tri nedelje) na konferenciji za novinare rekao: „Bili su neki nagoveštaji da su vođeni pregovori sa državom da bi država na neki način pomogla toj firmi, najlakše ili najelegantnije otkupom dela akcija tog preduzeća, kako bi postala tehnički većinski vlasnik. Ti pregovori su po mom saznanju i rečima novog direktora (novi direktor PIK-a je pre oko mesec dana umesto smenjenog Dragana Satarića postao Milan Mišić; prim. nov.) prekinuti, tako da je PIK ’Bečej’ sada na neki način prepušten sam sebi, odnosno vlasnik je odlučio da ne razgovara dalje sa državom“.
S druge strane, predstavnici Akcijskog fonda Republike Srbije i Agencije za privatizaciju su na pitanje novinara „Bečejskog mozaika“ o tome da li država planira da preuzme PIK „Bečej“, dali negativan odgovor.
Iz Akcijskog fonda je 8. marta saopšteno da „u ovom trenutku Akcijski fond nema saznanja o tome da će PIK ‘Bečej’ nakon nekoliko godina od privatizacije u celosti ili delimično postati vlasništvo države (po sličnom principu kakav je plan za PKB)“ s obzirom na to da je ugovor o prodaji još uvek na snazi, objašnjeno je u Agenciji. Isti odgovor je 15. marta dobijen i od Agencije za privatizaciju.
Ako neki organ države treba da ima saznanja o tome da li će PIK „Bečej“ promeniti vlasnika, jer, kako glasi naslov intervjua sa Nicovićem u NIN-u „Vraćam državi PIK ’Bečej’“, o tome bi Agencija za privatizaciju morala imati saznanja.
Inače, po podacima sa internet stranice Narodne banke Srbije, računi privatne firme PIK „Bečej“ su 24. marta 2010. godine bili blokirani u iznosu od 479,7 miliona dinara. Blokada traje 272 dana.
Kristina Demeter Filipčev
