trg_fontane
Posle više od dva meseca iščekivanja u utorak je konačno saopšten zvaničan zaključak iz izveštaja nadzornog organa o tome šta se desilo prilikom bušenja žutog bunara u Donjem gradu krajem marta, kada je došlo do erupcije gasa. Na konferenciji za novinare, kojoj su prisustvovali predsednik opštine Peter Knezi, direktor i tehnička direktorka Vodokanala Žolt Galus i Svetlana Karabaš, predstavnik nadzornog organa firme Tehnoproing iz Novog Sada Stanislav Milosavljević i šef gradilišta izvođača radova, firme Vodoremont iz Siriga Milenko Vasiljević, prvo je prezentovana hronologija poslova u vezi sa bušenjem žutog bunara, od raspisivanja tendera za izbor izvođača do obustave izvođenja radova nakon erupcije gasa, kao i zaključak do kojeg se došlo nakon analize postupka prilikom izvođenja radova.
Svetlana Karabaš je kazala da je u vezi bušenja bunara postojala sva potrebna dokumentacija, saglasnosti i dozvole, da je javna nabavka sprovedena u skladu sa propisima i da se prilikom bušenja bunara postupalo u skladu sa projektom koji je urađen na osnovu projekta geoloških istraživanja. Ugovorena vrednost radova je 3.283.385 dinara, odnosno ukupno 3.874.394 dinara sa PDV-om, radi nabavke potrebnog materijala i pripremnih radova izvođaču je isplaćen avans od 1.939.197 dinara sa PDV-om, a 5 miliona dinara za bušenje bunara je obezbeđeno u opštinskom budžetu.
„Nakon istraživanja kojima je potvrđeno da je vodonosni sloj taj gde je i bilo predviđeno da se postavi bunarska konstrukcija i da se katira žuta voda, došlo je do iznenadne erupcije gasa, a potom je opštinski građevinski inspektor doneo zaključak kojim se obustavlja postupak daljeg izvođenja radova na ovom bunarskom vodozahvatu. Stanislav Milosavljević je u ime firme Tehnoproing iz Novog Sada sastavio izveštaj o izvršenom stručnom nadzoru na bušenju ovoga bunara, a Vodokanal ga je 12. aprila dostavio opštini“, rekla je Karabaš.
Stanislav Milosavljević je govorio o hidrogeološkim uslovima na prostoru Bečeja, da bi se, kako je rekao, bolje shvatilo šta se dogodilo prilikom bušenja ovog žutog bunara: „Svi bunari na teritoriji opštine sadrže manje-više istu količinu gasa, međutim, ni u jednom slučaju nije došlo do erupcije, a igrom slučaja na ovom mestu je došlo do prodora i do izliva gasova u većoj količini. Ja sam to okarakterisao kao višu silu, jer smatram da se to nije moglo predvideti. Konsultovali smo i druge stručnjake, koji su takođe rekli da se erupcija nije mogla predvideti. Izvođač je radove izveo prema projektu koji je izradio Zavod za vodoprivredu iz Subotice, stručnjaci iz Beograda su uradili reviziju i projekat je validan. Izvođač je izbušio bušotinu do 338 metara, ugradio je čeličnu kolonu (cevi) od dva cola i izvršio granulaciju“, rekao je Milosavljević. On je objasnio da od 215 do 330-340 metara dubine postoje više slojeva zemlje s peskom koji sadrže žutu vodu s gasom. „Želja nam je bila da zahvatimo dublje slojeve od 333 metra da bismo dobili žuću boju vode, jer ljudi smatraju da što je voda žuća, to je lekovitija i kvalitetnija. Kada smo to uradili trebalo je pristupiti cementaciji, ali smo onda probali da aktiviramo bunar da vidimo ima li vode i koliko. U početku je potekla voda ali sve više se probijao gas i u jednom trenutku je došlo do nekontrolisane erupcije gde se nije moglo intervenisati. Organizacije koje buše bunare nemaju ekipe za intervencije i za gušenje erupcija, ali, na sreću, imali smo specijalizovanu ekipu NIS-a koja se odazvala na poziv predsednika opštine i brzo zatvorila bušotinu. To nije ležište gasa, to je gas koji se akumulirao, koji postoji u utrobi zemlje i koji sa vodom izlazi na površinu. Želim posebno da naglasim da nema nikakve opasnosti od erupcije i građani ne treba da se plaše od prodora gasa ukoliko se ne buši i ne uđe u gasonosnu sredinu, jer uporedo postoji ležište ugljendioksida i to je jedno od najvećih ležišta ugljendioksida u Evropi, koji prema proceni sadrži oko 40 milijardi kubnih metara, pa nema nikakve opasnosti“, objasnio je Milosavljević.
Rukovodilac gradilišta u ime izvođača radova Milenko Vasiljević, inženjer geologije je rekao da, kao dugogodišnji radnik u Naftagasu, a potom u Vodoremontu iz Siriga, smatra da je Vodoremont radio kako je uobičajeno u ovoj struci: „Mislim da smo osposobljeni da izvodimo ovakve radove, imamo iza sebe objekata i dubljih od ovih, do 600 metara, sa ovom opremom i posadom. Smatram da sam maksimalno oprezani i da smo spremno ušli u ove poslove. Radili smo po projektu, svesni, na osnovu prakse, da ovde ne sme ništa da se zaobiđe, čak smo i na pripremi lokacije, za to su bile angažovane kolege iz Vodokanala, insistirali da se učini maksimum imajući u vidu problem prostora. Upravo tog dana kada je došlo do erupcije, gradili smo bunarsku konstrukciju i smatrali smo to konačnim korakom ka osvajanju bušotine. Kada se ugradi bunarska konstrukcija sledi tzv. filtersko zasipanje i to smo uradili i tamponirali iznad njega jedan deo. Postojala je samo dilema da li da idemo odmah na cementaciju, mi smo hteli da vidimo rezultat našeg rada, što je u praksi sasvim uobičajeno. Nažalost, koncentracija gasa i pritisak su bili toliki da u ovoj tehnologiji to niko od izvođača ne bi mogao da predvidi, niti da zaustavi. Mi nismo radili merenja, ali specijalna ekipa jeste i prema informacijama sa gradilišta izmeren je pritisak oko 40 bara, to je nešto što u tehnologiji i kroz projektnu dokumentaciju niko od nas izvođača ne može da predvidi. Postoje uređaji koji se stavljaju kao preventeri na bušotine tamo gde se očekuju visoki pritisci, a na bazi svih dosadašnjih informacija koje su višedecenijske, nije očekivan pritisak veći od jednog do dva bara. Na termalnoj bušotini koja je poslednja urađena u Bečeju, na hiljadu metara dubine, nemate pritisak od četiri bara, dakle ovo jeste bila viša sila i mi kao izvođač nismo mogli da se zaštitimo od toga“.
Predstavnik Vodoremonta je rekao da je ta firma spremna da prema potrebama Vodokanala i potrebama grada izbuši drugi bunar na drugoj lokaciji.
Na zahtev novinara da se pojasni šta to konkretno znači, direktor Vodokanala Žolt Galus je rekao da će Vodoremont da izbuši bunar bele vode na izvorištu u Bečeju za preostali deo novca koji treba da se uplati izvođaču od ugovorene cene od 3.874.394 dinara, a to je oko 1.940.000 dinara. „Jeste da to neće biti po ekonomskoj ceni, ali oni su pokazali spremnost da to učine i mogu reći da će se to desiti do sredine jula“, rekao je Galus.
O tome koliko Bečej treba da plati NIS-u za saniranje bušotine, ni posle gotovo tri meseca od erupcije gasa, ne zna se ništa. Na konstataciju novinara da je čudno što NIS nije ispostavio račun za usluge sanacije bušotine, predsednik opštine Peter Knezi je odgovorio: „Možda je čudno, ali nema računa, ja sam dva ili tri puta razgovarao sa direktorom NIS-a i on je rekao da će poslati račun. Rekao je i da će račun biti vrlo korektan, samo će neophodni troškovi biti zaračunati, ali do mene račun još nije stigao. Ne verujem da ga je neko drugi dobio u opštini, jer će verovatno glasiti na ime predsednika opštine“.
S obzirom na to da je pokušaj bušenja arteskog bunara u Donjem gradu bio odgovor na inicijativu građana, na pitanje šta žitelji Donjeg grada mogu očekivati, Knezi je odgovorio: „U bližoj okolini žutog bunara sigurno neće biti novog. Inicijativa građana postoji više godina, a ako lokalna samouprava smogne snage da utvrdi gde i u kom delu može da se buši žuti bunar, verovatno će se to ponovo pokrenuti, a stručnjaci će reći gde će moći da se buši bunar.“
LJ.M.
