trg_fontane
Ljudi na vlasti uvek dobro jedu – bila kriza ili ne – za razliku od onih koji nisu na vlasti.
Za vlastodršce – lokalne, pokrajinske ili republičke – još uvek ima para za reprezentaciju (kada gospoda sa gostima ili bez njih idu u restorane i o trošku poreskih obveznika piju i jedu). Njihovi računi iz restorana u retkim slučajevima dođu u ruke novinara koji onda – ko bi odoleo takvom „izazovu“ – prebrojavaju koliko ćurećih bataka i belog vina su u stanju da pojedu i popiju predsednici opština, njihovi pomagači, savetnici, zamenici, pomoćnici, protokol-majstori i ostale važne osobe.
Nažalost, lokalni vlastodršci retko prezentiraju pučanstvu svoje račune iz restorana i nerado govore o tome šta, gde i koliko jedu i piju.
Zbog toga smo „prinuđeni“ da izmislimo kako se odvijaju „čarobni ručkovi“ predstavnika vlasti. Verujemo da nismo daleko od istine.
Veliki tata: E, moj majstore-pomoćniče, kaži mi šta da jedemo danas. Nisam u stanju da smislim čarobni meni, to sam radio i juče i prekjuče. I pre toga.
Majstor-pomoćnik: Hvala ti, Veliki tata, što si me izveo na ručak. Baš je lepa bašta ovog restorana, i još imamo priliku i da gledamo u našu omiljenu reku Tisu. Ako smem da predložim, uz tvoj blagoslov, mogli bismo da jedemo riblju čorbu sa turoš čusom, uz dobro belo vino, a potom pečenu kečigu i krompir salatu.
Veliki tata: Moj majstore-pomoćniče, nemoj da si skroman, hajde da naručimo nešto skuplje, ne plaćamo mi, plaćaju poreski obveznici.
Majstor-pomoćnik: Veliki tata, vidim da imaju i pileće belo meso s parmezanom i čokoladom, mogli bismo to. Ili ne, bolje, eto, da naručimo supu od morke, guščiju džigericu u sosu od kupina i tiramisu za kraj. Ne znam kakvo se vino pije uz to.
Veliki tata: Ja bih radije kriglu piva.
Konobar: Izvolite, šta biste želeli da ručate?
Veliki tata: Mi ćemo danas jesti supu od morke, guščiju džigericu u sosu od kupina i tiramisu za kraj. Ja ću popiti pivo.
Konobar: Ako smem da predložim, uz takav meni više bi išlo neko kvalitetno vino nego pivo.
Veliki tata: A ja volim pivo. Zašto bih pio vino?
Konobar: Postoje jela koja zahtevaju kvalitetna crna ili bela vina, takva pića idu uz njih, ali vi slobodno naručite pivo ako želite.
Veliki tata: Ako. Dajte mi onda najskuplje vino.
Konobar: Kako gospoda žele.
Stižu u restoran savetnik i savetnica Velikog tate, ali i član opštinske vlade. Vidi se po njihovim gabaritima da i oni vole dobro da jedu.
Savetnik: Tata, došli smo da vam pravimo društvo.
Savetnica: Da, da… Ne treba da obedujete u malom društvu, a nisam stigla danas da kuvam. Posao, uvek posao…
Član opštinske vlade: A moja žena je danas baš otputovala, pa sam slobodan.
Veliki tata: U pravu ste, nije nam gušt da jedemo sami. Naručite.
Konobar: Izvolite.
Savetnica: Ja, znate, ne jedem svinjsko meso, samo ribu i povrće. O, vidim, imate morske plodove. Ja ću morske plodove, znate, veoma volim morske plodove. A uz to kuvani krompir. I, mada, ha, ha, ne bih trebala, želim i četiri palačinke sa orasima.
Savetnik: Molim veliku porciju srnećeg gulaša. A posle dve krempite.
Član opštinske vlade: Ja ću naručiti isto što je naručio i Veliki tata.
Veliki tata: Dajte im i piće, šta ko želi.
Konobar: U redu.
Nakon pola sata konobari serviraju ručkove predstavnicima opštinske vlasti. Veliki tata je ipak naručio kriglu piva.
Na video-bimu restorana gosti između zalogaja gledaju film „Veliko ždranje“.
Happy end.
Kristina Demeter Filipčev
